Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno!

Oglašavanje

spot_img

POSAO & PRAKSA

Medijsko tržište u Srbiji – ‘mala bara puna krokodila’

Uroš Ignjačević, direktor Trident Media Group i predsednik Skupštine IAB Srbija, specijalno za Marketing mrežu govori može li se danas živeti od Interneta u Srbiji, kada bi mogla da zaživi naplati sadržaja u online medijima, ali i ocenjuje kvalitet informativnih portala u Srbiji.

U kojoj meri je danas za jednu medijsku kuću teško/lako da „opstane“ u Srbiji i koliko aktuelni zakoni idu na ruku medijskim kompanijama?
U Srbiji je teško poslovati. Zakoni su starovremenski, sistem vrednosti je iskrivljen, promene sporo dolaze. Ovo su uslovi u kojima Trident Media Group radi i posluje već osam godina. Šta bih preporučio ljudima kao direktor jedne (medijske) kompanije? Veruj u sebe, radi mnogo i kad misliš da si se naradio, radi još toliko. Sindrom ‘Ne mogu oni mene toliko malo da plate koliko malo ja mogu da radim’ je nažalost za mnoge u Srbiji još uvek stvarnost. Prepuni kafići u sred radnog vremena, saobraćajne gužve u tri popodne, očigledni su pokazatelji da ljudi kod nas provode i previše vremena ne radeći. Mi smo u Trident Media Group-i imali period kada smo bili i previše sigurni, ušuškani, i to nas je posle skupo koštalo. Sada smo jedna potpuno drugačija kompanija, koja zapošljava najbolje kadrove, pravi dugoročne planove i ispunjava ih, poštuje tržište i bori se za svakog klijenta dobrom uslugom i cenovnom politikom, a što je možda najbitnije u periodu krize, pažljivo prati i optimizuje svoje troškove. Svaka kompanija koja radi na ovaj način ima dobru šansu da izađe kao pobednik čak i iz teške krize koja danas vlada.

Kako biste ocenili trenutno stanje na medijskoj sceni Srbije? Koji su, po Vašem mišljenju, neophodni preduslovi koji moraju da se ispune da bi jedno medijsko tržište bilo uređeno?

Poznata vam je izreka ‘mala bara puna krokodila’? Ona prilično slikovito opisuje trenutno medijsko tržište u Srbiji. Danas u Srbiji posluje mnogo veći broj medija nego što tržište može da podrži. Medijska scena se i u svetu drastično promenila. Danas putem blogova i društvenih mreža svaki čovek može da postane mediji. Tradicionalni mediji se bore sa promenama koje je internet i digitalno plasiranje sadržaja donelo sa sobom. Sada se mediji konzumiraju sa uređaja za koje pre par godina ne biste verovali da mogu to da obezbede. Taj trend će se i dalje nastaviti. Mediji i reklame koje oni plasiraju će sve više postati integralni deo naših uređaja u kući. Izreka, da vam neki brend ili reklama ‘izlazi iz frižidera’ neće još dugo biti samo izreka, već stvarnost.

Digitalizacija medija je proces koji je tek u svom začetku. Sve te promene će dovesti do još težeg stanja tradicionalnih medija da prate inovacije i mnogi, koji ne shvate na vreme da moraju da menjaju svoj način poslovanja, neće opstati. U svetu je tržište to koje apsolutno reguliše ko opstaje, a ko ne. U Srbiji to nije u potpunoti tako. Srbija zbog svoje društveno političke situacije, još uvek nema ‘nevidljivu ruku’ tržišta, koje samo sebe reguliše. Intervencije van tržišta su i dalje česte. Ako se te intervencije uklone, verujem da će dugoročno i u Srbiji doći trenutak da tržište bude to koje definiše koji mediji će opstati, a koji neće.

Na nedavno održanom Media Samitu u Beogradu čuli smo da se od Interneta još dugi niz godina u Srbiji neće moći živeti. Kakvo je Vaše mišljenje o tome – može li se danas živeti od Interneta?
Mnogi se pitaju da li danas može da se živi od interneta. Internet sam po sebi je ogroman pojam, koji kreće od firmi koji se bave internet protokom (ISP) do provajdera digitalnog sadržaja (ICP) do medija, marketinških agencija, softverskih provajdera, firmi koje se bave internet securitijem (obezbeđenjem) itd. U toj hijerarhiji neki jako lepo žive od interneta, a ostali se nadaju da će i njihovo vreme doći. Sve više je domaćih firmi koji svoje usluge nude u inostranstvu i ja cenim da je to prava stvar. Naši ljudi su izuzetni u mnogim poslovima koje sam gore naveo, a cene za iste u Srbiji su vrlo konkurentne na svetskom tržištu. Sve firme koje se bave internet poslovanjem u Srbiji, koliko god bile uspešne, imaju problem malog tržišta. Jedna stvar je da se investira u posao koji će sutra biti dostupan za 100 miliona ljudi, a druga, kao što je to u Srbiji slučaj, četiri miliona ljudi (cifra je okvirno bazirana na broju ljudi koji u Srbiji koriste internet). Mi u Trident Media Group-i verujemo da će tržište internet marketinga nastaviti da raste. Ono je jedino medijsko tržište koje trenutno raste. Zaslugu za rast internet marketinga nosi to što su korisnici željni internet sadržaja, što internet marketing donosi rezultate klijentima, što je pristupačniji od mnogih drugih formi marketinga, što je merljiviji itd.

U javnosti se već duže vreme priča o naplati sadržaja u online medijima. Kada će, po Vašem mišljenju, to realno moći da se sprovede i u kojoj meri su građani Srbije spremi da plate sadržaj na Intenetu?

Vrlo mali broj medijskih firmi na svetu je uspeo da svoje sadržaje naplati na internetu. Dobar primer je Financial Times, gigant u svetu finansijskih informacija. Tu su i razni časopisi koji su kroz pretplatu na iTunes-u (Apple platformi za prodaju digitalnog sadržaja) otvorili novo tržište i uspešno prodaju svoja izdanja koja se čitaju na iPad, iPhone i drugim ‘i’ platformama. Dva su osnovna preduslova koja moraju da se ispune da bi ovo u Srbiji moglo da zaživi. Prvi je da se obezbedi način plaćanja na internetu koji je jednostavan i kojem će korisnici da veruju, a koji će takođe odgovarati svima u lancu te prodaje, od stvaraoca sadržaja preko medija, platforme za naplatu do korisnika. Danas u 21. veku u Srbiji to još uvek ne postoji. Drugi preduslov je da taj sadržaj bude dovoljno kvalitetan da bi korisnik hteo da ga kupi. Internet je uslovno razmazio korisnike tako što su se navikli da ne plaćaju za sadržaje, da bi se to preokrenulo, sadržaj koji se prodaje mora da bude izuzetno kvalitetan.

Kako biste ocenili kvalitet online medija, pre svega, informativnih portala u Srbiji? Šta su glavni nedostaci?
Mediji su slika i prilika jednog naroda. Kvalitet online sadržaja u Srbiji se nameće kao optimalan za trenutnu situaciju zemlje, ali u poređenju sa nekim svetskim standardom, daleko je ispod njega, i to je vrzino kolo iz kojeg će Srpski mediji teško izaći. Jako je lako doći do razloga za ovo, ali će biti dug i težak put promeniti situaciju. Mediji koji se bave internet sadržajem, bolje od drugih, znaju koliko puta je svaki pojedinačni tekst pročitan, koliko je svaki video ili fotografija pregledana. Samim tim mogu perfektno da kroje svoju uredničku politiku. Serviraju tržištu sadržaj koji se najviše čita. S obzirom na to da su korisnici internet sadržaja u Srbiji mnogo skloniji konzumiraju lakog i jeftinog tabloidnog sadržajia, to je upravo ono šta mediji najviše i plasiraju. Što se više ti sadržaji čitaju to je više pregleda oglasa na tim stranicama i samim tim je to više para koje medijske kompanije zarađuju. Ovo će se promeniti onog trenutka kada se tržište edukuje i kada klijenti budu spremni da plate više da se njihova reklama naše uz bolje sadržaje koji će se nešto manje gledati, ali koji će imati mnogo veći uticaj na društvo od jeftinih i lakih sadržaja koji se sada najviše konzumiraju.

U kom smeru će se, po Vašem mišljenju, razvijati medijsko tržište u Srbiji?
Srbija ne može da izbegne put kojim su već prošle mnoge zemlje koje danas imaju razvijeno medijsko tržište. Zato verujem da će se medijsko tržište Srbije u budućnosti svesti na jasno profilisan, manji broj kvalitetnijih medija. Ključ za razvoj tržišta u Srbiji je, kako medijskog tako i svih ostalih, edukacija i standardizacija. Time se u segmentu internet marketinga aktivno bavi udruženje po imenu IAB Srbija, čiji je član i firma na čijem sam čelu i u kom smo izuzetno aktivni.

Autor: Ivana Parčetić

Forum

spot_img

PROJEKAT

spot_img

Anketa

Koji projekat Marketing mreže Vam je omiljen ili se rado u njega uključujete?

Oceni tekst

0,00 od 5
1 Star2 Stars3 Stars4 Stars5 Stars
Loading...

Povezani tekstovi

2 KOMENTARA

POSTAVI KOMENTAR

Molimo unesite Vaše ime
Molimo unesite Vaš komentar!