Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno!

Oglašavanje

spot_img

POSAO & PRAKSA

Nasilje nad ženama u službi senzacionalizma

Iako su u protekloj godini štampani i elektronski mediji u Srbiji objavili čak 2841 prilog o nasilju nad ženama i rodnoj ravnopravnosti, kvalitet medijskog izveštavanja o ovoj temi daleko je od idealnog. Dominira senzacionalizam, često se krši Kodeks novinara Srbije, a potpuna interpretacija problema o kojem društvo i dalje ćuti gotovo i da ne postoji.
Istraživanje pod nazivom „Medijska eksponiranost nasilja nad ženama i rodna ravnopravnost u 2011.“, koje je sprovela agencija Ninamedia, pokazuje da su domaći štampani mediji u protekloj godini objavili čak 2411 tekstova, a elektronski mediji emitovali 430 priloga o nasilju nad ženama i rodnoj ravnopravnosti. Iako ti podataci ukazuju na veliko interesovanje medija za ovaj problem, sadržaj objavljenih tekstova, odnosno priloga, otkriva da je nasilje najčešće stavljeno u funkciju senzacionalizma.
Još jedan problem u izveštavanju o ovoj temi predstavlja sve češće kršenje odredbi Kodeksa novinara Srbije koje se odnose na zaštitu identiteta, jer je u 45,7 odsto slučajeva direktno ili indirektno otkriven identitet nasilnika, a u 38,6 odsto i identitet žrtve. Istovremeno se na kaznu propisanu za počinioca nasilja ukazuje u svega 11,2 odsto slučajeva, a najveći udeo medijskih sadržaja koje se odnose na ovu temu su objavljeni u rubrici „Hronika“, što ukazuje na intenzitet senzacionalnističkog izveštavanja.
Koordinatorka projekta “Borba protiv seksualnog i rodno zasnovanog nasilja”, Tamara Petrović Ranitović, kaže da bi mediji trebalo da budi znatno kritičniji prilikom izveštavanja o ovoj temi, jer je njihova dužnost da kritikuju one koji čine propuste i da izveštavaju javnost o sistemnskim nedostacima. “Osnovni nedostatak medijskog izveštavanja o nasilju u porodici i nasilju nad ženama je sam način na koji se piše o ovoj temi, jer je povod gotovo uvek nasilan čin koji se završi ubistvom žene, a izveštavanje se uglavnom završi bez osude samog nasilja. Neretko se koriste senzacionalistički naslovi praćeni tekstom koji pokušava da rasvetli sam zločin tražeći uzroke porodične tragedije u karakteru i ponašanju žrtve (žene), vrlo retko se navode stručna tumačenja, ali se zato ogroman trud ulaže na dobijanju izjava od rođaka i komšija. To ukazuje na ravnodušnost uredništva prema ovoj temi i generalno na visok stepen tolerancije prema nasilju u čitavom društvu”, kaže Petrovićeva.
Da bi se poboljšao kvalitet medijskog izveštavanja o ovom problemu, Uprava za rodnu ravnopravnost izdala je priručnik za medijsko izveštavanje o nasilju u porodici i nasilju nad ženama u kojem se navode preporuke namenjene svim novinarima koji izveštavaju o nasilju. Izbegavanje senzacionalizma, zaštita identiteta žrtve, navođenje propisanih sankcija i izbegavanje diskriminacije i stereotipa samo su neka od pravila kojih bi trebalo da se pridržavaju svi medijski profesionalci. U praksi, međutim, trka za profitom neretko dovodi do medijskih zloupotreba koje za žrtve mogu biti štetne kao i samo nasilje. Ako u takvim situacijama mediji zaboravljaju svoju društvenu odgovornost, regulatorna tela ne bi smela da zaborave bazične standarde novinarske profesije jer u najvećem broju slučajeva neprimerenog izveštavanja o nasilju dolazi i do kršenja etičkog Kodeksa novinara Srbije, te medijska percepcija nasilja nije problem samo onih koji nasilje trpe, već i cele novinarske profesije. Za početak bi bilo dovoljno da se novinari pridržavaju samo onih principa koje su sami prihvatili, i na čije poštovanje ih, u krajnjoj liniji, i sam profesionalni poziv obavezuje.

Izvor: European Journalism Observatory
Autor: Marko Nedeljković

OGLAŠAVANJE

spot_img

PROJEKAT

spot_img

PROJEKAT

spot_img

Anketa

Koji projekat Marketing mreže Vam je omiljen ili se rado u njega uključujete?

Oceni tekst

0,00 od 5
1 Star2 Stars3 Stars4 Stars5 Stars
Loading...

Povezani tekstovi

POSTAVI KOMENTAR

Molimo unesite Vaše ime
Molimo unesite Vaš komentar!