Instagram vs. Twitter: Gde se milenijalsi informišu?

Ako se ovako nastavi, Instagram će do kraja godine prestići Tviter kao izvor vesti, stoji u Rojtersovojom izveštaju za digitalne medije za 2020. godinu!

Peto novinarsko pitanje: Zašto (baš sada)?
Kvalitativna promena jedne platforme rodila se iz jake potrebe korisnika da mreži koja primarno služi za zabavu sada iskoristi kao kanal ka važnijim sadržajima. Ovo znači da ozbiljne vesti koje se tiču svih ciljnih grupa nađu način da se preliju na sve mreže.

Prema Rojtersovom istraživanju mladi (18-24 godina) su se u preko 25% slučajeva informisali putem Instagrama. Oni još mlađi su gotovo isključivo čitali vesti na Instagramu proteklih meseci.

Govoreći o Srbiji – virus, protesti, policijska brutalnost, izbori, a onda i ekstremističke izjave Dua Lipe digle su srpski Instagram na noge, i odjednom je postalo važno ko je vaš informacioni jatak. Tih dana Instagram je postao čudan miks slika cveća, pa snimaka batinjanja, pa opet slike kafe i izleta, pa mape Kosova itd.

Meme kultura je zahvatila gotovo sve pore dnevne-informative i obojila pojave poput policijske brutalnosti u Beogradu početkom jula, onda skorašnje parlamentarne izbore u Crnoj Gori i preuzela ulogu banera, transparenata i nalepnica. Kao požar, digitalni bunt raširio se putem Instagram storija, privukao pažnju, a određeni deo izvukao na ulice i biračka mesta.

Ima li Instagram moć da izazove pobunu?
Pored Instagrama, političke poruke preplavile su i TikTok tokom američkih #BlackLivesMatter protesta i tekućih predsedničkih izbora. Tako je NBC-ev TikTok kanal postao dobar primer korišćenja nekonvencionalnih kanala komunikacije,dodvoravanja mlađoj publici, a ima “bio” da to i pokaže – “ We’ve been around for more than 75 years, but we’re not old”.

Tako je i Washington Post humorističnim sadržajem na TikToku privukao dosta mlađih praktikanata u svoje redakcije. Za razliku od NBC-a, WP kroz humoristični sadržaj Dejva Jorgensona, urednika Postovog TikToka, nameće brend kulturu i diže popularnost ovog lista kod mlađe ciljne grupe. Username “We are a newspaper” je samo humor, možda implicira neinformisanost mlade publike, a možda samo predstavlja cementiranje brenda u print formatu.

Vizuelno Vs tekstualno
Drugi razlog zašto će Twiter ostati u začelju je priroda platforme. Ovaj trend je još jedna moguća pobeda vizuelnog nad pretežno tekstualnim. Pobeda preglednog i sažetog nad haotičnim i glasnim. Pobeda piksela nad karakterima. Pobeda Instagram feed-a nad Tviter algoritmom, koji teži da u grotlu drugih istisne tvit, pa je i novinski sadržaj često kratkog daha.

Mreža koja je godinama utočište novinarima doživljava konstantan pad engagement rate-a, postaje sve nezahvalnija, dok na Instagramu mlađa publika sve više okreće glavu za naslovima. Dodatne funkcionalnosti, zainteresovanost i brojnost milenijalsa učinile su Instagram sve konkurentnijim u oblasti dnevne informative. Na Instagramu svako ima priliku da uz malo editing alata sažme ceo događaj u formu IGTV-a, bumeranga, storija. Konzumenti vesti na Instagramu mogu , ne samo da konzumiraju, već vest podele koristeći mnoge IG funkcionalnosti i tako se nađu u ulozi građanskog novinara i aktivista.

Na primer, profili poput TheSlackitvists, EducatorforJustice, Diverseyournarrative udvostručili su pratioce od letos, objavljujući chartove, infografike, citate i naslove.

Tviteru, televiziji i tradicionalnim kanalima pada broj korisnika. U očima javnosti konvencionalni kanali komunikacije postali su nepoverljivi, jednostrani i interesno orijentisani. Medijske kuće ovo koriste vodeći se floskulom: “Nađi publiku tamo gde se ona već nalazi”. A na Instagramu su zvezde koje pratim, prijatelji sa kojima delim storije , a sada i stranice medija.

Ove godine, pitanje medijske pismenosti usko je povezano sa medijskim jačanjem Instagrama. Ne postoji bolje mesto za širenje činjenica ali i teorija zavere nego društvene mreže. Botovi su postali sejači lažnih vesti, fabrikovanja javnog mnjenja, prebacivanja pažnje. Rame uz rame sa njima su trolovi, koji se hrane pažnjom, internet raspravama i negativnošću. U poslednje vreme sve velike platforme pojačale su moderiranje i uvele AI botove kako bi “ugušili” lažne vesti. O rezultatima ćemo pričati kada cela priča uzme maha.

Brendovi? Za početak da budu svesni aktuelnosti.
Ovo ne znači da će Instagram sada biti prepun vesti ali znači da ljudi na platformi traže informacije i shvataju to sve ozbiljnije. Takođe ne znači da će se na Tviteru manje čitati vesti, to je uostalom glavna aktivnost Tviter publike.

Brendovi se mogu “prikačiti” na aktuelne vesti, online medijska prisustva i uhvatiti talas pozitivnog PR-a. Pokazalo se da nove generacije vole kada njihov brend zauzme stav i iskaže mišljenje. Kao mediji, i brendovi imaju moć uticaja na javno mnjenje, čega moraju biti svesni. Ukoliko to učine na način da jačaju konekciju sa potrošačima i potencijalnim potrošačima, utoliko bolje.

Aktuelno dešavanje, pogotovu kada lično pogađa javnost izaziva jake emocije. To ipak nije vreme da neki razdragani brend zauzima čvrst stav po pitanju protesta ili pokreće veliku giveaway aktivaciju, kada ceo Instagram gori od političkih stavova. U neizvesnim vremenima potreba za ozbiljnim vestima raste i sporedne stvari su manje bitne.

Medijska pismenost je u svetskom porastu, dakle poziv svakom brendu da introspektivno zaviri u svoju kuhinju, i zapita se da li u njoj fabrikuje lažne vesti- postavlja previsoka očekivanja, precenjuje proizvod i drugo, ili želi da komunicira iskreno.

Autor teksta: Aleksa Tešić, Junior Digital Account, Ovation BBDO


Oceni tekst

0,00 od 5
Loading...

Komentari