Nedavno se na društvenim mrežama podigla prašina oko postojeće kampanje britanske vlade, pod krovnim sloganom “RETHINK, RESKILL, REBOOT”, čiji je cilj bio podizanje svesti kod omladine o potencijalnoj prekvalifikaciji u budućnosti i mogućnosti zamene trenutnih zanimanja, cyber karijerom.
Oglas je prvobitno objavljen 2019. godine u sklopu vladine CyberFirst kampanje, ali je naišao na široku javnu reakciju nakon što je od skoro, u novim okolnostima 2020, ponovo počeo da se promoviše.
Drugim rečima, internet zajednica je eksplodirala.
Javni online outrage, u svim oblicima i formatima na dostupnim kanalima i različitim društvenim mrežama, bio je toliko ostrašćen, da je za posledicu imao povlačenje pomenute kampanje.
Pitanje koje se potom samo nameće je, odakle povod za „toliki bes“ i na šta smo mi zapravo toliko ljuti?
Bombu je aktivirao promotivni poster kampanje i za „javnost“ vrlo dvosmislena poruka:
Photograph: HM Government
„Fatimin sledeći posao može biti cyber, samo ona to još uvek ne zna!“ “RETHINK, RESKILL, REBOOT”.
Ili u prevodu – “preispitaj, prekvalifikuj se, počni iz početka”. Na prvo čitanje, ne bi ta poruka bila toliko strašna, da Fatima nije balerina.
Upotreba slike balerine za kampanju ocenjena je kao neblagovremena, s obzirom na poteškoće sa kojima se suočavaju oni u umetnosti i kreativnoj industriji zbog pandemije. I šta je onda javnost čula? Čula je, ako si umetnik, odustani od svojih snova jer za tebe nema mesta u budućnosti, budućnost je digitalna. Odbaci svoj trud, rad, sve svoje žrtve, sve je uzalud.
Ali, hajdemo redom – da li to i piše? Zašto sve što neko kaže doživljavamo lično, kao napad na sebe? I možda ono najvažnije – Da li nam je uopšte važno kome je ova poruka namenjena?
Ne, jer nas je više od reči, pogodila mala balerina sa slike.
Ova kampanja je početno zamišljena da motiviše mlade i podstakne ih da razmisle o svojoj budućnosti i uzmu u obzir okolnosti pri odabiru buduće karijere, a dodatno i da inspiriše ljude, koji usled trenutnih nemogućnosti ne mogu da se bave svojim poslovima, razmisle o karijeri u digitalnom sektoru. Ali, izvedena je toliko trapavo, da je shvaćena kao kampanja koja preti nestanku određenih grupa zanimanja, odnosno posredno ih proglašava beskorisnim za tu digitalnu budućnost koja dolazi.
Druga stvar je nerazumevanje ciljne grupe.
Ciljna grupa ove kampanje, nikako nisu ljudi koji su uspešni u svom poslu, oni koji mogu i u ovakvim uslovima današnje ekonomije i uslovima epidemije da žive od svojih zanimanja, i njih ova poruka ni na koji način ne bi trebalo da uznemirava i ne dotiče. Osim u slučaju da im je njihov posao dosadio pa žele da se oprobaju u nečem drugom (svi se sećamo bejzbol epizode Majkla Džordana!).
Ali, šta ćemo sa onima do kojih je važno da ova poruka stigne! Šta ćemo sa svim onim ljudima kojima je ta mogućnost „preko noći“ oduzeta?
Želim da verujem da smo svi svesni da od početka “Novog sveta“ u kom trenutno živimo, na planeti, imamo mnogo ugroženije grupe ljudi kojima je ova poruka zaista potrebna. Koliko je samo zanimanja desetkovano u 2020. godini, a koliko ih je usred neočekivanih okolnosti, nestalo preko noći?
Zašto je za njih ovo dobra poruka?
Zato što nekad tešku istinu treba da izgovoriš, zato što je to bolje za osobu da čuje, nego da je tapšeš po ramenu i podržavaš njenu iluziju.
Da li ste se nekad zapitali, je l’ zaista ružno reći detetu da neće biti predsednik, ili da su mu za to vrlo male šanse? Da neće biti astronaut, ili vozač Formule 1…Da li ste pomisli nekad da to nije ubijanje snova, već razbijanje budućeg razočarenja?
A sad zamenite decu odraslim ljudima koji imaju profilisano zanimanje? Je l’ toliko strašno odrasloj osobi reći – Pisac si već 10 godina, i ništa nisi izdao osim u sopstvenoj režiji, i to što si izdao nisi ništa zaradio na tome, već si podelio prijateljima…Možda je okej da pogledaš neku alternativu, i da unovčiš svoje vreme i talente. Zar to nije više fer, ako nekog voliš i poštuješ i stalo ti je do njegove budućnosti, zar nije poštenije da mu kažeš kako ti vidiš da stoje stvari, ako se već potegne ta tema, nego da svesno podržavaš njegovu obmanu?
Onda sledeće pitanje, a zašto baš cyber karijera? A zašto da ne? Poruka kao poruka nije besmislena. Zašto? Jer podstiče na razmišljanje!
Daje nadu određenom procentu stanovništva bilo koje države, da razmisli, da se prekvalifikuje i da nađe poslove, koji će da im obezbede neku finansijsku stabilnost u doba vrlo fluidne svetske ekonomije kad ne znamo stvarno šta će biti sutra, i ne znamo ni šta je bilo juče jer je bila sumanuta godina, i kako to može da se vidi kao loša stvar?
Ponoviću, da je trapavo i loše izvedeno, to jeste.
Da se na istom ovom posteru našao: konobar, ugostitelj, neko iz oblasti turizma, ili bilo ko iz grana koje su najviše oštećene posledicama epidemije, niko ne bi trepnuo. Ali ovako, šta mi vidimo, mi vidimo državu koja maloj balerini kaže: Digni ruke, zato što nema nade, i samim tim poruku shvatamo defetistički.
A nigde ne piše da ti nešto moraš ili ne moraš. Niko te ni na šta ne tera. Ona kaže „Fatimin sledeći posao može biti cyber, samo ona to još uvek ne zna!“ U smislu, hoćeš da igraš balet, igraj, ali ako ti nije prošlo kroz glavu, evo dajemo ti i drugu opciju da razmisliš o njoj.
Dakle, možda onda da još jednom preispitamo slogan kampanje – Rethink, Reskill, Reboot.
Ova kampanja ne govori odustani od svojih snova, odustani od svog posla….govori zastani, razmisli i odustani ako je neproduktivan, i ako ti ne donosi ono što posao treba da ti donosi. Jer to je fundamentalna razlika između hobija i zanimanja. Hobi radiš iz zadovoljstva, zanimanje je da ti pruži materijalnu sigurnost. Dakle jedno radiš zato što voliš, a drugo radiš da bi mogao sebi da priuštiš ono što voliš. Ponoviću, ova poruka nije za ljude koji žive sigurno i stabilno od svog zanimanja, pa bila to i umetnost…nego ljudima koji se bave određenim zanimanjima i u današnjim uslovima globalne, pa i lokalne ekonomije daje opciju – HEJ, jeste li razmislili možda i o cyber karijeri?
I suština je…Da za početak shvatimo snagu koju u sebi nosi slogan ove kampanje „RETHINK, RESKILL, REBOOT“ i počnemo da primenjujemo to i u svakodnevnoj praksi, bilo na internetu bilo u životu, pre nego što formiramo mišljenje – na prvi pogled.
Za Marketing mrežu tekst napisala: Julija Dukić, Senior Copywriter, OvationBBDO
Loading...
