Društvene mreže su mrtve, živele društvene mreže

Unikredit banka je na nivou grupe relativno skoro donela odluku da se “skinu” sa društvenih mreža Facebook i Instagram. Rešili su da se posvete kanalima koje mogu da kontrolišu do kraja: sajt i chat boot.

Procena je da će razrada ta dva kanala najviše izaći u susret njihovim klijentima. U to neko slično vreme letos i nemačka Komerc banka rešila je da više ne troši novce na oglašavanje na Faceboku. Pre Unikredita takav potez povukla je kozmetička kompanija Lush. Kao obrazloženje naveli su slične razloge kao i banke. Njihova publika sve manje pronalazi da im je sadržaj na društvenim mrežama relevantan, a više dolaze na njihov sajt i odatle „kupe“ informacije.

Ono što definitivno jeste tendencija je da brendovi kreiraju sadržaj. Samo je pitanje koliko su potrošači/klijenti/konzumenti spremni da, kad im treba nešto, to kupe na nekom drugom mestu, a ne na društvenim mrežama.

Neko ko je prepoznao to da je kvalitetan sadržaj nešto što njihovi pratioci vole da konzumiraju jeste Red Bull. Oni imaju mašineriju od 500 ljudi koja non-stop puni kanale sadržajem. Najčešće su to njihovi kanali, a ne tuđe platforme za oglašavanje, što Facebook definitivno jeste.

U prilog priči da se produkcija svog relevantnog sadržaja isplati ide i primer Tojote u Americi. Pokrenuli su podkast. Ni manje ni više. Opet njihov kanal, oni diktiraju tempo kojim hoće da emituju sadržaj, a sve je digitalno jer to je sad moderno. Podkast, kao kanal komunikacije, je kod nas tek počeo da se budi, a u razvijenim demokratijama to je davno postalo mesto gde možeš da čuješ nešto pametno. Da bi pokrenuo podkast ne treba ti neko veliko ulaganje u opremu, ali ono što ti treba jeste vrhunska priča. Inače ljudi neće da te slušaju. Mene lično ovo mnogo raduje jer sam novinarsku karijeru počeo na radiju, a podkast možemo da tumačimo i kao digitalnu transformaciju radijskog programa koji je najskuplji, a to je govorni program.

Vratimo se na Tojotu…

Ono što su oni interno ocenili kao razlog zbog kog su uspeli da razviju ovaj kanal i da na njemu imaju uspeha jesu priče o ljudima koji čine jedan tako veliki brend. Što bi neko rekao mali ljudi koji žive u radiju. Nisu proizvodi jedino bitni da bi se pričalo o njima. Jesu bitni i od njihove prodaje svi na kraju živimo, ali ljudi i njihove priče su ugrađene u vrednosti jednog brenda. Vi kao konzumenti se identifikujete sa tim vrednostima i zato ga kupujete, na kraju. Nosioci tih vrednosti, obrni-okreni su ljudi. Ono što je dodatno pojačalo uspeh ovog podkasta su zaposleni Tojote koji su ga pokrenuli, njihove kolege koje su bile sagovornici, ali kojima je sadržaj prvenstveno i bio namenjen. To je još jedna potvrda koliko je interna komunikacija u jednoj kompaniji važna.

Možemo da kažemo da je ovde bio veoma veliki povraćaj investicije, a sa druge strane rizik je bio izuzetno mali. Verujem da su se u Tojoti vodili logikom – ako prođe – super, imamo kanal komunikacije, a ako baš i ne prođe – sve ok, nismo „pukli“ puno.

Ono što je izuzetno bitno jeste da su, iz sezone u sezonu, format prilagođavali komentarima slušalaca, odnosno, svojim kolegama. Oni su prvenstveno rekli da im je format duži od sata predug za slušanje „u cugu“ i da su morali da dele na nekoliko slušanja. U drugoj sezoni, ni jedan post ne traje duže od 35 minuta. Ja sam “Toyota Untold” pronašao koristeći Apple Podcasts, a verujem da možete da ga pronađete i na drugim sličnim aplikacijama.

Razvoj društvenih mreža i pametnih telefona doprineli su tome da možemo da eksperimentišemo sa formatima i kanalima. Kvalitetan sadržaj, definitivno, uvek nađe put do onoga do koga treba.

Autor teksta: Vedran Ivanković
Izvor i foto: Kreativac u krizi


Oceni tekst

0,00 od 5
Loading...

Komentari