Nepotpune informacije o kreditima i kreditnim karticama, sveobuhvatne akcije i popusti u trgovinama koji zapravo važe za mali broj artikala, najčešće su obmane i zablude do kojih se kroz televizijske reklame dovode potrošači u Srbiji. Naredni problem je loša zakonska regulativa i nadležnost više institucija koja se u praksi pokazuje neefikasnom jer je potrošaču gotovo nemoguće da zna kojoj instituciji da se obrati.
U Evropskoj uniji 2005. godine doneta je direktiva o nefer trgovinskim praksama koja obezbeđuje da potrošači ne mogu biti obmanuti niti izloženi prevarama trgovaca. Kod nas, međutim, prema rečima Gorana Papovića, predsednika Nacionalne organizacije za zaštitu potrošača Srbije, niko ni za šta nije odgovoran, a nadležnosti se prebacuju od tržišne inspekcije, Ministarstva zdravlja, Ministarstva finansija…
– Komercijalne reklame koje nigde u svetu ne bi mogle da prođu, emituju se kod nas. Ne znate da li su ti proizvodi uopšte kontrolisani – kaže Papović.
Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga propisano je da se finansijske usluge moraju oglašavati na jasan i razumljiv način, a oglašavanje ne može sadržavati informacije koje mogu stvoriti pogrešnu predstavu o uslovima pod kojim korisnik koristi ove usluge.
– Pri oglašavanju, iznos efektivne kamatne stope treba da bude napisan tako da je uočljiviji od ostalih elemenata. Od prekršaja koji su do sada bili uočeni jeste i nenavođenje troškova koji padaju na teret klijenta, kao i da se ne navodi da je kamatna stopa promenljiva – kažu u Narodnoj banci Srbije.
Izvor: Kamatica