Tatjana Obradović Tošić, jedna od osnivača Mena grupe, za Marketing mrežu govori o stereotipu žene i njenom predstavljanju u reklamama u funkciji seksualnog objekta, kako čitati reklame „između redova“ i ne podleći uticaju.
Kada govorimo o rodu i etici u oglašavanju gde je tu granica društveno odgovornog poslovanja? Kako čitati reklamu “između redova” ili kako prepoznati njenu pravu poruku?
Pitanje društveno odgovornog poslovanja i roda je oblast koja obuhvata nekoliko nivoa. Možemo govoriti o poziciji žena menadžerki u korporativnom svetu, o načinu na koji moć i uloge koje žene imaju u kompanijama utiču na društveno odgovorno poslovanje. Ali, možemo govoriti i o tome kako određena kompanija vidi žene koje su njihovi potencijalni kupci. Reklame, i stereotipi koji se u njima plasiraju, sastavni su deo korporativnog imidža i samim tim odražavaju sliku koju kompanije imaju o ženama, ali i sliku vrednosti u jednom društvu. Reklamni diskurs predstavlja moćan alat za promenu tih slika i preuzimanje odgovornosti za one efekte koje reklame imaju. Ono što nazivate “čitanjem između redova” u suštini znači obraćati pažnju na reklame i slušati šta nam reklame poručuju.
Na predstojećoj TEDxBelgradeWomen konferenciji govorićete o uticaju reklama na naš svakodnevni život. Kako reklame utiču na našu podsvest, stavove, ponašanje i društvene uloge?
Kroz svoj govor pokušaću da pokažem kako u praksi izgleda analiza reklama i na šta sve možemo obraćati pažnju kada je jedna reklama u pitanju. Vrlo je bitno reći da efekat reklama nije trenutan i da ne smemo banalizovati stvari rečenicom “mene reklame ne interesuju”. Efekat reklama je kumulativan, ali i deo “ideološkog rada medija”, kako to kaže profesorka Snježana Milivojević. Reklamni diskurs koji obuhvata TV reklame, novine, bilborde, flajere, sa jedne strane odražava sliku koju ovo društvo ima o ženi i muškarcu danas, a sa druge strane podražava patrijarhalne modele lepote, izgleda, govora i moći koju žene imaju u društvu.
Ja često govorim o tome da se ovi patrijarhalni modeli mogu videti u sitnicama, od toga da flajeri za žurke podrazumevaju gole devojke oko šipke, do toga da dobar internet omogućava baki da pazi decu na daljinu i pri tome štrika. Mi ne smemo zaboraviti da su mediji danas veoma važan deo obrazovnog sistema. Deca kreiraju sliku o svetu i svom položaju u njemu kroz čitav set medijskih slika kojima su izloženi tokom dana. Reklamni diskurs na dečijim kanalima u Srbiji danas, potpuno podražava patrijarhalne modele rodnih uloga. Devojčice uče da brinu o bebama ili da se odmaraju u spa centrima, a dečaci da grade ili da se bore jedni sa dugima. Kada se stvari sagledaju iz te perspektive, mislim da ne možemo reći “mene reklame ne interesuju”.
Stereotip žene i njeno predstavljanje u reklamama kao seksualnog objekta, tema je mnogobrojnih istraživanja. Oglašivači imaju tendenciju da koriste žene kao “dekoraciju” u različitim promotivnim strategijama. Kako se to održava na društvo u celini, odnosno koje su posledice ovakvih postupaka?
Na samom TEDxBelgradeWomen govoriću o razlikama i objektifikaciji ženskog i muškog tela u reklamama. Floskula “Seks prodaje sve” i dalje predstavlja primarni diskurs u kome se kreiraju reklame većine vodećih proizvođača, naročito proizvođača piva… Retke su reklame u kojima je fokus kamere na celo telo žene. Žene obično prezentuju proizvode ili reklamnu poruku usnama, glavom, rukama, nogama, zubima, grudima svojim delovima tela koje ne možete povezati u celinu. Njihova tela su istovetna, nema raznolikosti u boji, strukturi, obliku. Reklame predstavljaju tela koja su “normalna”, tačno određenog oblika i proporcije, jasno definisane glatkoće i strukture i vrlo često maksimalno moguće razgolićena. Njihova tela su – prvenstveno bela tela (nema Romkinja u reklamama), gola, majčinska, mršava, erotizovana tela i ne cela tela. One poručuju da se takva tela mogu kreirati, napraviti, oblikovati ako ih nemate. Ideologija lepote, mode, ženskosti provlači se kako kroz reklame vezane za čišćenje i održavanje kuće, tako i kroz reklame vezane za dekorativnu kozmetiku, higijenu ili pak gubitak težine. Pa čak i ako su prikazane kao uspešne poslovne žene, fokus na atraktivnost njenog izgleda, pozu u kojoj sedi i položaj određenih delova tela, kao što su kukovi i noge označavaju ove ideologije kao veoma bitnima. Reklamni diskurs u Srbiji je fokusiran na održavanje statusa quo u kome su delovi ženskog tela objekti u službi proizvoda, kamere i muškog pogleda, objekti koji su manje vredni od celokupne ličnosti. Sagledano i aspekta pozicija moći, možemo zaključiti da u medijskom svetu, u kome dominiraju muškarci, njeno telo predstavlja sredstvo za održavanje i podržavanje patrijarhalnih ideologija pozicije žene, lepote, oblika, mode i ženskosti uopšte.
Problem rodnih stereotipa postaje ozbiljniji kada shvatimo da to utiče na način na koji ljudi razmišljaju o ulozi polova u društvu. Kakva je situacija u Srbiji? Postoje li istraživanja na ovu temu i kakvi su rezultati?
Rodni steretipi koji se plasiraju kroz neizostavni deo našeg života, a to su mediji, deo su mnogo šireg problema rodnih odnosa, uloga i pozicija moći. Mediji definitivno utiču na sliku koju ćemo imati o sebi, na naše samopuzdanje, ali i na sliku i stavove o ljudima koji žive pored nas. O tome šta/koga jedno društvo podržava i šta/koga jedno društvo odbacuje. O tome koji su prioriteti društva u kome živimo i ko te prioritete postavlja. U Srbiji i okruženju je rađeno nekoliko obimnijih istraživanja o ženama u medijima.
Posebni izdanje Časopisa za Feminističku teoriju „Genero“ iz 2004. godine bavi se odnosom ženama u medijima u Srbiji sa dva spekta. Jedan aspekt koji je obrađivan su vladajuće predstave o ženama koje nude i afirmišu mediji u Srbiji, a drugi aspekt se odnosi na istraživanja publike.U istraživanju „Rodna ravnopravnost u medijima i kroz medije“1, koji je sproveo Ženski informaciono-dokumentacioni centar iz Beograda u 7 opština u Srbiji, urađen je monitoring lokalnih medija u periodu od 7 do 10 dana i obuhvatao je po 1 dnevne novine, 1 radio stanicu i 1 lokalnu TV stanicu. Rađena je kvantitativna i kvalitativna analiza koja je pokazala da je generalno mali procenat članaka, vesti i TV priloga posvećenih ženama, a žene su u samo 15% slučajeva u centralnom fokusu vesti. Na osnovu ovog istraživanja urađen je odličan dokumentarni film “12 do 15%” koji preporučujem svima da pogledaju.
Kako ne podleći uticaju reklame i kako izbeći svakodnevne pozive medija i marketinške trikove kojima su članovi društva izloženi?
Svakodnevne pozive medija i skupocene ili manje skupe marketinške trikove teško je izbeći u današnje vreme. Kako se suočavati sa njima možete čuti na TEDxBelgradeWomen.
Autorka: Snežana Subotić
Loading...
