DNA Communications i Srpska asocijacija menadžera (SAM) pokrenuli su projekat – We Got You in a Pitch, sa ciljem da ukažu na važnost promocije kompanije kao poželjnog poslodavca kroz njene korporativne vrednosti. Tim povodom, Jelena Uzelac Vasić, Strategic Development u agenciji DNA Communications, specijalno za Marketing mrežu govori da li agencije mogu da preuzmu jedan deo odgovornosti za nedovoljno employer branding kampanja i zašto je važno ulagati u zaposlene i mlade talente.
Kako biste ocenili tržište marketinških komunikacija u Srbiji? Idemo li u korak sa regionalnim trendovima i koji su dominantni?
Vrlo kreativno i nedovoljno sveobuhvatno. Razvoj tržišta marketinških komunikacija u Srbiji u smeru integrisanih komunikacija i sve veća dominantnost online kanala u tom integrisanom konceptu, doveli su do tržišta na kom s jedne strane konkurentnost raste i sve veći je broj „profesionalaca“, a sa druge strane značajno mali procenat njih se zaista bavi marketingom i zna šta je to. Svi se bave nekim vidom oglašavanja, koji i čini najveći deo ukupnih godišnjih ulaganja u marketing u Srbiji, dok se otkrivanjem i razrešavanjem tržišnih problema klijenata malo ko bavi, a to je ono što čini bit marketinga i što marketing čini investicijom, a ne troškom. O stanju našeg tržišta marketinških komunikacija govori i činjenica da na oblast koja bi trebalo da daje najvažnije informacije o potrošačima i tržištu, na različite metode istraživanja, godišnje ide svega 4% ukupnih ulaganja u marketing. Verujem da je slična situacija i u užem regionu.
Zašto po Vašem mišljenju employer branding kampanje nisu „popularne“ među kompanijama u Srbiji?
Prvi razlog je verovatno to što u Srbiji korporativne kampanje generalno nisu „popularne“. Komunikacija se uglavnom svela na priču o popustima, akcijama i novim proizvodima, dok se korporativne priče iz ugla javnosti plasiraju samo kada je kompanija u nevolji ili je uradila nešto društveno odgovorno. Drugi razlog leži u činjenici da se u Srbiji na employer brand koncept još uvek gleda kao na puku reputaciju poslodavca, suprotnu opštoj reputaciji korporativnog brenda, što je bio slučaj sredinom devedesetih godina 20. veka, kada je ovaj izraz prvi put teorijski definisan. U današnjem poslovanju, kompanije zaboravljaju da je građenje snažnog employer branda jedna od glavnih aktivnosti kompanija u poslednjoj deceniji i da je to proces građenja brenda iznutra (employer brand), pre nego što se iste vrednosti brenda komuniciraju potrošačima (consumer marketing). Brend koji je voljen stvara se i od strane javnosti i od strane ljudi koji rade za taj brend.
Možemo li reći da agencije mogu da preuzmu jedan deo odgovornosti za nedovoljno employer branding kampanja? I zašto?
Svakako da da. Agencije kao konsultanti za marketinške komunikacije koje brinu za brend svog klijenta, moraju da razmišljaju i o ovom njegovom aspektu. Posebno u slučaju kada se agencija bavi svim oblastima komunikacija klijenta, te sarađuje i sa marketing i sa PR odeljenjem, strategija employer branding aktivnosti mora da se nađe u godišnjoj strategiji komunikacija, ako do sada nije. U osnovi marketinških komunikacija leži „dijalog“ sa ciljnom grupom, samo što u ovom slučaju ciljna grupa nije potrošač, već trenutni i potencijalni zaposleni.
Zašto je po Vašem mišljenju važno ulagati u zaposlene i mlade talente? Koliko oni utiču na imidž kompanije/brenda?
Ako pitanje posmatram iz agencijskog ugla, uspeh bavljenja ovom industrijom zavisi samo i isključivo od ljudi. Ne prodajemo ni traktor ni odelo, već ideju, konsultantski savet i njegove buduće efekte. Zato je konkurencija u borbi za najbolje talente sve veća, iako te iste kompanije ne posvećuju dovoljno pažnje vrednostima i načinu komunikacije njihovog employer branda. A sa tim brendom potencijalni zaposleni se susreće lakše i brže nego ikad – analizirajući komunikaciju kompanije na društvenim mrežama ili jednostavno raspitujući se kod nekog iz bližeg ili daljeg okruženja. To su tačke komunikacije koje i te kako utiču na imidž kompanije i tačke u kojima moramo ispričati jedinstvenu i nezaboravnu priču.
Postoji li savršen pitch i kako on po Vašem mišljenju treba da izgleda? Koju ulogu u ovom procesu igra kvalitetna saradnja agencija–klijent?
Verovatno da postoji, ali priznajem da ga još uvek nisam srela. Dva su ključna elementa procesa pitcha koji ga mogu približiti savršenom – jasan i precizan brief i transparentnost procesa. Kvalitet i preciznost briefova značajno oscilira od slučaja do slučaja, dok je transparentnost nešto što većini agencija uglavnom nedostaje, a razlozi su mnogobrojni. Upravo u projektu koji DNA Communications realizuje sa Srpskom asocijacijom menadžera – We got you in a pitch, pozivamo kompanije na pitch pružajući im jasan i precizan brief, koji možda nije savršen, ali smo sigurni da smo dali svoj maksimum. Samo toliko tražimo i od kompanija. Nakon što u prvom kontaktu sa klijentom dobijemo kvalitetan inicijalni brief, nastavak procesa stvaranja savršenog briefa je dvosmeran i dešava se kroz blisku saradnju i poverenje između agencije i klijenta, i to je proces koji traje neko vreme i u koji vredi uložiti vreme.
Autor: Ivana Parčetić Mitić
Loading...
