U poslednjih nekoliko godina kupovne navike doživele su ’’kvantni’’ skok u e-commerce oblasti, a sve značajnije mesto zauzima Social Commerce. Social Commerce predstavlja kombinaciju najboljeg od e-trgovine i mogućnosti koje pružaju društvene mreže. Gde je tu prostor za social commerce?
Procenjuje se da će globalna e-commerce prodaja u naredne tri godine porasti za više od duplo u odnosu na 2020. godinu i da će do kraja 2022. doprinositi sa 5-7% globalnoj maloprodaji. U isto vreme, stručnjaci veruju da će dobar deo e-commerce prometa preuzeti upravo društvene mreže. Kako prisutnost social commerce-a raste, društvene mreže će biti sve “spremnije” za e-trgovinu, pa će se platforme same prilagođavati potrebama korisnika i brendova u različitim kategorijama poslovanja. Broj onih koji svakodnevno koriste društvene mreže daleko je veći od broja e-ecommerce korisnika na globalnom nivou, što ukazuje na potencijal tržišta social commerce-a, koje je daleko veće i primamljivije novim generacijama kupaca.
Potencijal je jasan, a za product i marketing menadžere ove promene znače i velike izazove. Neophodno je analizirati nova pravila ponašanja kupaca na društvenim mrežama, redefinisati ciljne grupe, ali i naučiti i primeniti propise u pogledu ove specifične vrste trgovine. Trenutno, najveći generatori social commerce prometa jesu društvene mreže sa “razrađenim” funkcijama za trgovinu, poput Instagram-a, Facebook-a, Pinterest-a i TikTok-a. Može se reći i da moderne društvene mreže, poput TikTok-a i Snapchat-a, formiraju nove generacije potrošača koje stvaraju veće mogućnosti za e-trgovinu.
Dok tradicionalna e-trgovina “rudari” u potrazi za kupcem, u slučaju social commerce-a ceo proces je brži (sve je na jednom mestu), a ujedno i pristupačniji generacijama kojima su društvene mreže uveliko prirodan habitus.
Za trgovce ovo znači i brže sakupljanje informacija o kupcima bez potrebe za dodatnim upitnicima, saglasnostima i slično. Većina korisnika je već sve informacije o sebi podelila na društvenoj mreži, dala neku vrstu saglasnoti i postala deo velike baze.
Trenutno su u svetu najzastupljenija dva oblika social commerca:
Social based commerce: Ceo proces kupovine, od otkrivanja proizvoda do finalne kupovine i plaćanja se odvija unutar samih društvenih mreža. Mreže koje trenutno podržavaju ovakav vid kupovine su Facebook i Instagram (na tržištima gde su dostupni Facebook pay i Instagram checkout), TikTok, Pinterest, WeChat i mnoge brzo rastuće aplikacije na azijskom tržištu, gde je ovaj vid prodaje najprisutniji.
Social refferal: Za razliku od social based commerce-a, korisnici otkrivaju proizvod na društvenim mrežama, ali se upućuju na platforme prodavaca gde mogu izvršiti krajnju kupovinu. Ovakav mehanizam obično uključuje posebno kreirane formate postova, oglasa, kao i mehanizme saradnje sa influenserima.
Na našem tržištu, za razliku od vodećih, i dalje nisu dostupni Facebook pay i Instagram checkout, pa samim tim ni direktna kupovina na samim social platformama. Iz ovog razloga “social referral” najprisutniji je oblik social commerce-a, jer je najlakši za implementaciju i podržan je na većini platformi. Dok se ne steknu svi infrastrukturni uslovi na našem tržištu, koje zahtevaju social platforme za uvođenje direktnog plaćanja na samim platformama, ne možemo očekivati da se ostvari pun social commerce potencijal.
Ne treba zaboraviti da social commerce podstiče alate poput foruma i drugih vrsta online zajednica gde kupci i prodavci diskutuju o svojim iskustvima kupovine preko društvene mreže i upoređuju utiske. Zapravo, koliko god sofisticirano sve ovo zvučalo, veštačka inteligencija i algoritmi nam samo pružaju ono što je oduvek bilo ključ svake dobre trgovine – dobro poznavati svog kupca, ponuditi mu ono što želi, ostvariti odnos i komunikaciju sa njim.
Ako se prisetimo da je u korenu reči “trgovina” izraz trg, onda je social commerce jedan veliki trg, gde se na globalnom nivou sastajemo, kupujemo, družimo, ćaskamo, razmenjujemo i preporučujemo. Jer kao što svi odvajkada znamo – najslađe se kupuje u društvu, jer kakva je to kupovina ako se malo ne porazgovaramo!
Za Mark Club tekst napisala:
Olivera Ćirković, Chief Marketing Officer, Univerexport
Loading...
