Lični podaci predstavljaju rudnik zlata za preduzeća na Internetu koja ih često koriste, a da građani nisu toga svesni, što aktivisti za zaštitu ličnih sloboda i Evropska unija žele da regulišu. Kompanije čija delatnost nije vezana za Internet, takođe, vide priliku u tome jer im lični podaci građana mogu pomoći da bolje prilagode usluge i oglašavanje njihovim potrebama. Evropska komisija, međutim, smatra da građani moraju biti upoznati sa time šta se dešava sa njihovim podacima i da im treba omogućiti da izbrišu neke podatke.
„Lični podaci su nafta 21. veka“, kaže Stefan Gros-Selbek (Gross-Selbeck), vlasnik Ksinga (Xing), jedne od najvećih profesionalnih društvenih mreža na Internetu, na konferenciji DLD (Digital – Life – Desing) u Minhenu. Reč je o konferenciji o inovacijama, digitalnim medijima, nauci i kulturi koja okuplja poslovne i društvene lidere. Gros-Selbek je rekao da „vlasti to nisu shvatile“ i da su za njih lični podaci razlog za zabrinutost i nešto što se mora zaštititi.
Hiljade digitalnih tragova koje građani ostavljaju za sobom „svuda se koriste, „prema njima se upravljaju i inovacije u Silikonskoj dolini i oni daju vrednost“, smatra Endru Kin (Andrew Keen), stručnjak za nove tehnologije.
Prema mišljenju poznavalaca, prikupljanje ličnih podataka će se još više povećati. Prošlo je vreme u kome su se društvene mreže zadovoljavale samo podacima o datumu rođenja, univerzitetu i prijateljskim vezama člana. Već sada, telefoni sa više funkcija prikupljaju gomilu podataka sa mesta koje je posetio njihov vlasnik, odnosno o ljudima koje sreće.
Uskoro informacije će se direktno prikupljati i od našeg tela. Kompanija Nike nedavno je predstavila narukvicu koja meri fizičku aktivnost, a podatke pohranjuje na servere preduzeća kako bi se saveti za treniranje prilagodili nekoj osobi.
Preduzeće Emotiv Lifescience predstavilo je u Minhenu kacigu koja meri moždanu aktivnost i mogla bi da prikuplja podatke o misaonim procesima.
Čak i kompanije čije poslovanje nije povezano sa Internetom interesuju se za lične podatke. Njihovo prikupljanje omogućilo bi da se pruži usluga koja će biti više prilagođena ličnosti, kaže direktor nemačke aviokompanije Lufthansa Kristof Franc (Christoph Franz).
„U godinama koje dolaze kompanije će nastojati da iskoriste lične podatke građana kako bi stekle sliku o njima i pre svega bolje usmerile oglašavanje“, rekla je Hajdi Meser (Heidi Mešer), vlasnica specijalizovane firme za oblast ličnih podataka Collective-i. „Moramo odustati od ideje da su naši podaci naše vlasništvo i omogućiti stvaranje usluga koje će biti više personalizovane“, smatra ona.
Masovno prikupljanje podataka istovremeno zabrinjava i vlasti pokušavaju da to regulišu, ali Kin smatra da su napori vlasti unapred izgubljena bitka. On ocenjuje da će se 2020. godine 15 milijardi povezanih uređaja razmenjivati informacije o građanima.
On je rekao i da čelnici društvene mreže Facebook Mark Zukerberg (Zuckerberg) i Šeril Sandberg (Sheryl) „vode igru“ i da „vlasti u Evropi i SAD kasne za Silikonskom dolinom“. „Mi dobrovoljno idemo na te mreže, niko nas ne primorava da se razotkrijemo, a najveća opasnost smo mi sami – ‘mala braća’ koja zajedno stvaraju ‘velikog brata’ 21. veka“, kaže on.
Građani šokirani, Komisija želi da ih zaštiti
Evropska komesarka za pravdu i osnovna prava Vivijan Reding (Viviane) trebalo bi da narednih dana predstavi predlog za harmonizaciju propisa o zaštiti ličnih podataka na Internetu u EU. „Ljudi su šokirani kada shvate šta se dešava sa njihovim podacima“, rekla je za AFP Redingova koja želi da korisnici Interneta dobro znaju šta dostavljaju i zašto.
Ona zahteva i da se korisnicima Interneta omogući da izbrišu određene tragove, kao i da preduzeća ulože napore kako bi baze podataka bile bezbedne. Svet je u poslednje vreme potreslo više skandala u vezi sa ličnim podacima, poput piratskih upada na servere Sony-ja koji su sadržali podatke miliona korisnika konzola soni plej stejšen.
Vivijan Reding rekla je za AFP da je cilj Evropske komisije da se građanima pruže sve informacije o tome šta se dešava sa podacima. „Oni će možda smatrati da im tako odgovara i, odlično, neka nastave tako! Možda će se osetiti ugroženim i zato moraju imati mogućnost da reaguju protiv toga“, rekla je ona i dodala da je vrlo važno dobiti od građana jasan pristanak, ali i da su oni dovoljno zreli da donose svoje odluke ako su u potpunosti informisani.
Evropska komesarka je rekla da je u slučaju gubitka podataka važno transparentno postupati i građane direktno obavestiti o gubitku.
Reding je ocenila da je Evropa pridaje toliki značaj zaštiti ličnih podataka zbog svoje istorije. „U Evropi mnogi ljudi su morali da se bore za svoju slobodu, za pravo da se slobodno izražavaju. Oni su se borili i protiv diktatora. Evropljani zato posvećuju toliku pažnju ličnim podacima i slobodi medija“, rekla je ona i dodala da su to dva prioriteta u javnom životu Evrope.
Navodeći koristi koje bi preduzeća mogla imati od novih propisa, ona je rekla i da je cilj da se zajedničkim propisima uklone prepreke zbog razlika u propisima članica i tako iskoristi potencijal tržišta od 500 miliona potrošača. Redingova je navela da ta fragmentacija tržišta košta 2,3 milijardi evra godišnje. Evropska komesarka je ocenila da bi nepoverenje građana u pogledu zaštite njihovih podataka moglo da se odrazi i na uspešnu primenu savremenih tehnologija.
Izvor: AFP
Loading...
