Marketing mreža ove godine obeležava svoj prvi veliki jubilej – 10 godina uspešnog poslovanja. Tim povodom, razgovarali smo sa kolegama iz kompanija i agencija, saradnicima i partnerima, koju ulogu u razvoju tržišta marketinških komunikacija u Srbiji u proteklih deset godina ima Marketing mreža. Miroslava Nadaždin, Head of Quantitative Research, Smart+ Research rekla je…
Ocenite tržište marketinških komunikacija u Srbiji u proteklih 10 godina?
Kao i u drugim oblastima života, i tržište marketing komunikacija u Srbiji pretrpelo je u protekloj dekadi uticaj globalizacije, finansijskih kriza, digitalizacije i naposletku Covid-19 pandemije. U odnosu na svetski prosek, Srbija spada u razvijena digitalna društva, ali u odnosu na Evropu još uvek zaostaje u svom digitalnom razvoju i na njenom je začelju po ukupnoj vrednosti digital advertajzinga. No, podaci nam kažu da ulaganja u online oglašavanja pokazuju ozbiljnu tendenciju rasta iz godine u godinu. S jedne strane, sam volumen je uvećan, ali je došlo i do izvesnog usitnjavanja tržišta. Rastući značaj i uloga digitalizacije doveo je do porasta broja agencija koje su specijalizovane za ovu oblast digitalnog marketinga. Velikim sistemima je barem na početku dekade postalo teže da se nose sa promenama, dok su manje agencije mogle to da iskoriste kao svoju prednost budući da su bile fleksibilnije, inovativnije i agilnije. Budžeti izdvojeni za digital su bivali iz godine u godinu sve veći, a fokus se sa tradicionalnih online kampanja i kampanja na društvenim mrežama sve više se pomeraju ka e-commerce-u. Ovo je veliki izazov kako za mnoge kompanije koje postaju svesne da sve teže opstaju bez ovog kanala prodaje i komunikacije sa korisnicima, ali i za marketinške agencije koje im u tome pružaju podršku.
Na tržište marketinških komunikacija nisu uticali samo globalni trendovi, već i oni kojima se brendovi obraćaju: publika. Internet je potrošačima povećao moć: jednim klikom mogu da uporede cene i benefite različitih brendova, pa oglašivači moraju danas mnogo da se potrude da njihovi argumenti koje iznose u korist benefita brenda budu doživljeni kao uverljiviji i iskreniji od argumenata konkurencije.
Tu nam se nameće zaključak da istraživanje postaje sve značajnije, jer je kontinuirano osluškivanje potreba i ponašanja korisnika za kompanije koje posluju u turbulentnom okruženju od krucijalnog značaja da na promene odgovore brzo, kreativno i, ako je moguće, inovativno. Sve više deo istraživačkih „alata“ postaju studije iz oblasti neuromarketinga i UX dizajna. Istraživanja iz ove oblasti omogućavaju kompanijama da otkriju probleme i prilike za poboljšanje u dizajnu, ali i da upoznaju svoje korisnike, njihovo ponašanje i preferencije, odnosno, optimizuju kanale komunikacije. Nove istraživačke tehnike iz oblasti neuromarketinga omogućavaju nam da, recimo, putem virtuelnog shoppinga saznamo dosta toga o korisnikovom procesu odlučivanja bez odlaska na mesto prodaje, što se u poslednje 2 godine vladavine aktuelne pandemije i socijalnog distanciranja, pokazalo kao izuzetno korisno. Mislim da više niko ko se ozbiljno bavi prodajom i marketingom ne može da zaobiđe da u budžet uvrsti makar jednu tehniku / vrstu istraživanja koja bi im pomogla da neizvesnost poslovanja svedu na minimum.
Koju ulogu, po Vašem mišljenju, u razvoju tržišta u proteklih 10 godina ima Marketing mreža?
Marketing mreža je, kao kvalitetan i informativan portal, odigrala značajnu ulogu u povezivanju, lokalno i regionalno, raznih učesnika na marketinškoj sceni u protekloj dekadi. Opravdala je svoje ime njihovim umrežavanjem, a praćenjem trendova i aktuelnih tema imala ne samo informativnu već i edukativnu ulogu. Postala je pravo mesto za marketinške stručnjake i one koji to žele da postanu, omogućivši i potrošačima da upoznaju svet marketinga i oglašavanja na zanimljiv način. Uz obilje zanimljivih tema tokom godine, organizovanje najvažnijih festivala i foruma u regionu, Marketing mreža je ispunila i uveliko premašila svoj prvobitni cilj da poveže kreativne agencije i pojedince sa potencijalnim klijentima i stvori konstruktivne odnose oglašivača i agencija sa medijima. Rekla bih da je na dobrom putu da postane poput AdAge-a na regionalnom nivou.
Handle with care – u kom kontekstu ćemo koristiti ovu frazu u 2022. po Vašem mišljenju?
Kao što je u interaktivnom advertajzingu za sticanje poverenja korisnika u integritet website-a kome pristupaju važno da se poštuju pravila transparentnosti, zaštite podataka/privatnosti i ličnosti, tako i brendovi moraju više nego ranije da se potrude da zadrže poverenje i pažnju nas kao korisnika, koji postajemo sve ciničniji i nepoverljiviji. Oni moraju da komuniciraju sa nama pažljivije i da nas angažuju na dubljem nivou uz maksimum transparentnosti i doslednosti u komunikaciji poruka koje nam serviraju kako bismo im ostali lojalni i identifikovali se sa njihovim vrednostima. Poruke moraju da budu i kulturno i vrednosno relevantne, uz svest da na svakoj „stanici“ možemo da ispadnemo, naruši li se autentičnost ili svrha našeg putovanja. Na prvi pogled čini se da se ovo odnosi na eksternu komunikaciju – na CSR kampanje, koje treba da oslikavaju vrednosti iza kojih stoji brend/kompanija, i koje treba da budu motivisane moralnim aspektima per se, a ne da predstavljaju „društvenu agendu“ usmerenu ka tome da se poboljša korporativni imidž i „umire“ interesne grupe. Međutim, još pažljivije treba „hendlovati“ i negovati internu komunikaciju unutar kompanije sa svojim zaposlenima. Produktivnost i profit kompanija zavise sve više od reputacije – imidža poslodavca, a ne od drugih tradicionalnih faktora kao što su tehnologija, tehničko znanje, posedovanje informacija, jer oni ne predstavljaju više presudne faktore za doprinos / stvaranje poslovne prednosti kompanija, budući da raste svest da su zaposleni najvredniji resurs kompanije i da o njihovoj dobrobiti treba voditi najviše računa. Zadovoljni zaposleni su najbolji ambasadori kompanije, autentični svedoci njenih pravih vrednosti. Kada zaposleni dele iste ili slične vrednosti sa brend vrednostima organizacije u kojoj rade, pomažu kompaniji da ostvari konkurentnu prednost na tržištu i nadasve imaju razvijeniji osećaj pripadnosti kompaniji. Poruka kompanijama/poslodavcima je da vode pažljivu brigu o zaposlenima, ništa manje nego o svojim brendovima, ako žele da opstanu u 2022-oj.
Od 2022. očekujem…
…da nastavi da bude puna izazova kao i prethodne, ali i da ćemo na njih još brže i kreativnije da reagujemo; očekujem još više zanimljivih tema za istraživanje i novih klijenata. Očekujem i da ćemo jedni druge procenjivati sa novih aspekata primerenih aktuelnim trendovima održivog razvoja i društvene odgovornosti, inovativnosti i kreativnosti, a ne samo prema standardima struke (što se odavno podrazumeva), niti po (najnižoj) ceni usluge.
Oćekujem da ćemo ove godine svi prihvatiti i u potpunosti usvojiti nove tehnologije poslovanja na daljinu, da će nam novi modalitet saradnje uslovljen povremenim ili potpunim radom od kuće doneti i novu kulturu poštovanja svojeg i tuđeg radnog vremena, više razumevanja i bolju organizovanost na ličnom planu; da ćemo razviti nove veštine rezilijentnosti i fleksibilnosti potrebne za opstanak u nepredvidivim okolnostima, jer ono što je izvesno je da će novih iznenađenja i dalje biti. Ali se, isto tako, nadam da ćemo se više zabavljati, jer kao što je Dragan Sakan umeo da kaže, „tvrd rad, tvrda veselica“.
Loading...
