Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno!

Oglašavanje

spot_img

POSAO & PRAKSA

Muzika i reč „gratis“ podstiču na trošenje

Mozak svaki dan „guta“ od tri do deset hiljada brandova, a osmeh otkriva koja reklama najbolje menja podsvest. Zbog psihotrikova u oglasima i reklamama sedenje pred televizorom i surfovanje internetom postalo je opasna pustolovina. Stručnjaci upozoravaju da smo svakodnevno izloženi ogromnoj količini, od 3.000 pa do čak 10.000 brendova koje pokušavaju da nam prodaju putem reklama koje se vrte na TV-u, vrište s panoa postavljenih uz ulice, banera na internet stranicama.
Da bi dobili pažnju i poverenje potrošača i prodali proizvode, oglašivači ne biraju sredstva. Takozvane „gutače“ reklama bombarduju zvučnim rečima poput „besplatno“, moćnim sloganima kao što je „za nula dinara“, svedočenjima „zadovoljnih“ kupaca i preproukama poznatih i slavnih. Ako nam se reklama svidi, verovatnoća da ćemo kupiti proizvod vrtoglavo raste. Upravo zato oglašivačima zlata vredi informacija o tome kako je njihova reklama prihvaćena. Odgovor će im dati tehnologija koja poput one iz naučno fantastičnih filmova raspoznaje ljudske emocije. Tim sa Instituta za tehnologiju u Masačusetsu predvođen Danielom MekDefom predstavio je sistem koji čita i dešifruje izraze lica potrošača dok gledaju reklame i oglase.
Taj revolucionarni sistem prati kako se pokreću mišići lica ispitanika dok gledaju reklamne spotove i meri intenzitet osmeha. Potom softver na temelju analize izraza lica predviđa koji će reklamni spotovi biti pun pogodak i koji će nas motivisati da se mašimo za novčanik.

Iskoristite 5% popusta
Oglašivači znaju da tražimo što povoljnije cene i zvučno nude popuste u postocima koji su uglavnom, kada ih prepračunamo, zanemarivi. Služe se trikovima kao što su: kupi dva, treći je besplatan, kupi četiri ili više uz specijalan popust, kupi jedan, drugi je 50 odsto jeftiniji i slično. Tako mislite da trošite manje, a ustvari trošite više.

Besplatni probni period
Neke od najmoćnijih reči kojima se služe oglašivači su “besplatno”, “gratis” ili “free” kojima nas potiču da isprobavamo nove proizvode za “nula dinara”. Sloganima poput: “Besplatno probaj pre kupovine” oglašivači umanjuju rizik, a upravo su se takve ponude pokazale kao vrlo uspešne.

Kod mene zaista deluje
U reklamama često govore “svedoci” koji daju dokaze da proizvod vredi potrošenog novca. Metoda “svedok” je najdelotvornija kad daje odgovore na pitanja koja bi kupci postavili ili ističe prednosti proizvoda. Reči “jače”, “bolje”, “brže”… navode kupca da vizualizuje kako će uživati koristeći taj proizvod.

Reklame s rokom trajanja
Ponuda vredi dok traju zalihe, količina proizvoda je ograničena, akcija samo danas. Istraživanja su pokazala da su oglasi koji stvaraju vremenski pritisak veoma delotvorni u prodaji skupih proizvoda, na primer elektronike. Ovom strategijom stvara se osećaj panike – ako ne kupim sad, propustiću sjajnu priliku. Realno to nije tako jer sve dok je proizvod tražen, biće ga na tržištu i njegova cena će padati, a ne rasti. Kad osetite pritisak, usporite, razmislite treba li vam zaista taj proizvod.

Muzika nas podstiče da kupujemo više
Zbog epidemije oglasa i reklama neki su razvili odbrambeni sistem i postali su neosetiljivi na nekad moćne trik-reči i preporuke slavnih. Istraživanja su pokazala da su kupci mnogo skloniji impulsivnoj kupovini kada je u prodavnici glasna muzika. Ona snažno stimuliše naša čula, a posledica toga je slabljenje samokontrole. Različite vrste muzike podstiču različite reakcije potrošača. Muzika nas podstiče na kupovinu, odnosno potrošnju svojim tempom, stihovima, ali i zemljom iz koje potiče. Na primer, ako u prodavnici svira francuska muzika, većina kupaca će odabrati upravo francuska vina, pokazuje istraživanje.

Budi lepa i uspešna kao ja!
Kada slavni predstavljaju proizvod, to u očima potrošača strmoglavo podiže verodostojnost reklame. Ljudi su skloniji verovati poznatoj osobi s dobrom reputacijom nego kompaniji o kojoj ne znaju baš mnogo.

I tvoj prijatelj voli ovaj proizvod
Više nego svedočenjima i preporukama slavnih osoba, ljudi veruju prijateljima. U oglasima se, stoga, često sugeriše da je devojka iz susedstva ili neko iz kruga vaših prijatelja već isprobao proizvod te da je njime izuzetno zadovoljan.

Ovo morate imati!
Kada vam reklama sugeriše da nešto morate imati, zapitajte se što će biti ako to ipak ne kupite. Ovom “must have” strategijom oglašivači apeluju na naš osećaj želje da se snabdemo potrebnim proizvodima, no u većini slučajeva ti proizvodi uopšte nisu nužni.

Ovaj će vas proizvod usrećiti
Ako nam u reklamama uzastopno pokazuju neki proizvod u prekrasnom, ugodnom ambijentu koji nas usrećuje, počinjemo misliti da nas upravo taj proizvod čini sretnima, što nas motiviše da ga kupimo, pokazala su istraživanja. Čak 80 posto ispitanika svesno će odabrati manje kvalitetan proizvod koji je u reklami vešto uklopljen u “sretan ambijent”.

Slike sretnih parova i seksi modela
Oglašivači se služe fototrikovima te proizvod neretko “začine” fotografijom lepog zaljubljenog para, sretne porodice ili razgolićenog modela. Takvi oglasi ciljaju na vaš osećaj nesigurnosti i na prikriven način impliciraju da ćete i vi biti voljeni ili seksualno privlačniji ako kupite taj proizvod.

Logo utiče na ponašanje
Upečatljiv logo često govori više od hiljadu reči te može imati veliki uticaj na ponašanje i kreativnost potrošača. Na primer, načeta jabuka, logo kompanije Apple, čini nas kreativnijima, pokazala su istraživanja. Logo aktivira i niz asocijacija koje imamo o tom brendu potdstičući nas da se ponašamo u skladu s imidžem brenda.

Reklame menjaju čak i sećanja
Budući da su naša sećanja prilično savitljiva, oglašivači deluju na njih kako bi ponovno pridobili kupce koji misle da su imali loše iskustvo s tim proizvodom. Tako oglašivači teraju da preispitamo sećanja, a često ih okrenu u svoju korist, pokazuju istraživanja.

Najslabiji imunitet na reklame imaju deca
Deca su najbolji “gutači reklama” – 84 posto ih prati reklame na televiziji, a 58 posto uočava velike reklamne plakate. Do 10. godine deca odgledaju 10.000 reklama, koje uteču na formiranje predrasuda i podstiču ih da jedu nezdravu hranu. Čak i kada nisu ciljano tržište, deca su moćan marketinški “alat” jer pod uticajem reklama traže da im roditelji kupe određene robne marke, utiču na izbor automobila, deterdženta i mirisa za kupatilo… Oglašavanje kojim se decu navodi da kupe neki proizvod ili da nagovore roditelje da ga kupe Zakon o zaštiti potrošača smatra “agresivnom i zabranjenom poslovnom praksom”.

Autor: Sanja Rapaić

Izvor: 24sata.hr

OGLAŠAVANJE

spot_img

PROJEKAT

spot_img

Anketa

Koji projekat Marketing mreže Vam je omiljen ili se rado u njega uključujete?

Oceni tekst

0,00 od 5
1 Star2 Stars3 Stars4 Stars5 Stars
Loading...

Povezani tekstovi

POSTAVI KOMENTAR

Molimo unesite Vaše ime
Molimo unesite Vaš komentar!