Nakon što smo se sa velikim zadovoljstvom priključili akciji #KampanjaNaDar, pokrenutoj od strane Marketing mreže, sa još većim entuzijazmom smo organizovali upoznavanje sa organizacijom Liceulice koja pruža podršku marginalizovanim grupama, sa ciljem njihove veće ekonomske, kulturne i socijalne uključenosti. Ipak, njihovu najvidljiviju aktivnost predstavlja upravo izdavanje časopisa Liceulice od čije prodaje 50% prihoda ide direktno prodavcu. Slušajući životne priče ovih prodavaca koji iz godine u godinu vredno, hrabro i širokog srca osvajaju nove ulice, shvatili smo sa kim imamo posla – sa nama sede gradske face.
Naša ideja bila je da kroz street art estetiku afirmišemo Licaulice. Zašto?
Sa ciljem da pomognemo prodavcima da ih ljudi vide onakvim kakvi oni zaista jesu, a samim tim im pomognemo i u prodaji, krenuli smo od lociranja problema. Prodavci često nailaze na odbijanja, a razlozi su razni. Mešaju ih sa “sumnjivim” prodavcima čestitki, razglednica i karata za pozorište koji navodno takođe prodaju sa društveno-odgovornim ciljevima (pomoć deci, podrška kulturi…). Takođe, ljudi su uglavnom opterećeni svojim problemima i nemaju vremena ni da saslušaju naše prodavce. Sa druge strane, primećeno je da naši prodavci mnogo lakše rade svoj posao na lokacijama gde su doživljeni kao deo svakodnevnog gradskog miljea. Isti ljudi ih sreću skoro svaki dan i doživljavaju ih kao deo urbane ikonografije – kao lica koja čine ovaj grad ili bar neki od krajeva. Tako je prodavac Milan lice sa Terazija, Mirko lice sa platoa kod Studenstkog parka, a Svetlana lice sa Dorćola. Vodeći se time da su naši prodavci veliki borci koji prodajom magazina na ulicama Beograda žele da se ponovo integrišu u društvo, locirali smo kakvu promenu treba da stvorimo – da od nepoznatog ili nedovoljno poznatog Licaulice, naši prodavci postanu gradske face.
Kao i naši prodavci, krenuli smo sa ulice. Kreirali smo i oblepili grad plakatima u street art estetici na kojima se nalaze naši prodavci uz rečenicu koja objašnjava koliko njima pomaže Liceulice. Nakon toga usledio je event – izložba plakata u Uličnoj galeriji kojoj su prisustvovale brojne poznate ličnosti i predstavnici medija. Tom prilikom, ispričali smo im priču o Licimaulice na koju nimalo nisu ostali ravnodušni, a o čemu svedoči veliki broj objava u štampanim i elektronskim medijima. Svoju podršku našem projektu dali su i mladi glumci koji su se rado odazvali našem pozivu da na jedan dan uđu u cipele prodavaca, daju im “day off” i odmene ih u prodaji. Sledeća na red došla je internet zajednica. Kreirali smo web banere i dva videa. Prvi je nastao sa ciljem da upozna korisnike društvenih mreža sa našim prodavcima kroz kadrove koji prikazuju njihove emocije kada ugledaju sebe na plakatima na ulicama Beograda, kada i sami sebe dožive kao gradske face. U drugom videu naćiće se neke uveliko poznate gradske face. To su glumci, koji su naše prodavce odmenili u njihovom teškom, ali sada već prepoznatom naporu da se uključe u društvo – kroz prodaju časopisa Liceulice.
Uprkos tome što je kampanja i dalje u toku i što vremenski uslovi nisu bili na strani naših prodavaca, već smo zabeležili jedan lep napredak. Pored porasta prodaje na dnevnom nivou, koja je sa 150 primeraka porasla na 185, prodavci rado ističu da osećaju promenu u odnosu prema njima. Prolaznici ih prepoznaju, zastaju, saslušaju ih, pa i kupe svoj primerak. Na opštu radost ljudi iz organizacije Liceulice, telefon je zvonio više nego ikada. Građani koji su imali prilike da pogledaju priču o ovom projektu na televiziji, javljali su se sa pitanjima kako bi još mogli da pomognu. Facebook stranica Liceulice dobila je 300 novih pratilaca, naš video ostvario je neverovatan organski reach u visini od 133.592,00 za 5 dana koliko je online.
„Mislim da u Srbiji pojam zajednice doživljavamo apstraktno. Već duže vreme pojedinac ne oseća dobrobit pripadnosti zajednici i zato se ona udaljila od nas i mi od nje. Ne govorim ovde o mikro-zajednicama kao što su porodice ili prijatelji, nego o društvu u celini. Ljudi su okrenuti svojim problemima, upućeni sami na sebe, i čini se da su uveliko stekli naviku i da ne očekuju da će im društvo pomoći kada im pomoć treba. Opasnost ove situacije je ta da ljudi prestaju da osećaju potrebu ili da razumeju razlog da pomognu društvu, ili prosto rečeno – drugome.
Naša kampanja upravo adresira taj problem. Prodavci časopisa Liceulice pokušavaju da se uključe u društvo prodajom časopisa, a za prodaju je potrebno dvoje – kupac i prodavac. Zato je ideja naše kampanje da prodaju tretiramo kao međuljudski odnos. Želimo da prodavca približimo kupcu kao čoveka koji nudi sebe društvu, a da bi ga društvo prihvatilo potreban je čovek spreman da potroši 150 dinara mesečno na časopis. Nije mnogo za čoveka, zar ne? ” – istakao je Janko Pavlović, kreativni direktor agencije Havas Adriatic.
Autor teksta: Havas Adriatic
Loading...
