Biljana Oljača, direktorka za odnose sa javnošću agencije „Blumen group“ specijalno za Marketing mrežu govori o svom profesionalnom iskustvu, kako vidi auto-industriju iz PR ugla, ali i koji segment odnosa s javnošću je zapostavljen u Srbiji.
Bavite se PR poslom više od decenije, od posla na televizijama BK i Avala, preko rada za auto-industriju do PR agencije „Blumen group“ koja je u poslednje vreme osvojila brojne domaće i inostrane nagrade. Koliko je lakše ili teže raditi u PR agenciji u odnosu na konkretnu kompaniju?
Ne bih rekla ni da je lakše, ni da je teže, nego da je drugačije. Kada radite PR za konkretnu kompaniju nemate toliko širok dijapazon PR aktivnosti i poslova kojima se bavite kao što ih imate kada radite u agenciji. Kroz svaku tu aktivnost koju radite za različite klijente vi nadograđujete i usavršavate sebe i svoje PR veštine što je za svakog PR stučnjaka neprocenjiv benefit. Sa druge strane, kada radite PR za konkretnu kompaniju možete mnogo više da posvetite pažnje novostima koje biste uveli u svoje PR poslovanje, imate mnogo više prostora za analize konkretnih akcija i predlaganje aktivnosti za unapređenje istih… Ali, izazovi su mnogo manji! Mnogo ljudi misli da je mirnije i lepše raditi PR za konkretnu kompaniju, jer se bavite jednom kompanijom, a ne većim brojem njih, ali to ne mora biti tačno. Zavisi koje ciljeve sebi postavite, koliko ste svesni činjenice da PR koji trenutno radite uz malo truda, inicijative i kreativnosti može biti mnogo bolji, a vaša kompanija mnogo vidljivija i sa mnogo boljim imidžom u javnosti. Tako da mnogo toga zavisi od motivacije i stručnosti menadžera za odnose sa javnošću, bilo da se radi o konkretnoj kompaniji bilo da se radi o agencijskom PR-u.
Šta je potrebno da bi se radio dobar PR za jedan televizijski kanal?
Potrebno je prvo da imate dobar proizvod, u slučaj TV kuće da imate dobar program koji možete ponuditi gledaocima. Jer, možete biti nabolji PR ako imate loš proizvod koji treba da promovišete rezultata neće biti. Dakle, morate biti fer prema javnosti i u svakom momentu stati iza onoga što im saopštavate i onoga što im nudite.
Potrebno je i da vi verujete u kvalitet proizvoda (programa) koji promovišete, jer ćete na taj način veoma lako isti taj osećaj poverenja preneti i na ciljne grupe sa kojima komunicirate. Obe televizije za koje sam ja radila su imale veoma kvalitetan program tako da meni ni u jednom momentu nije bilo teško da pred javnošću „branim“ ono što te televizije emituju i da promovišem njihove programe. To sam radila sa velikim zadovoljstvom jer sam i sama bila gledalac tih programa, ne zato što sam na tim televizijama radila nego zato što, kao i svaki prosečni građanin, volim da pogledam dobar film, da odgledam kvalitetan kviz, odslušam dobru muziku… A sve to su nudile televizije na kojima sam radila. Bili su to zaista veliki projekti koje smo radili u to vreme. Počevši od kviza „Želite li da postanete milioner?“ koji je bio najgledaniji kviz na svetu, preko kviza „Najslabija karika“, muzičkog takmičenja „Idol“, serije „Crni Gruja“ i „Jelena“ i još mnogo toga. Osim što promovišete programe televizije za koju radite vi ste zaduženi i za PR svakog TV lica pojedinačno, dakle radite i na njihovoj slici u javnosti. Bilo je tu zaista velikih profesionalaca sa kojima sam i danas u kontaktu a neki od njih veruju da sam ja glavni „krivac“ i za njihovu današnju sliku u javnosti. Ipak mislim da su, pre svega, oni sami doprineli da danas imaju odličan imidž u javnosti, a ja sam im na tom njihovom putu izgradnje sopstvenog imidža samo malo pomogla.
Mnogi kažu da se auto industrija kod nas sve više povlači unazad, jer opada prodaja novih automobila. Kako Vi vidite auto tržište iz PR ugla?
Iz mog ugla auto industrija može biti veoma dobar „teren“ za svakog PR profesionalca. Radeći u auto industriji prvo sam bila iznenađena koliko ima ljudi koji su neverovatni zaljubljenici u automobile i sa kolikom strašću pričaju o svojim ljubimcima i koliko o njima brinu. Sa jedne strane takvi ljudi su veoma zahtevni i kada je i PR segment u pitanju a sa druge strane neverovatano je lepo gledati kako takav jedan automobilski fan preuzima svoj novi automobil ili ga ponosno odvozi kući. Radeći PR u auto industriji imala sam prilike probati neke stvari koje ne bih imala prilike bilo gde drugde. Jedna od njih su svakako off road vožnje. To su vožnje po ruralnim predelima gde na licu mesta imate priliku da ispobate svoj SUV model (džip) i vidite koliko je izdržljiv i u takvim, posebnim uslovima. To su avanture u pravom smislu te reči. Tri dana vožnje u koloni po nekim predelima kojima u životu ne biste prošli, pa prelaženje svojim automobilom preko brze reke (bez mosta, naravno), pa vožnja po uskoj kaldrmi dok vam je sa jedne strane stena, a sa druge provalija. I sve vreme morate da pratite kolonu jer ako zaostanete teško da ćete sami uspeti da se vratite. Tu je toki-voki veza, ali niko se ne bi usudio da se na nju samo osloni. Malo je pripadnica ženskog pola imalo hrabrosti da se upusti u ovakve vožnje pa mi je tim draže što sam bila deo njih. Bilo je tu i organizovanja interesantnih test drive vožnji, lansiranja novih modela na našem tržištu i još mnogo toga. U svakom slučaju veoma interesantno iskustvo.
Kakvu vrstu edukacije preporučujete studentima i mladim kolegama koji žele da se bave odnosima sa javnošću? Da li je bolja praksa u agenciji ili pohađanje kurseva, ili možda novinarsko iskustvo?
Preporučujem edukaciju u najširem smislu te reči i u kontinuitetu. Prvo, potrebno je da na osnovnim studijama završe smer koji je direktno ili indirektno vezan za ovaj posao (takvi smerovi postoje na Fakultetu političkih nauka, FON-u, Ekonomskom fakultetu i sl.). Na postdiplomskim studijama postoje specijalizovani smerovi za public relations gde će dopuniti i nadograditi svoje znanje. Kada počnu da rade ne smeju da stanu sa učenjem jer je usavršavanje bitno dok god se budu bavili ovim poslom. Dodatna edukacija (u vidu kurseva, konferencija i sl.) uvek će im dobro doći, a putem prakse će naučiti ono što tokom školovanja i iz knjiga nisu mogli.
Koji segment PR-a je po vašem mišljenju kod nas zapostavljen?
Definitivno interni PR! PR menadžeri obično smatraju da je mnogo bitnije posvetiti pažnju eksternim ciljnim grupama (medijima, kupcima, društvenoj zajednici …) jer one direktno utiču na prodaju proizvoda ili usluga i profit kompanije. Međutim, ja se sa tom konstatacijom ne bih složila. Ja smatram da će kompanije biti uspešna onoliko koliko su obučeni, zadovoljni i motivisani zaposleni u toj kompaniji. Zato je neophodno toj ciljnoj grupi posvetiti dužnu pažnju i na taj način stvoriti prijatan radni ambijent u kome će i rezultati rada biti mnogo bolji. U našim uslovima rad na internom PR-u svodi se na jedan team building godišnje i to bi bilo to. Međutim, interni PR je nešto mnogo više od toga: organizovanje treninga i edukacija za različite hijerarhijske nivoe, stimulisanje i nagrađivanje najboljih radnika, predstavljanje rezultata rada svojih zaposlenih preko svih internih sredstava informisanja (magazina, newslatter-a i sl.), briga za decu i porodice zaposlenih (organizovanje dečijih zabava, organizovanje grupnih odlazaka zaposlenih i njihove dece na dečije pozorišne predstave), organizovanje druženja zaposlenih ne samo za praznike nego i bez nekog posebnog povoda, čestitanje (od strane kompanije) i simbolično obeležavanje rođendana svakog zaposlenog… Mogla bih ovako nabrajati do beskonačnosti koje sve aktivnosti kompanija može da preduzme da bi se kod zaposlenih razvio osećaj pripadnosti kompaniji i da bi zaposleni osetili da se kompanija za koju rade brine i o njima i o članovima njihovih porodica. Zaposleni će tu pažnju uvek kompaniji vratiti višestruko i svojim posebnim zalaganjem doprineti da kompanija u budućnosti ostvari mnogo bolje poslovne rezultate, a samim tim i mnogo veći profit.
Koliko su odnosi sa medijima važni za bavljenje PR poslom?
Veoma su važni. Mnogi ljudi (koji se ne bave ovim poslom) odnose sa javnošću poistovećiju sa odnosima sa medijima. Ali, mediji su samo jedna ciljna grupa sa kojom komunicira menadžer za odnose sa javnošću, a odnosi sa medijima su samo jedan segmen PR-a. Odnosi sa medijima su najvidljiviji i najeksponiraniji deo odnosa sa javnošću pa zato dolazi do tog poistovećivanja. Mediji imaju ogromnu moć u prenošenju poruke od kompanije do ciljnih javnosti i zato se ovom segment PR-a posvećuje posebna pažnja. Kaže se da ako se nešto nije pojavilo u medijima kao da se nije ni desilo. Dakle, možete imati fenomenalne ideje, organizovatni najbolje akcije, vaša kompanija može biti veoma uspešna u mnogim oblastima, ali ako se to kao informacija ne pojavi u medijima javnost za vaše uspehe neće znati. Mediji su za svaku kompaniju, zapravo „prozor u svet“.
Kako vidite budućnost PR profesije u Srbiji?
Volela bih da u budućnosti u našem poslu bude mnogo vise profesionalaca, a mnogo manje onih koji se u potrazi za zanimljivim i dinamičnim poslom slučajno zaustave u PR-u. Volela bih i da se PR profesionalci u našoj zemlji mnogo više međusobno podržavaju, više druže i razmenjuju iskustva jer ako svako od nas bude bolji čovek i bolji stručnjak jedino na taj način možemo dati svoj doprinos da i naša profesija bude na boljem glasu. Takođe, volela bih da u budućnosti ne trošimo više vreme na objašnjavanje da li je PR potreban ili ne nego da se bavimo stučnim temama vezanim za unapređenje naše profesije. Ima na mom spisku još mnogo želja, ali zaustaviću se na ove tri.
Možda mnogima ostvarenje svih ovih mojih PR želja izgleda predaleko, ali verujem da će sve ove moje sadašnje želje uskoro postati naša stvarnost. Unapred se radujem tome!
Autor: Jasmina Krstić – Latinović,
PR Manager / preduzetnica
Foto: Ivana Bubanj
Loading...
