Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno!

Oglašavanje

spot_img

POSAO & PRAKSA

Društvene mreže kao ključ popularnosti

Popularnost Evropskog parlamenta na društvenim mrežama vrtoglavo je porasla proteklih godina iako građani sve manje veruju u političke stranke i opada broj onih koji izlaze na izbore za Evropski parlament. To se delimično može objasniti i trikovima koji se koriste da bi se na profil neke institucije ili kompanije u što većem broju privukli korisnici društvenih mreža Fejsbuk (Facebook) ili Tviter (Twitter). Reč je o legalnim metodama kojima se ne obmanjuju korisnici. Međutim, u privatnom sektoru ima onih koji pribegavaju kupovini lažnih „ljubitelja“ ili „sledbenika“ profila. Zbog toga, upozoravaju stručnjaci, posećenost profila na društvenim mrežama, iako je postala merilo popularnosti, treba uzeti sa rezervom.
U vreme kada je nekadašnji predsednik Evropskog parlamenta Jerži Buzek (Jerzy) položio zakletvu prilikom stupanja na tu funkciju 2009, njegov profil na Fejsbuku je imao „između nula i nekoliko stotina“ ljubitelja, rekao je zvaničnik blizak poljskom poslaniku u Evropskom parlamentu. Tako je bilo tokom nekoliko meseci na početku njegovog mandata, a zatim se broj osoba koje su ga „lajkovale“ neznatno povećao. To se, međutim, ubrzo promenilo. Za mesec dana broj „lajkova“ na Buzekovom profilu je skočio sa nekoliko hiljada na gotovo 40.000. Popularnost Buzeka je sigurno porasla i zbog toga što se više pojavljivao u javnosti kao predsednik Evropskog parlamenta, na čijem čelu je bio do početka ove godine. Ali pravi razloga treba potražiti u nekim reklamnim trikovima koje su koristili njegovi pomoćnici.
„Mi smo vodili nekoliko reklamnih kampanja“, rekao je zvaničnik Evropskog parlamenta i dodao da su slični napori preduzeti kako bi se unapredilo Buzekovo „prisustvo“ na Tviteru i Flikru (Flickr). „Reklamna kampanja na društvenoj mreži može da košta nekoliko hiljada evra i da se broj sledbenika poveća za nekoliko hiljada u kratkom vremenskom periodu“, rekao je drugi zvaničnik Parlamenta.

Opšti trend
Aktivnosti koje je preduzeo Buzekov tim da poveća popularnost Parlamenta na internetu nisu ništa novo. „U dve velike kampanje uspeli smo da povećamo broj ‘lajkova’ za više desetina hiljada“, rekao je zvaničnik Evropskog parlamenta koji je želeo da, kao i drugi sagovornici, ostane anoniman. Sistem je jednostavan. Korisnik koji želi da poveća svoje prisustvo na Fejsbuku može da plati reklame koje će se pojaviti na stranicama profila više hiljada korisnika te društvene mreže. Neki od njih će „lajkovati“ reklamirani profil. To ih ništa ne košta, a doprineće reputaciji „lajkovanog“ naloga.
Takođe, aktivnosti je moguće usmeriti na određenu grupu korisnika kako bi kampanja bila što uspešnija. „Često su nam ciljna grupa prijatelji prijatelja ili ljudi koje interesuje politika“, rekao je jedan zvaničnik. „Ponekad, da bi jeftinije prošli, aktivnosti se usmeravaju na osobe koje nisu građani EU, u zemljama u kojima je kampanja jeftinija“, rekao je zvaničnik jedne političke stranke. Kampanje su pomogle Evropskom parlamentu da postane jedna od vodećih javnih institucija u svetu po broju osoba koji na Fejsbuku prate njen rad, „iza Bele kuće i UNICEF-a“, rekao je zvaničnik Parlamenta.
Političke stranke, takođe, vode reklamne kampanje. Evropska narodna partija (EPP) imala ih je 20 proteklih godina. „Tokom kampanja, broj ‘ljubitelja’ na Fejsbuku je porastao za hiljadu tokom nedelju dana, dok je uobičajen rast između 100 i 200 nedeljno“, rekao je zvaničnika. Zvaničnik Evorpske komisije je rekao da Komisija ne vodi kampanje na društvenim mrežama. On je dodao da bi ona to mogla, ali da je pitanje da li to treba da radi, pošto je birnu mnoga pitanja u vezi sa zaštitom podatka ličnosti.

Tamna strana
Nijedna od ovih metoda koje koristi Parlament nije nelegalna ili obmanjujuća. To su legitimna sredstva za uključivanje građana i jačanje javne debate. Štaviše, budžeti za takve kampanje su obično mali u poređenju sa dugim promotivnim aktivnostima evorpskih institucija. Novac se često uzima iz budžeta za kampanje van interneta, pa se reklama umesto u štampanim medijima objavljuje na medijima na internetu bez dodatnih troškova za poreske obveznike.
Međutim, stručnjaci za komunikaciju mogu biti u iskušenju da upotrebe sumnjive metode kako bi povećali popularnost nekog profila, s obzirom da broj onih koji prate ili im se dopada neki profil na društvenim mrežama postaje merilo za procenjivanje reputacije.
Jedan od lakših trikova jeste da se iz reklame na Fejsbuku sakrije „lajk“, što znači da će korisnik, ukoliko „klikne“ na reklamu, nesvesno postati ljubitelj nekog profila. Mnogo kontroverznije metode uključuju kupovinu „ljubitelja“ ili „sledbenika“. Mnogi sajtovi na internetu nude tu opciju i za vrlo mali novčani iznos korisnik može kupiti više hiljada lažnih sledbenika ili ljubitelja, koje obično generiše specijalizovani softver. Niko od zvaničnika Evropskog parlamenta nije rekao da i evropske institucije koriste takve metode.

Trikovi privatnog sektora
Javne institucije nisu jedine koje se bave novim načinima za povećanje broja poseta njihovim profilima na internetu. U privatnom sektoru taj trend je mnogo prisutniji. Dok javna tela vode kampanju da unaprede svoj imidž, kompanije to čine privučene mogućim ekonomskim prednostima. Cena koju su investitori širom sveta bili spremni da plate prošlog meseca da bi kupili deonice Fejsbuka, pokazuje koliko kompanija sa ograničenim prihodima ali sa velikim prisustvom na internetu može biti privlačna.
Mnogi smatraju da se korisnici društvenih mreža potencijalni kupci koje je lakše obuhvatiti kampanjama. Takođe, važno je imati veliku publiku, pošto oni koji prate neki profil privlače druge a njihova brojnost postaje mera uspeha. Taktike na internetu razvile su upravo velike kompanije i za neke od njih kupovina „sledbenika“ je postala uobičajena. Nedavno istraživanje koje je sproveo profesotra milanskog Univerziteta za jezike i komunikaciju (IULM) Marko Kamizani Kalcolari (Marco Camisani Calzolari), pokazlo je da je više od polovine osoba koje na Tviteru prate neke od vodećih kompanija lažno.
U istraživanju je korišće algoirtam kako bi se utvrdilo da li nalog na Tviteru vodi osoba ili kompjuter, a obuhvaćene su kompanije sa više od 10.000 „sledbenika“. Istraživanje je pokazalo da je oko 46% naloga sa kojih je praćen profil kompanije Del (Dell) koja po stalnoj sniženoj ceni prodaje kompjutere, bilo lažno. „Za samo 50 dolara kupio sa 50.000 sledbenika na Tviteru i 6.000 prijatelja na mom Fejsbuk profilu“, rekao je Kalcolari. „Išao sam na sajt nazvan seoclerks.com, ali ima i mnogi drugi nude istu uslugu“, rekao je on. Prema njegovim rečima, poznate robne marke poput koka-kole (Coca-Cola), pepsija i blekberija (BlackBerry) imaju izbemđu 13% i 16% lažnih sledbenika.
„Konačno, možemo da otvorimo naučno utemeljenu debatu o ekonomskoj vrednosti publike društvenih mreža“, rekao je Kalcolari. „Broj sledbenika nije više validan indikator popularnosti korisnika Tvitera i ne može se više analizirati bez kvalitativnog aspekta“, rekao je on. Italijanski stručnjak je rekao da su za ovaj trend u velikoj meri zaslužne agencije na internetu ili firme za odnose s javnošću koje su angažovale kompanije kako bi postale popularnije na internetu.
Ostatak teksta pročitajte na sajtu EurActiv.com.

Izvor: EurActiv.com

OGLAŠAVANJE

spot_img

PROJEKAT

spot_img

PROJEKAT

spot_img

Anketa

Koji projekat Marketing mreže Vam je omiljen ili se rado u njega uključujete?

Oceni tekst

0,00 od 5
1 Star2 Stars3 Stars4 Stars5 Stars
Loading...

Povezani tekstovi

POSTAVI KOMENTAR

Molimo unesite Vaše ime
Molimo unesite Vaš komentar!