Nezavisni mediji u Srbiji treba da iskoriste potencijale novih tehnologija!

Evan Tracz, direktor USAID-ovog Projekta jačanja okruženja za održivost medija (SMS projekta) i direktor IREX-a u Srbiji, specijalno za Marketing mrežu govori o položaju nezavisnih medija u Srbiji, šta građani očekuju od medija, a šta im mediji nude, ali i ocenjuje kvalitet sadržaja u srpskim medijima.

Šta su glavni uzroci lošeg položaja nezavisnih medija u Srbiji? Šta građani Srbije očekuju od medija, a šta im mediji nude?
Naravno, postoje mnogi razlozi za trenutno stanje nezavisnih medija u Srbiji – istorijski, politički, kulturni i ekonomski. Suština projekta „Jačanja okruženja za održivost medija“ jeste da podstakne nezavisne medije da menjaju svoje načine poslovanja, ažuriraju alate koje koriste kako bi doprli do svoje publike, ali i da dopru do svoje publike na način koji može uspostaviti ili ponovo uspostaviti odnos poverenja, ako žele da budu održivi na tržištu. Nema sumnje da postoje prepreke, i političke i ekonomske, sa kojima se suočavaju mediji, ali i koji su, na mnogo načina, izvan njihove kontrole i ne mogu se rešavati sami ili kratkoročno. Međutim, nezavisni mediji mogu da obnove svoje brendove, da uče od svoje publike koje informacije žele i kako to žele, koriste nove tehnologije kako bi iskoristili nove izvore prihoda, razvili dodatne biznise koji pomažu održavanju ukupne misije i razvijaju partnerstva sa drugim sličnim organizacijama, a sve u cilju poboljšanja svojih pozicija na tržištu.

Kako ocenjujete kvalitet medijskog sadržaja u Srbiji? Kako on može biti bolji i šta savetujete po tom pitanju?
Smatramo da je kvalitet medija u Srbiji prilično neujednačen. Postoje veoma posvećeni mediji koji proizvode kvalitetan sadržaj, ali ima i onih koji se ili fokusiraju na senzacionalne ili nevažne teme, prenose sadržaj iz drugih izvora, ili jednostavno ne obraćaju pažnju na potrebe publike na način koji može izgraditi lojalnost i proširiti ciljnu grupu. Očigledno, ovaj problem počinje sa novinarima i novinarstvom, ali ukazuje i na upravljanje redakcijom, kao i na ukupnu kulturu i ekonomiju poslovanja. Osim jačanja kurikuluma za novinarstvo na univerzitetima i rada na privlačenju talenata, smatram da je za medije važno da saznaju više o svojoj publici i šta oni žele od svojih izvora informisanja. Nedavna studija koju je razvio USAID Projekat jačanja medijskih sistema (SMS projekat), pokazala je da ljudi misle da u medijima ima previše političkih tema, kao i da, na primer, vole kraći i video sadržaj. Mediji moraju prepoznati potrebe svoje publike, tako da im dostavljaju informacije koje su im potrebne u željenim formatima.

Da li bi plaćanje online izdanja moglo da ugasi štampane medije? Kako vidite budućnost štampe u Srbiji?
Hajde da se suočimo sa tim – štampana izdanja svih medija širom sveta ili umiru ili su već mrtva. Volim čitati prave ‘novine’ isto koliko i bilo ko drugi, ali stvarnost je da je digitalni način na koji većina ljudi konzumira informacije, a to je malo verovatno da će se promeniti. Potrebno je da javnost shvati da digitalne vesti nisu besplatne vesti, i da će za dobijanje kvalitetnog sadržaja koji je pouzdan i koristan, to nešto koštati. Oglašavanje više ne pokriva sve troškove (ako je ikada i pokrivalo), a za dobro novinarstvo potrebno je i vremena i novca. U drugim zemljama počinjemo da vidimo pomake, a motivisanje ljudi da to shvate i da podrže svoje lokalne nezavisne medije, bilo putem pretplate ili donacije, veoma je važno.

Koje modele poslovanja mogu da primene nezavisni mediji kako bi opstali u Srbiji?
Iako se mnoge vrste poslovnih modela mogu uspešno primeniti u Srbiji, pravi ključ za razvoj nezavisnih medija u Srbiji je diversifikacija tokova prihoda. Mediji moraju uzeti novac iz više od jednog ili dva izvora ako žele da prežive i napreduju. To bi moglo značiti da imate ‘sporedne poslove’ kao što su promotivni događaji, usluge clippinga, web dizajn, kafić ili bilo šta drugo što održava kapacitet organizacije, ali to takođe znači i isprobati crowdfunding kampanje ili članstvo, native advertising, sponzorske ponude i partnerstva… U suštini, ne postoji jedinstven model onoga što funkcioniše, a postoje mnogi primeri širom sveta gde „sporedni poslovi“ zapravo subvencionišu novinsku stranu biznisa, i to je u redu. U ovom trenutku tržište zahteva da mediji pronalaze mogućnosti i maksimiziraju potencijal svojih veština i potencijala u svojim zajednicama i među publikom.

Možete li da uporedite stanje na medijskoj sceni Srbije u odnosu na region i Evropu?
Srpski medijski sektor ima svoje karakteristike i izazove – političke, ekonomske, kulturne – kao što sam rekao na početku, ali jedna oblast koju bih rekao da srpski mediji (posebno nezavisne medijske kuće) treba da iskoriste su nove tehnologije i moć interneta. Trenutno, veoma malo nezavisnih medija u Srbiji koristi mogućnosti koje mogu ponuditi društveni mediji, analitika podataka, mobilne aplikacije i portali za online plaćanje. Svakako, ove stvari same po sebi neće učiniti medije uspešnim, ali bez njih, čak i jak, pouzdani medij koji dobro izveštava biće izgubljen. Na kraju, dok se mediji suočavaju sa mnogim izazovima i pritiscima, SMS projekat veruje da postoji konkretan posao koji se može uraditi kako bi se omogućilo nezavisnim medijima da ojačaju svoju poziciju, generišu više prihoda i izgrade pouzdanu i lojalnu publiku u cilju održivosti, i nastavljaju da podržavaju misiju da građanima pruže informacije koje su im potrebne za donošenje odluka u životu.


Oceni tekst

5,00 od 5
Loading...

Komentari