Direktor „Radija S“ Predrag Anđelković specijalno za Marketing mrežu govori koliko je radio isplativ biznis u Srbiji, koliko je ovaj medij zanimljiv za oglašivače, u kojoj meri je Biro za radijsko oglašavanje u Srbiji pomogao radio stanicama da povećaju prodaju svog oglasnog prostora, ali i da li internet ugrožava opstanak radio stanica.
Radio S jedna je od najslušanijih radio stanica u Srbiji. Šta je tajna uspeha Vašeg radija?
Iskreno i nema neke velike tajne. Pre neke tri godine krenuli smo u kompletnu reorganizaciju radio stanice i to je neki sistem koji smo pokušali da sprovedemo, a u pitanju je sistem koji funkcioniše u kompletnoj zapadnoj Evropi, u većini razvijenih zemalja. Sama primena tog sistema, bukvalno samo njegovih delova, pokazali su se kao veoma uspešni. Nije bilo lako, jer nam je za neke stvari trebalo bukvalno godinu-dve dana da implementiramo na neke najobičnije sitnice, jer je izmenjena kompletna struktura posla – od organizacije ljudi do hardverskih i softverskih rešenja. Međutim, pokazalo se kao veoma uspešno, jer smo za tri godine uspeli šef sa šest da povećamo na 22, a broj slušalaca se utrostručio.
Koliko je u Srbiji radio još uvek isplativ biznis i u kojoj meri je kriza uticala na radijsko tržište?
Mi krizu nismo toliko osetili koliko je osećaju druge radio stanice i drugi mediji. Definitivno da se kriza oseća, jer radio kao medij veoma malo ubira prihoda od oglašavanja. To je najveći problem kada je radio kao medij u pitanju.
Koliko je radio u 2011. godini bio zanimljiv za oglašivače i zašto se oglašavati na radiju?
Radio nije bio mnogo zanimljiviji za oglašivače u 2011. nego što je to bio nekoliko godina ranije. Deo budžeta koje oglašivači odvajaju za radio kreće se negde između četiri i šest odsto. S druga strane, radio nudi mnoge prednosti kada je oglašavanje u pitanju. U poslednjih nekoliko godina od kako je kriza počela, radio je medij u koji ne morate da uložite velike sume novca, a da pritom dobijete i više nego očekivane rezultate i feedback od ljudi koji slušaju taj radio. Pored toga, radio je medij koji se sluša dugo, po sat i više vremena, prijateljski je i njemu slušaoci mnogo više veruju nego nekim drugim medijima. Ne smemo da zaboravimo televiziju, koja je neprikosnovena kada je oglašavanje u pitanju i tu nema nikakve dileme. Međutim, kada se svi negde prebrojavaju i vode računa o budžetu, radio je medij koji može mnogo da doprinese nekom proizvodu ili kompaniji da nađu svoje mesto na tržištu, pod uslovom da je taj radio kvalitetan. Da na medijskom tržištu ima mnogo više kvalitetnih radio stanica bili bi i veći prihodi od oglašavanja. Smatram da nije dovoljno da se samo pušta muzika, potreban je kvalitetan program, dobro osmišljen i usmeren ka ciljnoj grupi.
Tokom 2010. godine osnovan je Biro za radijsko oglašavanje u Srbiji (RAB) koji ima za cilj da podstakne oglašivače da iskoriste radio kao medij za plasiranje svojih oglasnih poruka. U kojoj meri je ovaj Biro za nešto više od godinu i po dana pomogao radio stanicama da povećaju prodaju svog oglasnog prostora?
Sličnih biroa i udruženja ima svuda u svetu i veoma lepo funkcionišu. RAB ima za cilj da doprinese boljem pozicioniranju radija kao medija u Srbiji, prema klijentima i prema slušaocima. To kod nas ide veoma teško iz nekoliko razloga. Pre svega, u Birou trenutno ima puno radio stanica iz cele Srbije, koje se veoma teško bore sa nekim svojim svakodnevnim problemima. Kada na sastanku imate dvadesetoro ljudi od kojih svako ima svoje probleme, onda je veoma teško organizovati neku zajedničku akciju. S druge strane, godišnje organizujemo nekoliko radionica na kojima gostuju i inostrani predavači koji prenose svoje znanje i iskustvo lokalnim predstavnicima radio stanica, kako bi oni sutra mogli što lakše da prodaju svoj proizvod. Komunikaciju smo usmerili i ka agencijama za zakup medijskog prostora kojima smo predstavili neke akcije RAB-a, pogodnosti, šta nudimo itd. Moram da kažem da Radio S nije osetio nikakve posebne efekte od RAB-a, a nisam siguran da li su ikakvo poboljšanje osetile i neke druge radio stanice. Ono što sam siguran da su predstavnici radio stanici dobili u okviru RAB-a jeste edukacija iz različitih segmenata – od programskog do prodajnog. Ukoliko svaka radio stanica uspe da sprovede to znanje koje je dobila u roku od godinu- dve dana to će se svakako odraziti i na prihode od oglašavanja.
Neka istraživanja pokazuju da je budućnost radija na internetu. Koliko je realno da se to ostvari u skorije vreme u Srbiji i na koji način će neka radio stanica uspeti da naplati svoj sadržaj?
Gledano kroz istoriju, mnogi su prognozirali da će radio stanice nestati pojavom televizije. Kada se pojavio internet mnogi su prognozirali smrt televiziji, pa se to nije desilo. Radio je jedna velika industrija i ona teško može da propadne i nestane. Ne smatram da će radio nestati i ne smatram da internet na bilo koji način ugrožava radio, niti da će svi radio slušati preko interneta. Siguran sam da radio evoluira jako brzo, jer danas veliki broj sadržaja može da se plasira i na internetu. Internet dopunjava radio, tako što vi slušaocu nudite mogućnost da uz pomoć različitih platformi i uređaja sluša radio. Iz tog razloga, ukoliko se pravilno koristi, internet može da bude jako dobra nadogradnja za radijsku industriju.
Kako vidite budućnost radija kao medija i kakve su šanse da radio kao medij opstane?
Ne mislim da uopšte treba postavljati pitanje opstanka radija. Onaj ko prihvati promene neće imati nikakve problema u poslovanju. Smatram da će se u narednom periodu na radijskom tržištu sve vrteti oko sadržaja, jer će on biti taj koji će opredeliti ljude za jednu, drugu ili treću radio stanicu.
Autor: Ivana Parčetić
Loading...
