Svuda u svetu ekonomska kriza je prepolovila tiraž štampanih medija, a ono što prvenstveno ugrožava štampu jesu internet i elektronski mediji. Na drugom Pres medija samitu, koji je nedavno održan u Beogradu, predstavnici medija zaključili su da su novine i pored krize pokazale sposobnost da se prilagode tržištu uz primenu novih tenologija. Novinarska udruženja u Srbiji nedavno su se izborila za Medijsku strategiju i time povećala šansu da štampa pronađe svoje mesto u budućnosti.
U Srbiji je osnovan Savet za štampu čiji je zadatak da reguliše tekstove u novinama. Generalna sekretarka ovog samoregulatornog tela Gordana Novaković smatra da će Savet za štampu sigurno uticati na kvalitet tekstova. „Ono čemu bi Savet trebalo da doprinese je da se podignu profesionalni standradi, koji su, sticajem raznih okolnosti u ovoj zemlji poslednjih godina spušteni na vrlo nizak nivo“, objašnjava ona. Ovakva vrsta samoregulacije postoji već gotovo sto godina u razvijenim zemljama Evrope. Gordana nije sigurna koliko će Savet doprineti opstanku štampanih medija jer je to, kako ona ističe, stvar tehnološke revolucije, ali veruje da će u budućnosti oni postojati, ali u nekoj drugoj formi.
Kolumnista nedeljnika „Vreme“ Teofil Pančić ukazuje na veliku manu štampe, jer se novine direktno kupuju, za razliku od interneta na kojem je većina sadržaja besplatna. On tvrdi da je potrebno ubediti ljude da je to što nudite dostojno nekog novca. Po njegovom mišljenju, jedini način da to uradite je da čitaocima pružite više nego što mogu da dobiju u drugim, prividno besplatnim medijima. Pored toga, Teofil Pančić uviđa veliku prednost štampanih medija.
„Mislim da ono što štampani mediji imaju kao svoju prednost, više, naravno, ne može biti brzina izveštavanja. Ali, ako ste nekada čitali novine da saznate šta se dešava, danas više ne radite to zbog toga. To ste već čuli na radiju, čuli ste na televiziji, videli ste na internetu. Ali novine , ako su dobro pisane i uređivane mogu da vam objasne zašto se to dešava, mogu da vam objasne pozadinu priče“, rekao je Pančić.
Dugogodišnji novinar Jan Briza rešenje da štampa izađe iz krize vidi u simbiozi štampe i elektronskih medija. Briza ovu tezu potkrepljuje činjenicom da danas svi listovi, od najtiražnijih do malotiražnih imaju i svoje sajtove na kojima su tekstovi dostupni i u elektronskom izdanju. U ozbiljnijim novinama mogu se pronaći adrese sajtova koji upućuju da o se nekoj temi više pročita, a sa druge strane, elektronski mediji, makar kroz reklamne blokove, preporučuju štampu. Briza je optimističan kada je u pitanju budućnost štampe. „Da bi štampa danas preživela i da bi bila ukorak s vremenom, ona mora da se odrekne svoje prevashodno informativne uloge. Dakle, trku u brzini prenošenja informacija ona je izgubila sa elektronskim medijima. Težište mora da se pomera ka analitičkim tekstovima i u tome je njena budućnost“, zaključuje Briza.
Izvesno je da će štampa i dalje igrati vrlo važnu ulogu i kao informator i kao neko ko edukuje, a pre svega zabavlja. Uz neophodnu upotrebu novih tehnologija, Gutenbergova galaksija će se najverovatnije prilagoditi tržištu i time osigurati svoj opstanak.
Izvor: 021.rs
Loading...
