Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno!

Oglašavanje

spot_img

Preporučujemo

Krizna komunikacija u oblasti bezbednosti hrane

Puno je razloga zašto bezbednost hrane privlači izrazito veliku pažnju javnosti – od brige potrošača za bezbednost namirnica koje konzumiraju pa do direktnih ekonomskih interesa proizvođača, prerađivača i prometnika poljoprivrednih proizvoda. Pored toga što mogu dovesti do zdravstvenih problema (u ekstremnim slučajevima čak i smrti) potrošača/konzumenata, krizne situacije u oblasti bezbednosti hrane po pravilu donose i veliki ekonomski gubitak. Takođe, mogu dovesti do diskreditovanja pojedinih proizvođača, privremeno ili čak trajno.

Usled toga je način komunikacije u kriznim situacijama koje podrazumevaju incidente u vezi s bezbednosti hrane izrazito značajan. Komunikacija u takvim situacijama treba da bude pravovremena, tačna, nezavisna, pouzdana, transparentna, dosledna i relevantna. Takođe, krizna komunikacija treba da bude laka za razumevanje širokom krugu zainteresovanih, otvorena o tome šta se stvarno dešava, da pruži dovoljno informacija o tome šta je preduzeto da se incident sanira ali i treba da ima savetodavni karakter za potrošača – šta da radi ako je već konzumirao proizvod?

NJen krajnji cilj treba da bude informisanje svih zainteresovanih a time omogućavanje njima da razumeju šta se dešava i da na osnovu činjenica i naučno utemeljenih i potvrđenih dokaza formiraju sopstveno mišljenje o incidentu i njegovom potencijalnom uticaju.

U situaciji kada se u medijima mogu čuti disonantni tonovi na istu temu, a pogotovo kada takvi tonovi dolaze od strane donosioca odluka u ovoj oblasti, značaj krizne komunikacije je u tom veći. Tada je izrazito bitno „napasti i osvojiti“ medijski prostor i popuniti ga istinitim i odgovarajućim informacijama o incidentu i eventualnom riziku po potrošača koji on sa sobom nosi. Posebno mesto u celokupnoj kriznoj komunikaciji zauzima lice (ili više lica) koja komuniciraju na ovu temu tj. njihov kredibilitet i prepoznatljivost u javnosti. Takođe, sami instrumenti koji se koriste za komuniciranje u vreme krize moraju biti pažljivo birani i korišćeni – nemaju baš svi pristup internetu i društvenim mrežama iako živimo u 21. veku tako da pravilno komuniciranje mora da podrazumeva kombinaciju više vrsta medija i kanala plasmana informacija.

Ceo tekst pročitajte na portalu Danasa.

Autor teksta: Miloš Milovanović, internacionalni konsultant Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (UN FAO) i koordinator FAO-EBRD projekata u Srbiji

Forum

spot_img

PROJEKAT

spot_img

Anketa

Koji projekat Marketing mreže Vam je omiljen ili se rado u njega uključujete?

Oceni tekst

0,00 od 5
1 Star2 Stars3 Stars4 Stars5 Stars
Loading...

Povezani tekstovi

POSTAVI KOMENTAR

Molimo unesite Vaše ime
Molimo unesite Vaš komentar!