U prethodne tri godine, agencija Propulsion, zajedno sa CESID – Centrom za slobodne izbore i demokratiju, a u partnerstvu sa USAID Serbia, sproveli su tri ciklusa istraživanja o medijskoj i digitalnoj pismenosti u Srbiji u kojima su ispitivali građane i građanke o njihovim digitalnim znanjima i veštinama, stavovima prema tradicionalnim medijima, ali i odnosu prema onim novim, poput društvenih mreža.
Kada su ih pitali da li smatraju da umeju da zaštite svoje podatke na internetu, 58% njih je odgovorilo potvrdno 2019. godine. Ipak, samo godinu dana kasnije, došlo je do pada od 5 procentnih poena. Šta se dogodilo za godinu dana?
U godini u kojoj nas je zadesila pandemija koronavirusa, većina nas je morala da svoje privatne i poslovne aktivnosti izmesti u onlajn svet. Češća izloženost digitalnim sadržajima podrazumevala je i potrebu za boljom zaštitom naših ličnih podataka na internetu, pa smo tek tada shvatili koliko još moramo da unapredimo svoja digitalna znanja i veštine, čime smo se, kako pokazuje istraživanje, i bavili sledeće godine. Tako je 2021. godine procenat onih koji su umeli da zaštite svoje podatke porastao za 3 procentna poena i iznosio 56%.
Pored toga, iz fizičkog sveta masovno smo prešli u virtuelni, u kojem više od decenije dominiraju Facebook, Twitter i Instagram. Dužina njihovog postojanja pratila je i uvećanje njihovog značaja, ali i sveprisutnosti u našim životima. Iz istraživanja se moglo zaključiti kakav je trend promene uticaja društvenih mreža kroz postotak ljudi u Srbiji, koji se informišu putem ovih platformi. Tokom 2019. godine taj rezultat je bio dosta visok i iznosio je 87%. Zatim naredne godine on pada za 2 procentna poena jer u godini pandemije ponovo jača uticaj tradiconalnih medija kao što su televizija, novine i radio i ljudi se okreću „zvaničnim” izvorima informisanja da bi onda 2021. godine procenat onih koji se informišu preko društvenih mreža porastao i iznosio 86%, pokazavši da smo počeli da se vraćamo starim navikama. Male razlike u procentnim poenima i visok ukupan rezultat govore koliko su nam društvene mreže važne i koliku moć imaju.
Ukoliko su vam poznati sledeći video sadržaji: „What’s a video that lives in your head rent free?”, „Tell me without actually telling me”, „Flip The Switch” izazov i „The Renegade” ples, onda je vrlo verovatno da ste u 35% ljudi u Srbiji koji koriste TikTok. Istraživanje koje je sprovedeno ukazuje i na popularnost koju je TikTok stekao i u našoj zemlji.
U 2019. godini svega 7% ispitanika je reklo da koristi ovu društvenu mrežu. Tada je ona još uvek bila relativno nova na evropskom tržištu, međutim već naredne godine ovaj procenat je porastao za čak 16 procentnih poena i iznosio 23%. Šta se to desilo 2020. godine što je dovelo do ovakvog rasta? Odgovor je – karantin.
Godina u kojoj smo svi bili zatvoreni u svojim domovima dovela je do toga da smo se masovno okrenuli virtuelnoj stvarnosti gde smo tražili zabavu, utehu i sadržaje koji će nam olakšati svakodnevicu. Plesni izazovi, recepti, influenseri, smešni video klipovi, DIY i drugi sadržaji nam omogućavaju da zaboravimo šta se dešava u realnom svetu a specijalan algoritam stavlja fokus na sadržaj, a ne na kreatore, i pruža svima mogućnost da dožive svojih pet minuta slave. Zato je popularnost TikTok-a nastavljena i u 2021. godini kada je broj korisnika porastao za 12 procentnih poena, a ciljna grupa se proširila sa generacije Z preko milenijalaca, pa sve do bejbi bumera.
Za više detalja o istraživanju zapratite Facebook stranicu agencije Propulsion.
Loading...
