Svet se menja neverovatnom brzinom i na do sada neviđene načine. Ono što smo smatrali nemogućim pre nepunih trideset godina (mobilni telefoni, tableti, hard-diskovi manji od daljinskog upravljača…) danas je apsolutno podrazumevani deo svakodnevice.
Sa druge strane, promene nisu uvek na bolje, što nam je najbolje pokazala 2020. godina koja nas je u veoma kratkom roku odvojila od ustaljenog načina života – prestali su fizički kontakti, sva poslovanja koja su to mogla da podnesu su se preselila u kućne kancelarije i online konferencije i u svakodnevnicu uvukao se strah od pandemije COVID-19 virusa. Ipak, velike turbulencije koje su uticale na dosadašnji život dale su priliku da se pojave nova, dobra rešenja u poslovanju. Velike promene zahtevaju detaljne analize, zbog toga je revizorsko-konsultantska kompanija EY ispitala je koliko su, na globalnom nivou, novonastale situacije stvorile i nove navike potrošačima.
Pandemija COVID-19 virusa imala je različite nivoe uticaja na potrošače – od onih koji su ga smatrali prolaznom panikom, do onih koji su u njemu videli kraj svakodnevnih aktivnosti kakve poznajemo. Istina je negde na sredini: promenjen je odnos prema sebi i sopstvenom zdravlju, ali su pronađena rešenja kako ne bi trpelo poslovanje od koga svima zavise životi. Sa druge strane, znatno su izmenjene potrošačke potrebe, zahtevi i navike. Posle više od godinu dana od početka pandemije, slobodno se može zaključiti da su savladani početni strahovi, promenjene su navike, prave se planovi za povratak u normalu kakva je bila pre pojave virusa i svakako se razmatraju opcije trajne promene načina i stila života.
Promene koje zadaju sile mnogo jače od onih na koje ljudi kao pojedinci utiču se jako brzo usvajaju i pretvaraju u svakidašnje obrasce ponašanja – nisu lake i jednostavne, ali je moguće prilagoditi im se. Period zaraze, samoizolacije i ekonomske neizvesnosti već je promenio način ponašanja potrošača, u nekim slučajevima bez želje i mogućnosti povratka na prethodno. Potrošači, kao kategorija, obuhvataju sva područja života – od poslovanja preko nabavke svih životnih potrepštiva, pa sve do zabave. Svi proizvođači robe široke potrošnje, kao i trgovci na malo su bili na velikom i iznenadnom udaru ovih promena. Dugoročne promene u ponašanju potrošača još uvek se formiraju, čime se kompanijama pruža prilika da pomognu u oblikovanju onoga što predstoji kao „novo normalno“.
Istraživanje pod nazivom „Indeks promene navika potrošača“ koje na globalnom nivou sprovodi revizorsko-konsultantska kompanija EY, bilo je smernica za lokalno istraživanje koje će nam ukazati na to koji su to novi trendovi u potrošnji i koliko se sentiment lokalnog potrošača razlikuje od potrošača iz drugih 20 zemalja sveta. Širom sveta primetili smo iste brige, pa tako nevezano za to u kojem su kraju sveta, većina je brinula za zdravlje svojih članova porodice (više od 70% ispitanika), ili za ekonomiju svoje zemlje (69% ispitanika).
Rezultate anketa uvek treba tumačiti u skladu sa trenutkom u kojim je sprovedena – važno je, i potrebno, dobro da razumemo eru u kojoj smo aktivni potrošači, zapravo potrošač – 4.0 odnosno potrošači četvrte generacije (počev od 2010. godine). Nova era potrošača obeležena je sumnjičavošću potrošača koji u svetu imaju glavnu reč, a kompanije mogu da ostanu relevantne samo ako sebe pravilno pozicioniraju u njihovom svetu. Reč potrošača se neopisivo brzo širi, naročito ako se govori u negativnom kontekstu, te je za kompanije bitno da budu na raspolaganju kad god i gde god potrošači to požele, ali i da se sklone kada potrošačima ne odgovara njihovo prisustvo, promene pristup i krenu ispočetka. Strategija prodavaca pre svega mora da bude fleksibilna, kako bi odgovarala promenljivim potrebama potrošača. Konkurentnost sada, možda više nego ikada, znači agilnost i fleksibilnost. Značajne promene ponašanja i navika potrošača su najvažniji razlog za to. Potrošač poslednje generacije ne želi da gubi vreme i sve želi sad i odmah. Ovo se najviše odnosi na generaciju „Milenijalaca“ starosti od 18 do 35 godina. Oni komuniciraju digitalnim kanalima sa kompanijama, društvom i okolinom, kako bi brzo dobili ono što žele. Veliki deo kupovine obavljaju preko interneta, ili makar pretražuju informacije pre nego što se odluče za kupovinu. Faza potrošač 4.0 jeste veliki korak napred, a dostupne tehnologije su tu da ceo proces prelaska na novi nivo poslovanja pomognu i olakšaju i polako počnu da nas uvode u eru potrošača 5.0.
Glavni kriterijumi kupovine proizvoda
Među domaćim potrošačima, svi ispitanici su saglasni da je za svaki tip proizvoda cena ključni faktor na osnovu kog donose odluku o kupovini i izboru. Za sve tipove proizvoda, procenat ispitanika koji se složio da je cena ključna iznosi od 62-83%. Na drugom mestu po važnosti nalazi se brend proizvoda ili kada je pakovana i sveža hrana u pitanju odluka koliko je proizvod zdrav odnosno dobar za njih. Ono što se uglavnom kotira tek na 4-5 mestu kada je u pitanju odabir proizvoda je dostupnost ili kvalitet usluge 30-44% ispitanika se slaže sa tim.
Prema Smart Plus studiji koja je objavljena na InStore portalu, kriza izazvana pojavom COVID-19 pandemijom naučila nas je da kompleksna stvarnost može lako postati još kompleksnija i to ne samo u „našem dvorištu”, već širom planete. Nismo se nadali takvoj godini, verovatno ni zamišljali da nam se nešto poput pandemije može desiti. Istina, ima filmova sa sličnim scenarijem, ali to je domen mašte. Neizvesnost je ono što je obeležilo godinu za nama. Vanredno stanje je dovelo do razvoja usluga dostave hrane, namirnica, pomoćnih medicinskih sredstava. Mnogi od tih servisa su započeli sa radom 2019. godine, ali značajan rast beleže baš u ovom periodu. 4 od 10 koji su ih prethodno koristili su uvećali broj narudžbina, a 20% trenutnih korisnika je započelo korišćenje ovih servisa u vreme vanrednog stanja. Ovi servisi su poslužili da se premosti ograničenje radnog vremena i kretanja, a kada je hrana u pitanju, prenosi se iskustvo iz restorana, ili barem njegov deo. U narednom periodu čini se da će ovi servisi dobiti na važnosti i postati deo standardnog ponašanja – praktični su, štede vreme, olakšavaju izbore. Istraživanje koje je sprovela agencija Smart Plus, javno dostupno na InStore portalu, ukazuje na to da skoro svaki deseti stanovnik Srbije, tj. 8%, jeste kupilo namirnice online u prethodnoj godini. Među njima najviše je najmlađih kupaca, 18-29 godina, mada je to više zastupljeno među mlađima od 50 godina, i to u Beogradu i u Vojvodini. Kada su u pitanju namirnice i njihova kupovina online, nema razlike među muškarcima i ženama.
Ceo tekst pročitajte na sajtu EY.
Izvor: EY
Loading...
