Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno!

Oglašavanje

spot_img

POSAO & PRAKSA

Fridom haus: Loše stanje medija u Srbiji

Evropska unija pozitivno utiče na zemlje Zapadnog Balkana, ali ključne reforme stagniraju u gotovo svakoj od tih država, ocenjuje organizacija Fridom haus. U najnovijem izveštaju o „Nacijama u tranziciji 2012“, Srbija je kao i većina ostalih država regiona svrstana u red zemalja sa polukonsolidovanim demokratijama. Na skali od jedan do sedam, pri čemu je 1 najbolja ocena, od zemalja Zapadnog Balkana najbolje je rangirana Hrvatska sa ocenom 3,61, potom Srbija 3,64, Crna Gora sa 3,82 i Makedonija sa 3,89. One su svrstane u demokratije sa poluučvršćenim demokratijama, grupu u koju spadaju i članice EU Bugarska i Rumunija. Najslabije tačke Srbije su pravosudni okvir i nezavisnost pravosuđa, sa ocenom 4,5 i korupcija sa ocenom 4,25. Nezavisnost medija je takođe loše ocenjena, između ostalog zbog netransparentnog vlasništva i velikog finansijskog uticaja države i partija. U tranzicione vlade odnosno hibridne režime spadaju Bosna i Herecegovina sa ocenom 4,36 i Albanija sa 4,14, kao i Ukrajina, Gruzija, Moldavija.
Kosovo spada u polukonsolidovane autoritarne režime sa ocenom 5,18, a u toj grupi od monitorovanih drzava još je i Jermenija. Bolje od svih ovih zemalja su Slovenija, balitčke zemlje, Češka, Poljska, Slovačka i Mađarska, koje su ocenjene kao konsolidovane demokratije. U oceni pravosudnog okvira i nezavisnosti tog sistema navodi se da je uprkos reformi sudova i dalje veliki broj nagomilanih slučajeva u sudovima, kao i da su građanski procesi i dalje spori. Kako se dodaje, veruje se da se kao posledica nepostojanja standarda za presude u slučaju krivičnih dela beleži porast recidiva. Ističe se i da je bilo ozbijnih kritika reforme pravosuđa, zbog čega je sprovedena i revizija imenovanja sudija i tužilaca. Srbija je u ovoj oblasti zato dobila ocenu 4,5, istu kao i prošle godine.
Kada je reč o korupciji, Srbija takođe nije uspela da se pomeri sa ocene 4,25 jer nisu osetno povećani napori za suzbijanje korupcije. Kao posebne zamerke navodi se nedostatak političke volje da se iskoriste postojeći sistem i za borbu protiv korupcije, kao i činjenica da vlada odbija da ispita više slučajeva korupcije na koju je ukazao vladin Savet za borbu protiv korupcije. Fridom haus je ocenio i da nije bilo promena za unapređenje medijske regulative pružanjem podrške nezavisnosti i profesionalnosti medija. Vlasništvo nad medijiima je generalno gledano netransparentno, najveće redakcije su u vlasništvu države, mediji se često oslanjaju na novac političkih partija, a i dalje je izvestan broj napada na novinare nerešen. Srbija je zato ostala na oceni 4.
Srbija je krajem 2011, kako se navodi, zabeležila pozitivne pomake posebno na putu ka Evropskoj uniji što se povezuje sa dobijanjem statusa kandidata i posebno hapšenjem poslednjih haških begunaca Ratka Mladića i Gorana Hadžića. Prema izveštaju, Kosovo je zabeležilo ogromne prepreke, od izbornog procesa iz decembra 2010. gde su postojale ozbiljne optužbe za izbornu krađu, kao i ponavljanje situacije u 2011, novog izbornog procesa koji je pratio bojkot većine gasača koji su na taj način demonstrirali nedostak poverenja u politički sistem zemlje, prenela je Slobodna Evropa.
Ipak, kako se dodaje, Kosovo beleži poboljšanje u oblasti lokalne vladavine, u kategoriji kreiranja novih lokalnih vlasti i okvira za održiviji razvoj, boljih uslova za readmisiju, integraciju i povratak, što je odigralo ključnu ulogu u napretku u pregovorima sa EU o viznoj liberalizaciji. U reformama se primenila mnogo funkcionalnija legalna baza posebno za pravosudni sistem Kosova, te zakonski okvir za nezavisnost pravosuđa. Crna Gora nije zabeležila ni poboljšanje ni pogoršanje u odnosu na raniji izveštaj.
Evropska unija nastavlja da pozitivno utiče na zemlje Zapadnog Balkana, služeći se perspektivom priključenja EU kao ključnim motivom za insistiranje na demokratskim reformama u tim zemljama. Ipak, ključne reforme stagniraju u gotovo svakoj od tih država, ocenjuje Fridom haus. Dok Hrvatska demonstrira svoju odanost priključenju EU sarađujući u istragama visoke korupcije, Albanija, BiH, Kosovo i Makedonija trenutno nazaduju u oblastima izbornih procesa, demokratske vladavine, nezavisnosti pravosuđa i nezavisnosti medija. Etničke tenzije i pitanje suverenitata i dalje su jedan od ključnih problema kad je reč o procesu stabilizacije i obezbeđivanja demokratske vladavine u nekoliko država regiona, navodi se u izveštaju i dodaje da se time potkopavaju prednosti postignute u ostalim reformskim oblastima.
„Nacije u tranziciji 2012“ je najnovije izdanje izveštaja Fridom hausa u kojem se analizira demokratski razvoj centalne i istočne Evrope i Evroazije. Zemlje se prate u osam kategorija – izborni proces, civilno društvo, nezvisnost medija, nacionalna demokratska vladavina, lokalno demokratsko upravljanje, pravosudni okvir i nezavisnost i korupcija.

Izvor: Beta i EurActiv.rs

Forum

spot_img

PROJEKAT

spot_img

Anketa

Koji projekat Marketing mreže Vam je omiljen ili se rado u njega uključujete?

Oceni tekst

0,00 od 5
1 Star2 Stars3 Stars4 Stars5 Stars
Loading...

Povezani tekstovi

POSTAVI KOMENTAR

Molimo unesite Vaše ime
Molimo unesite Vaš komentar!