Marketing mreža pokrenula je seriju novogodišnjih intervjua sa direktorima i liderima u agencijama u Srbiji. Tim povodom razgovali smo sa Milojem Sekulićem, suosnivačem agencije Homepage.
Kako biste ocenili poslovnu 2017. godinu? Možemo li reći da je godina za nama bila uspešna godina za celu industriju?
To će svakako pokazati brojke koje se sabiraju ovih dana. Verujem da će biti nešto više prihoda, da će skočiti neki % i onda ćemo kao biti zadovoljni. To je lepo.
Moje duboko nezadovoljstvo stanjem u marketinškoj industriji u Srbiji proizilazi iz činjenice da smo počeli da se zadovoljavamo malim, premalim pomacima. Kao član žirija sva tri bitna domaća takmičenja u industriji bio sam u prilici da se u čudu čudim na primer prijavljivanjem serije sličica izdizajniranih za Viber ili jednom Facebook canvas oglasa kao „kreativne kampanje“.
Kreativnost se posmatra na nivou štosa, npr. ”Gde su otišle maline? U sladoled!“ a mogućnosti koje nam daje tehnologija da se izrazimo su apsolutno skrajnute i digitalni kanali se svode na „još jedno mesto na koje ćemo plasirati ono što osmislimo za TV reklamu“.
Već dugo se govori o transformaciji industrije, ne samo u Srbiji nego i na regionalnom i globalnom nivou. Da li će, po Vašem mišljenju, transformacija biti ključna reč u 2018.? Ko, šta u kom smeru treba da se transformiše u narednoj godini kako bi 2018. bila uspešnija poslovna godina?
Da, govori se i sprovode se kozmetičke promene. Otpori su jaki, izlazak iz zone komfora boli. Lepo plaćeni eksperti iz inostranstva održe dvodnevni workshop pod nazivom „digitalna transformacija“ i onda se jednom od accounuta u agenciji kaže da on od sada radi to. Menja se forma umesto svesti.
To o čemu pričam ilustruje činjenica da su od svih drugih agencija u finalu Kaktusa ove godine u Kategoriji „event“ bila samo dva rada, kako volimo da se deklarišemo „kreativne digitalne“, agencije Homepage. Naš Coca-Cola tim se borio sa našim Keramika Kanjiža timom. Bilo je tesno. Fora je u tome što smo uz sve ono što uz događaj ide, promoterke, svetla, scenografiju.. ponudili prisutnima i uključivanje kao i doživljaj. Tehnologija nam to omogućava, ako je svrsishodno upotrebimo. Ljudi na događajima su dobili ono za čim vape, da budu deo događaja a ne posmatrači a time i emociju a žiri je to prepoznao, kao i žiri UEPS-a.
Idustrija mora da shvati gde su judi, u šta gledaju i šta im treba a ne da gura ono šta ona može da ponudi i gde ima dobre marže za zakup medijskih prostora. U ovoj industriji se naime radi o ljudima.
Šta će, po Vašem mišljenju, biti ključni poslovni izazovi u 2018. godini?
Objašnjavanje novim generacijama brand i sličnih managera koji odlučuju o marketinškim budžetima u kompanijama da izlazak iz „TV – bilbord – print“ mantre nije pretnja smrću i da društvene mreže nisu još jedno mesto za prežvakivanje fora koje im osmisle kreativne agencije nego mesta na kojima mogu i treba da izgrade svoje prisustvo i da okupe svoje pleme.
Navedite nam jednu domaću kampanju koja je po Vašem mišljenju obeležila godinu za nama i zašto?
„VIP brzalice“ su me obradovale i razveselile. Ističem je naravno ne zbog ličnih simpatija već zbog svesnosti da u centru naših aktivmosti jeste i mora da bude njegovo veličanstvo potrošac / kupac a u ovoj kampanji je upravo on bio taj koji je kreirao sadržaj. Bolno je koliko domaća industrija beži od sadržaja koje posredstvom društvenih mreža kreiraju sami ljudi a još davne 2012te recimo Turistička organizacija Crne Gore je planirala da se kompletna letnja kampanja bazira na njima.
U kom pravcu će se, po Vašem mišljenju, kretati tržište komunikacija u 2018.? Koje trendove možemo da očekujemo?
Ili ćemo prihvatiti činjenicu da je ekran gadgeta prvi koji krmeljavim očima pogledamo ujutru, ili bar to urade oni kojima želimo nešto da prodamo, i da je poslednji koji naše sklapajuće oči pogledaju uveče ili ćemo ostati objavljivači ispoliranih reklama na TVu i ušminkanih slika na bilbordima.
Šta biste poželeli kolega iz struke za 2018. godinu (u samo jednoj reči)?
Ustreptalost.
Intervju pripremila: Ivana Parčetić Mitić
Loading...
