REGION – U završnom delu Liderove konferencije „Marketing by numbers“, koja je održana u Zagrebu, Ante Šalinović iz Ipsos Pulsa, predstavio je opsežnu analizu medijskog tržišta u Hrvatskoj.
– Pad neto oglašavanja u medijima daleko je veći od pada privredne delatnosti. U 2013, na oglase u medijima potrošeno je 170 miliona evra, dok je 2008. potrošeno 277 miliona evra – kazao je Šalinović.
Televizija je i dalje dominantan medij na koji odlazi 52 posto svih oglasa. Slede štampani mediji sa 26 posto udela, dok prestali marketinški budžet otpada na radio i internet portale. Iako je prosečno vreme provedeno na internetu poraslo, gledanost televizije u minutama nije drastično pala. Čak 30 posto vremena provedenog uz televizijski prijemnik otpada na gledanje malih TV stanica.
U zadnjih sedam godina, deset najgledanijih događaja na televiziju su sportski – fudbal i rukomet. U ovoj godini prva dva mesta drže takođe sportski prenosi, sledi Dnevnik Nove TV i serija Lud, zbunjen, normalan. Što se interneta tiče, čak 72 posto građana ga aktivno koristi ili marketinškim rečima, ‘konzumira’. Čak 52 posto stanovnika konzumira radio, 40 posto razne magazine, a tek 37 posto dnevne novine.
Na top listi dnevnih novina dominiraju 24 sata, slede Večernji i Jutarnji list te Slobodna Dalmacija. Najprodavaniji magazini su Gloria i Hrana i Vino. Na webu su najposećeniji Njuškalo, 24 sata, Index, Jutarnji i Večernji.
Mario Vicković iz Ipsos Pulsa demonstrirao je evaluacijske efekte multikanalne kampanje za novi bankarski proizvod. Iz prezentacije je bilo vidljivo da je kampanja vrlo dobro primećena te da je čak 73 posto ispitanika uspelo da poveže kampanju s bankom na koju se ona odnosila. Spomenuta kampanja najbolje je primećena u studentskim domovima, na bankomatima, Facebooku i od drugih osoba koje su ranije čule za nju.
Nakon prezentera iz Ipsos Pulsa, održan je okrugli sto na temu povezivanja vlastitih, plaćenih i zasluženh medijskih kanala u trenucima kada se marketinški budžeti brutalno režu. Na okruglom stolu učestvovali su Anamarija Horaček iz UNEX-a, Mladen Mileusnić iz Proximity-a, Ante Šalinović iz Ipsos Pulsa i Damir Vukić iz Generali osiguranja.
Šalinović misli da se u trenucima rezanja budžeta treba okrenuti efikasnosti, bilo poboljšanju prodaje ili poboljšanju komunikacije sa potrošačem. Treba znati koji je komunikacijski kanal najefikasniji i da je ukupan učinak kombinacija sva tri kanala. –Nepojmljivo mi je da se potroši 300.000 evra na kampanju, a da se ne potroši ni evro na procenu efikasnosti kampanje – kaže Šalinovović.
Mileusnić je rekao kako tehnologija omogućava lakšu razmenu informaciju i što jednostavniju dalju distribuciju ako verujemo u vlastiti proizvod. Horaček je zaključila da marketing ponekad ima nerealna očekivanja od klijenata. Digitalni mediji imaju najveći potencijal rasta i najveći kapacitet za prenos poruka. –Sada težimo novostima i u prodaji i u marketingu, koje uvek pronađu najbolje kanale bili oni vlastiti, plaćeni ili zasluženi – kazala je. Vukić je na kraju poručio da integrisana komunikacija počiva na otvorenosti klijenata i javnosti, ali i osnovnoj poslovnoj filozofiji neke kompanije.
Na samom kraju konferencije, Nicholas Kfuri sa Cotrugli Business School održao je zanimljivo predavanje u kojem je kazao kako bi kompanije svoje brendove trebale da odvedu kod psihologa, a kupce u trgovine.
– Psiho brendiranje je kombinacija psihologije i marketinga. Psihologija nam može puno pomoći pri donošenju poslovnih odluka. Psihologija proučava navike, percepciju, pažnju, emocije i motivaciju ljudi, vaših budućih kupaca – kaže Kfuri.
Na pitanje zašto uopšte kupujemo, Kufri kaže da to radimo kako bi bili sretniji od drugih ljudi, jer prirodno verujemo da su drugi sretniji. Marketing, ako ne igra, trebao bi da igra na tu kartu. Studije pokazuju da ljudi u Sjedinjenim Američkim Državama troše više nego što zarađuju samo zato jer misle da će tako postati sretniji od suseda. Hoće li neki pojedinac trošiti ili ne zavisi od stvari koje već poseduje, društvenih odnosa u kojima je aktivan, znanja i sigurnosti.
– Pri donošenju odluka o kupovini znamo da se ništa bitno neće promeniti, no emocionalna strana mozga prevladava racionalnu i mi se uzbuđujemo. Najbolji primer je cena proizvoda što košta 39,99 eura. On zapravo košta 40 eura, a ne ‘trideset i nešto’ kako mi to volimo da vidimo – zaključio je.
Autor: Nikola Sučec
Izvor: Lider Press
Loading...
