Jednako važna kao i priča o fizičkom, priča o mentalnom zdravlju i to mentalnom zdravlju mladih, poslednjih godina je sve prisutnija.
Problematizovanju ovog pitanja doprinela je, kako pandemija koronavirusa, tako i pomalo senzacionalističko izveštavanje medija na ovu temu – odnosno, o izazovima koji se tiču mentalnog zdravlja, a sa kojima se suočavaju mladi, neretko se, nažalost, govori tek onda kada neka tragedija uznemiri širu javnost.
Prevencija suicida
Reč tragedija iskorišćena u prethodnom pasusu je eufemizam za suicid ili samoubistvo, autodestruktivni čin kojim osoba zbog različitih motiva sebi odluči da oduzme život.
Ovaj fenomen je potpuno oslobođen verskih, polnih, rasnih, kulturoloških, socijalnih, uzročnih i vrednosnih granica, a kako navodi SZO, četvrti je po redu uzrok smrti kod osoba uzrasta od 15 do 29 godina.
Samoubilačke ideje i autodestruktivna ponašanja javljaju se u kriznim situacijama i na svaku bi, bez obzira na to da li je ona istinita ili predstavlja neki vid privlačenja pažnje, trebalo reagovati na vreme. Zato prevencija samoubistva zauzima važno mesto kako u medicinskim, tako i u socijalnim uslugama.
„Centar Srce“
Jedna od organizacija koja se bavi pružanjem emotivne podrške osobama u krizi, kao i prevencijom samoubistva putem telefona, mejla i četa – volonterska, nevladina i neprofitna organizacija Centar Srce – početkom godine obavila je istraživanje u kome je učestvovalo 130 ispitanika iz Novog Sada od 15 do 30 godina starosti.
Rezultati su jasno pokazali da je mladima koji se suočavaju sa problemima mentalnog zdravlja neophodna sistemska podrška koja podrazumeva adekvatno implementiranje priče o mentalnom zdravlju u predmetne silabuse u srednjim školama i gimnazijama, kao i pokretanje ovih tema u osnovnih školama, veću dostupnost terapeuta, psihijatara i psihologa, kao i generalno razumevanje šire javnosti.
Kampanja: Zakazali smo termin
U tom smislu, kampanja „Zakazali smo termin“ nije usmerena isključivo ka onima koji se suočavaju sa problemima koji se tiču mentalnog zdravlja, već i ka svima onima koji bi na te probleme mogli da utiču i koji bi mogli da pomognu u njihovom rešavanju.
Njome se, dakle, targetiraju roditelji, profesori, terapeuti, psihijatri, psiholozi, ali i šira javnost koja bi o mentalnom zdravlju trebalo da razmišlja van okvira statistike.
Ideja je bila da se korišćenjem dvojakog značenja glagola zakazati, sa jedne strane, uz objekat „termin“, skrene pažnja na ono čemu mladi sa problemima u vezi sa mentalnim zdravljem teže, a da se sa druge strane, korišćenjem ovog glagola bez objekta, progovori o neophodnosti da se društvo dodatno angažuje po ovom pitanju.
Bez dodatnog upiranja prsta i želje za pronalaženjem krivaca, bez stigmatizovanja mladih koji se suočavaju sa problemima u vezi sa mentalnim zdravljem i bez umanjivanja njihovih strahova, kampanja Centra Srce postavlja samo jedno pitanje – „ko je zakazao?“, prepuštajući javnosti da sama dođe do odgovora.
Autorka teksta: Mirjana Narandžić, Ovation Belgrade
Loading...
