Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno!

Oglašavanje

spot_img

Oglašavanje

spot_img

POSAO & PRAKSA

Facebook postao reklamna mašinerija

Facebook je u svet marketinga uneo i uspostavio nove standarde. Svakom korisniku na početnoj stranici pojavljuju se reklame, a njih sadržaj zavisi ponajviše od njegovog „ponašanja“ i pretraga na Internetu. Tu je stranica Konstantina Vekera („dvojici tvojih prijatelja ovo se sviđa“), reklama za crveni korzet ili kurs plesa.
Od reklama su za nemačke firme još važniji sopstveni profili na Facebook-u, koje korisnici mogu da „lajkuju“. Ono što je pod nazivom „thefacebook.com“ počelo jedne februarske srede 2004. na američkom univerzitetu Harvard, danas je mašina za marketing.
„Nijedna TV-stanica ne može da parira ovoj mreži“, kaže Egon Vilksek iz Agencije za analizu interneta „Socialbakers“. Sa milijardu i dvesto miliona korisnika na pet kontinenata ovo je trenutno najvažnija interaktivna platforma. Dve trećine njenih članova svaki dan barem jednom otvore svoju stranicu.
„Za nas je najvažnije da budemo tamo gde i naša ciljna grupa“, kaže Kristijan Mejbaum, koji koordinira aktivnosti Nemačke pošte i firme za slanje paketa DHL na društvenim mrežama. Nemačka pošta je u proteklim godinama napravila više od 40 sopstvenih profila u raznim mrežama. Njoj je stalo do toga da dođe do što većeg broja ljudi. Dobitak koji u tom poduhvatu donose društvene mreže ne može se obuhvatiti jednom rečenicom, prenosi Mejbaum.
On pominje mogućnost direktnog obraćanja određenim grupama ljudi, poboljšanja u pružanju usluga, i prvenstveno ističe prednosti „digitalne robne kuće“ u kojoj kupac i prodavac ulaze u interakciju – makar ona bila samo virtuelna. Firma stupa u kontakt sa pojedincem, ali se dijalog odvija javno, ističe Egon Vilksek i dodaje: „Konkurencija je velika, izbor još veći, a ‘digitalni imidž’ neke marke može biti odlučujući prilikom kupovine.“

Pritisak ‘digitalnog marketinga’ najviše osećaju manje firme. Kada je Jakob Asmann pre tri godine osnovao malu firmu za prodaju ekološke električne energije, Facebook je bila mogućnost da se mušterijama kompleksna materija približi i da im se približi tema alternativno „snabdevanje energijom“. Kompleksne poruke je bilo lakše prihvatiti kada se uobliče u više malih, kratkih „postova“. Trebalo je objasniti teme koje su obuhvatale znanje iz fizike, politike, sociologije, ali i rada na razvoju siromašnih zemalja.

U svim tim sadržajima objavljenim na Facebook-u, moralo je biti i „humora i inspiracije“, priča Asmann.
„Kao mala firma zavisiš od toga koliko se govori o tebi. „Kreativnost u digitalnom svetu je pitanje opstanka i tu ne pomažu čiste reklamne poruke.“
U međuvremenu manjim firmama preti opasnost da izgube mesto na ovoj platformi. Za to nisu krive one nego sam Facebook koji u međuvremenu vredi 100 milijardi dolara na berzi i koji je promenio „pravila igre“. Facebook je počeo da naplaćuje oglašavanje i reklamiranje.
Svaki obični korisnik Facebook-a na svom profilu ugleda najviše četiri reklame dnevno. Za ta četiri mesta konkurišu brojne firme. Jedan post (reklama) na profilima 10.000 korisnika košta oko 30 evra. „Manje firme sa manjim budžetom se tako guraju u drugi plan“, kaže Asmann. Mesto za reklamu na ličnim profilima korisnika tako dobijaju oni koji su spremni najviše da plate.

Ceo tekst pročitajte na sajtu DW.

PROJEKAT

spot_img

Anketa

Koji projekat Marketing mreže Vam je omiljen ili se rado u njega uključujete?

Oceni tekst

0,00 od 5
1 Star2 Stars3 Stars4 Stars5 Stars
Loading...

Povezani tekstovi

POSTAVI KOMENTAR

Molimo unesite Vaše ime
Molimo unesite Vaš komentar!