Ključne lekcije o realizaciji projekata

Učestvovala sam u realizaciji mnogobrojnih projekata. Neki od njih su bili vezani za snimanje filmova i komercijalnih videa, neki za produkciju televizijskog sadržaja, a neki, igrom slučaja, za produkciju u okviru pozorišta. Ova iskustva su mi zaista pomogla dosta u mom izgrađivanju odnosu prema produkcijskom poslu, ali najviše od svega mi je, ipak, pomogao predmet, koji se na mom fakultetu vodi kao „kreativne strategije“.

Na prvom predavanju iz tog predmeta, sećam se, profesor se obratio celom amfiteatru (svim filmadžijama, grafičkim dizajenreima, fotografima…) i rekao:
– Dobro došli u stvarni svet umetnosti! Moram vas odmah razočarati i reći da je vaš umetnički talenat samo jedan mali deo ove priče, ova industrija je pre svega, jedno konstantno bojno polje, u kojem funkcionišu i opstaju samo oni sa najbolje osmišljenom strategijom, tako da bih vam svima predložio da svu vašu kreativnost, ovog semestra posvetite njenom osmišljavanju.

Tokom semestra, koristili smo najrazličitiju literaturu iz oblasti produkcije, ali ona koja je zapravo bila najkorisnija od svih, bila je, verovali ili ne, napisana od strane drevnog kineskog vojskovođe Sun Tzua, pod nazivom „Umetnost ratovanja“ ili još prevedena kao „Sun Tzuova vojna pravila“.

Citirajući dalje neke od delova teksta i dajući vam primere iz ličnog iskustva, objasniću zbog čega je baš ova literatura, ako se može nazvati tako, svima nama bila od izuzetne koristi. Naravno, ovde ću je analizirati iz perspektive nekoga u filmskoj industriji, ali sam sigurna da bi se i moje kolege iz drugih branši umetnosti složile sa mnom, koristeći samo malo drugačiju terminologiju i njihove primere. Pre svega, u ovom tekstu bojište se zamenjuje periodom realizacije nekog projekta (od prvih faza priprema za snimanje do post produkcije), a neprijatelj zadatim rokom (deadline-om).

Najbolje od svih, probleme rešava onaj koji to čini pre nego što oni iskrsnu. Prva bitna lekcija, koju sam naučila bila je da i pored svih precizno isplaniranih rasporeda snimanja, najbitnije od svega je uzeti sve moguće tačke Marfijevog zakona u obzir. To znači napraviti „plan B“ za sve one stavke koje mogu da krenu kako ne treba ( jer ima ih dosta i često krenu kako ne treba): vremenska prognoza (plan simanja A- scene EXT., plan snimanja B- scene ENT.), bolest članova ekipe (treba uvek imati u vidu rezervne članove tima), uzeti u obzir sve tehnološke poteškoće koje se mogu javiti na terenu (jer će se verovatno javiti), promena stanja budžeta (uvek imati u vidu najskuplju i najjeftiniju varijantu svih potrebnih elemenata za film)…itd. Zatim, Sun Tzu kaže: „Onaj ko se bori za pobedu golim mačevima, nije dobar general.“ (ili u ovom slučaju producent).

Jednostavno govoreći, pri rešavanju mogućih problema, treba unapred imati dobru strategiju, razmišljati van uobičajenih rešenja, treba razmišljati kreativno i znati kako improvizovati, ukoliko situacija nalaže tako. Sledeća izuzetno bitna stvar kod svakog snimanja jeste sam tim ljudi koji učestvuje u poslu. „General (producent) je zaštitnik države ( svog tima).Ako je ta zaštita potpuna, država će sigurno biti jaka, ako je nepotpuna, država će sigurno biti slaba, a ako uputstva za zaštitu nisu jasna, problem je u oficiru.“ Jednostavno govoreći, dobro isplanirano snimanje predstavlja najbolju zaštitu u borbi sa rokom, lepo prezentovan plan snimanja (jasan i koncizan) omogućava maksimalnu efikasnost svih ljudi u timu.

Takođe, kao producent, treba znati i umeti raditi sa svim tipovima ljudi (naći zajednički jezik sa svima). Ljudi čine državu (kreativni tim), tako da treba se potruditi i razumeti potrebe svih tih ljudi, uzeti ih u obzir, kako bi na kraju svi zajedno stvorili nešto kreativno i dobro. U prethodnih osam godina, kao što sam već napomenula, imala sam prilike da radim zaista sa najrazličitijim ljudima, neki od njih su mi danas najbolji prijatelji, neki samo dobre kolege, ali sam se zaista trudila da sa svima budem u dobrim odnosima.

Rekavši ovo, u tekstu dalje stoji:„Napredovaće onaj koji zna da izabere pravu osobu. Propasti će onaj koji to ne zna da uradi.“ Ova lekcija je, za mene lično, bila jedna od najznačajnijih. Kao producent, treba imati u vidu ko je „prava osoba“ za SVE (ko je najbolji kamerman za ovaj posao, najstručniji tonac za snimanje na onoj lokaciji, scenarista za ovu određenu priču…). Još bitnije od ovoga, treba znati da li smo mi sami, prava osoba za zadati posao i dati sve od sebe da odgovor za većinu projekata bude „da“.

„Na kraju, ako znamo neprijatelja, a ne poznajemo sami sebe, jednaki su nam izgledi za pobedu i poraz, ali ako poznajemo svog neprijatelja i sami sebe, makar i stotinu bitaka(snimanja) vodili, nećemo biti ugroženi.“

Treba dobro poznavati sve zahteve producentskog posla, sve naše jake adute ali i naše najslabije tačke. Treba iskoristiti i jedne i druge u našu korist, ukoliko je to moguće. Raditi sa resursima koje imamo. Ako ispoštujemo sve prethodno navedeno, treba verovati i svom timu, ne mešati se ljudima u njihov posao, već raditi na tome da se svi u njemu osećaju kao bitan deo celine, jer to i jesu. Dobro struktuiran tim, u kome svako zna svoj posao i svoje najjače adute, je jak i uspešan tim, koji nema problema da se nosi sa bilo kojim zadatim rokom. Na samom kraju, producent treba da veruje i u sebe samog, da je uradio sve što je mogao u fazama pripreme, pre nego što se uđe u samo snimanje i da se nakon svega toga, nada najboljem, ne zaboravljajući da diše duboko.

Autor teksta: Katarina Milanović, Video Producer, Represent Communications


Oceni tekst

0,00 od 5
Loading...

Komentari