Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno!

Oglašavanje

spot_img

Oglašavanje

spot_img

POSAO & PRAKSA

Komunikacija u javnoj upravi – rešavanje krize na terenu

Miloš Milovanović, internacionalni UN FAO konsultant i bivši pomoćnik ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, specijalno za Marketing mrežu govori na koliko nivoa se odvijala komunikacija i koju ulogu je imala PR služba Ministarstva, da li su imali komunikacijsku strategiju, ali i pomoć medija.

Na koji način je Ministarstvo poljoprivrede u prethodnim godina uspevalo da odži balans u komunikaciji između velikog broja ciljanih javnosti i na koliko nivoa se odvijala komunikacija?
Ciljane javnosti Ministarstva poljoprivrede jesu, pre svega, poljoprivredni proizvođači, a sa druge strane i svi građani naše zemlje. Pored toga, budući da je Srbija veliki izvoznik poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, ciljana javnost Ministarstva su vrlo često i izvozna tržišta, dominantno tržišta Evropske unije i CEFTA regiona. Balans u komunikaciji često se postizao i održavao na različite načine u različitim situacijama. To je vrlo često kombinacija nastupa u medijima odabranih zvaničnika Ministarstva poljoprivrede u zavisnosti od same teme, i s druge strane priloga i izjava za štampane medije. U tom smislu praktično je jedna od glavnih ideja Ministarstva, u zavisnosti od prirode problema, da se kroz pravovremenu i kontinuiranu komunikaciju obezbedi stabilnost tržišta, poverenje građana, ali i u određenim situacijama prezentovati konkretne akcije i korake koje smo preduzeli ili ćemo to tek uraditi.

Dok sam radio u Ministarstvu poljoprivrede, bila je praksa da se odredi jedan ili više zvaničnika koji su na neki način bili portparoli Ministarstva. Zanimljivo je da tu funkciju nikada nije obavljao neko iz PR službe. Komunikacija s javnošću najčešće se odvijala na dva nivoa: političko-tehničkom i strogo tehničkom. Na političkom nivou izjave je davao sam ministar ili članovi kabineta bez obzira na kojoj su se poziciji nalazili. Kada govorimo o tehničkom nivou i usko stručnoj oblasti, za tu vrstu komunikacije bili su zaduženi savetnici koji su se bavili konkretnim pitanjima. Nije praksa samo u javnoj upravi u Srbiji, nego i u brojnim međunarodnim institucijama, da kada dođe do određenih problema, kriznih situacija i nestabilnosti, izjave, pored ministra, daju i usko specijalizovani savetnici za konkretnu oblast. Ministri, kao i svi drugi političari, vode računa o svom imidžu u javnosti i političkoj karijeri, pa je nekako prirodno da biraju na kojim događajima će se pojaviti, a na kojima ne.

Koju ulogu je imala PR služba Ministarstva, da li su se menjali zaposleni u ovoj službi odlaskom starog i dolaskom novog ministra? U kojoj meri je to, po Vašem mišljenju, uticalo na kvalitet i kontinuitet komunikacije Ministarstva s javnošću?
PR služba Ministarstva poljoprivrede vodila je računa o adekvatnoj zastupljenosti ove državne institucije u javnosti, pogotovo u nekim kriznim situacijama. Takođe, starali su se o adekvatnom prenošenju informacija o našim aktivnostima. Saveti PR službe upućeni zvaničniku Ministarstva, koji treba da daje izjave u medijima, bili su jako korisni, u smislu koja pitanja i teme možemo da očekujemo, pogotovo u emisijama koje idu uživo i u kojima nemate puno prostora za ispravljanje grešaka, ali i određivanja najadekvatnijih medija i kanala komunikacije za prenošenje određene poruke.

Fluktuacija zaposlenih u državnoj upravi zajednički je problem za sve državne organe i ona ima brojne i duboke razloge. Okosnicu PR službe Ministarstva poljoprivrede čini jedan mali broj ljudi, koji, uslovno rečeno, već duže vreme rade na tim pozicijama, ali pored njih svaki ministar uvek sa sobom dovede još nekoliko bližih saradnika, koji su, pre svega, zaduženi baš za pitanje medija i zastupljenosti ministra u njima. Međutim, dokle god je jasna strategija komunikacije Ministarstva s javnošću i dokle god se zna šta se želi postići, fluktuacija kadra nije problem.

Da li je Ministarstvo poljoprivrede imalo komunikacijske strategije za projekte koje ste sprovodili i pomoć medija? Kako biste ocenili saradnju Ministarstva s medijima?
Generalna strategija komunikacije Ministarstva poljoprivrede postojala je u periodu u kom sam ja radio. Uvek se znalo ko, kada i u kojim situacijama istupa u medijima i na koji način. Sam resor poljoprivredno-prehrambene proizvodnje izuzetno je dinamičan, ali i komunicirati hranu kao robu vrlo je specifično. Nije lako imati strategiju komunikacije za svaku pojedinačnu situaciju do koje može doći, od štajkova poljoprivrednih proizvođača različitih proizvoda, do protesta poljoprivrednika zbog modela i visine državnih subvencija i zabrinutosti javnosti u vezi sa kvalitetom hrane koju konzumiraju.

Što se tiče saradnje sa medijima, moram da kažem da je bila jako korektna. Mediji su se trudili da prvo oni adekvatno razumeju poruke koje Ministarstvo poljoprivrede želi da plasira i nakon toga ih prenese dalje u javnost. Međutim, to nekada nije bilo moguće uraditi, iz više razloga – ograničenja u trajanju priloga, nemogućnost dolaska do određenih sagovornika i izvora informacija, ili je prosto materija u nekim situacijama veoma kompleksna i ne može biti objašnjenja u prilogu od minut ili dva. Bez obzira na to, između Ministarstva i medija postojao je veoma korektan i fer odnos, koji se gradio dugi vremenski period i uvek je išao ka istom cilju – da potrošači i proizvođači imaju tačnu i pravovremenu informaciju.

Da li ste imali treninge javnog nastupa u Ministarstvu i u kojoj meri su oni, po Vašem mišljenju, neohodni za zaposlene u javnoj upravi na najvišim pozicijama?
Mislim da su treninzi javnog nastupa neophodni svim zaposlenima u javnoj upravi. Neki od njih biće u prilici da nastupaju u javnosti i zato je neohodno da znaju na pravi način da prenesu poruku i stavove institucije koju zastupaju. To se, takođe, odnosi i na PR sektore ministarstava i drugih javnih institucija, koji su relativno novi i neophodna im je pomoć ove vrste.

Krajem 2012. godine Ministarstvo poljoprivrede pokrenulo je Facebook i Twitter stranicu. U kojoj meri je to, po Vašem mišljenju, otvorilo komunikaciju sa građanima i povećalo transparentnost u radu Ministarstva?

Online komunikacija je korisna i u 21. veku apsolutno neophodna. U odnosu na tradicionalne, online mediji su daleko brži i često bolji kanal komunikacije za dolazak do ciljanih javnosti. S druge strane, da li doprinose povećanju transparetnosti bilo kog ministarstva veoma je diskutabilno, jer nije ni poželjno da baš sve informacije iz državnih institucija budu javno dostupne. Međutim, informacije koje su namenjene građanima, moraju biti plasirane kroz što više kanala.

Možemo li reći da je Ministarstvo poljoprivrede u prethodnom periodu bilo „servis građana“ i u kojoj meri je dvosmerna komunikacija bila uobičajena praksa?
Moram reći da je postojala volja Ministarstva da se sve želje građana ispune, ali to nekada nije bilo moguće, a razlozi su brojni. Takođe, Ministarstvo nije Ministarstvo poljoprivrednika, nego svih građana Srbije. Uloga Ministarstva poljoprivrede nije isključivo da razvija proljoprivrednu proizvodnju i njihove direktne učesnike, već i da vodi računa o adekvatnom snabdevanju tržišta i stanovništva poljoprivredno-prehrambenim proizvodima, formiranju cena koje su realne kako za proizvođače, tako i za potrošače, ali i brinu o bezbednosti proizvoda na tržištu.

Na koji način ste uspevali da rešite goruće probleme na terenu i u kojoj meri su, po Vašem mišljenju, komunikacijski uspešno rešena pitanja alfatoksina u mleku, protesti poljoprivrednika i blokada Vojvodine, protesti malinara i druge krizne situacije? Da li nadležno Ministarstvo, po Vašem mišljenju, dovoljno dobro komunicira pitanje GMO hrane?
Moram da kažem da je reakcija Ministarstva na svaku od navedenih situacija bila pravovremena, a informisanje javnosti višednevno i višestruko kroz različite kanale komunikacije. Ministarstvo je u svakom trenutku bilo spremno da putem medija javnosti dostavi sve neophodne informacije kojima raspolaže, ali i predloži konkretna rešenja. Susretali smo se sa raznoraznim zahtevima proizvođača, često nerealnim i ekonomski neutemeljenim, međutim trudili smo se da uvek ponudimo rešenja i sve informacije.

Što se tiče GMO hrane, građani Srbije nisu dovoljno dobro obavešteni o ovoj oblasti. O GMO se u poslednje vreme jako malo priča, često je ova tema loše interpretirana u medijima i građani su na taj način dovedeni u zabludu. Takođe, tema u vezi sa GMO, rekao bih, prekrivena je „mrakom“. Interes svih građana jeste da više znaju o ovoj temi, a medija da više istražuju i pričaju o tome.

Miloš Milovanović održao je juče predavanje u In Centru na temu „Komunikacija u javnoj upravi – rešavanje krize na terenu“, a u okviru DSOJ edukativnog programa PReobrazuj se.

Autor: Ivana Parčetić

Foto: agroservis.rs

PROJEKAT

spot_img

Anketa

Koji projekat Marketing mreže Vam je omiljen ili se rado u njega uključujete?

Oceni tekst

0,00 od 5
1 Star2 Stars3 Stars4 Stars5 Stars
Loading...

Povezani tekstovi

1 KOMENTAR

  1. Sjajan intervju! Prava je steta sto je gospodin Milovanovic bivsi pomocnik ministra – Srbiji, drzavnoj upravi, a posebno sektoru poljoprivrede su neophodni ovakvo profesionalni ljudi!

POSTAVI KOMENTAR

Molimo unesite Vaše ime
Molimo unesite Vaš komentar!