Jedina konstanta u poslovnom okruženju danas je promena pritisak. Kompanije su pod pritiskom da budu inovativne, zaposleni u kompanijama da budu kreativniji, produktivniji, kvalitetniji, pametniji…
Poslovno okruženje, zato, za pojedinca na bilo kom nivou u organizaciji nikada nije bilo izazovnije. Česte inovacije u novim tehnologijama, menjaju naš svakodnevni poslovni i privatni život. Poslovni i tehnološki trendovi koji dolaze prete da iz korena promene i ovo „novo“ okruženje na koje se kompanije, prirodno teže nego pojedinci, još uvek privikavaju. Zbog toga danas sve češće slušamo o “agilnom vođenju projekata”, ”lean metodi”, a “social media gurue” na konferencijama menjaju “eksperti za digitalne transformacije” dok kompanije traže kreativan kadar sa iskustvom koji će im pomoći da budu “inovativne” i “prilagodljive” konstantnim promenama u okruženju.
Kreativnost i, zato, inovativnost prestaju da budu luksuz velikih kompanija, već postaju neophodnost za svačiji opstanak.
Organizacije imaju veliki potencijal da budu kreativne zato što su sačinjene od ljudi, a jedna od glavnih karakteristika ljudske vrste je kreativnost. Međutim, velika većina organizacija je miljama daleko od kreativnih i inspirativnih organizacija.
Želja i potreba postoje, a šta je to što jedne odvaja od drugih:
1. Otvoreno radno okruženje
Kada pričaju o Guglu i njihovoj praksi, većina kompanija na našim prostorima misli da je dovoljno postaviti flipere, stoni fudbal i slatkiše u radni prostor, a zapravo je u pitanju mnogo složenije pristupanje kreirenju otvorene i inkluzivne korporativne kulture. Gugl godinama radi na kreiranju “psihološke sigurnosti” za svoje zaposlene.
Neke velike firme omogućavaju individuama da se grupišu u timove u okviru kompanije i da rade na sopstvenim projektima koji kasnije mogu da postanu kompanije (naravno, mama kompanija u ovom slučaju ima određeni udeo u vlasništvu). Ako kompanija nije dovoljno velika da može ovakve stvari da omogući svojim zaposlenima, uvek može da razmisli na koji način može da omogući neometani protok informacija, otvorenu komunikaciju, deljenje znanja i iskustava između zaposlenih iz različitih timova, ali i ljudi van organizacije.
2. Raznolikost
U našem okruženju je različitost uvek bila negativna karakteristika onoga ko je nosi. Tako je i u firmama. Sličan sa sličnim voli da radi i takvog bira u svoje radno okruženje što dovodi do homogenizovanih timova istomislećih ljudi koji ponekad ne mogu da vide rešenja očigledna autsajderu sa mnogo manje znanja i iskustva. Raznolikost u iskustvu, obrazovanju, znanjima, predstavljaju preduslove za kreativnost. Ako pogledamo proces nastanka nove ideje, on najčešće predstavlja fuziju različitih ideja. Ljudi sa različitim poslovnim iskustvom i obrazovanjem na isti problem gledaju sa različitih uglova, pa je i pristup rešavanju tog problema bogatiji.
3. Bez alata nema ni zanata
U svom poslu često posećujem različite velike i male organizacije i mogu da primetim da je pritisak na zaposlene da budu kreativni disproporcionalan u odnosu na polaganje pažnje i truda u kreiranje platforme za kreativnost sa strane kompanije. Platforma za kreativnost bi bila kombinacija efikasnog i efektivnog organizacionog modela, učenja, otvorene komunikacije i kolaboracije. Dominantna organizaciona struktura današnjice je još uvek organska modifikacija funkcionalnog organizacionog modela sa primesama projektnih modela, ljudi rade u silosima svojih sektora, uz pomoć starih i prašnjavih alata i samouki su. Treninzi i edukacije su posmatrane kao trošak. Pre nego što od ljudi zatražimo kreativnost, moramo da razmislimo šta je to što im zaista pružamo da bi se njihova kreativnost ispoljila.
4. Prihvatanje rizika
Da bi organizacija bila istinski inovativna, potrebno je da uspostavi mehanizam za efikasno nošenje sa rizikom. Ako se članovi tima plaše da će biti kažnjeni za neuspeh, plašiće se da predlažu nova rešenja, ići će sigurnim putem koji je organizacija utabala, a tu prostora za kreativnost i inovacije nema. Setimo se kako su izgledali prvi radni dani osobe koja tek započinje svoj karijerni put. Puni energije i bez previše razmišljanja o organizacionim ograničenjima produkuju ideje brže nego što kucaju whatsapp poruke. Sa protokom vremena u određenoj organizaciji, broj ideja postaje manji zato što mladi kreativac upoznaje sa ograničenjima i pisanim i nepisanim pravilima okruženja u kojem radi.
5. Jasna svrha postojanja
Kreativnost individua u kompaniji, inovativnost i snažna svrha postojanja kompanije predstavljaju biznis simbiozu. Baš kao što vole brendove koji imaju svrhu, ljudi vole da rade za kompanije čije je postojanje daleko šire od pukog sticanja profita.
Kreativnost i inovativnost u organizaciji počinju od vrha
Za istinsko pospešivanje kreativnosti pojedinaca u organizaciji potrebno je pravo kreativno liderstvo. To ne mora nužno da bude povezano sa liderima koji su kreativni, već liderima koji vode svoje timove u svetlu kreativnosti tako što pospešuju otvorenu komunikaciju, psihološku sigurnost članova tima, razmenu znanja i iskustava, učenje i stvaraju uslove za genersianje i prihvatanje novih ideja.
Nije teško pretpostaviti da je inoviranje teže u većim kompanijama i da će svoju kompetitivnost zadržati najpre kroz optimizaciju postojećeg modela nego kroz neku radikalnu promenu načina rada. Međutim, postoje kompanije koje uprkos (ili zahvaljujući) svojoj veličini uspevaju da iznesu inovacije ostajući u samom vrhu iz godine u godinu.
Ceo tekst pročitajte ovde.
Autor: Aleksandra Vuković, Founder&Managing Director, NURA Agency
Loading...
