SVET – Globalno tržište veštačke inteligencije bi, prema predviđanjima kompanije za istraživanje tržišta Next Move Strategy Consulting, do 2030. moglo dostići vrednost od čak 1,8 biliona dolara.
Sam pojam tržišta veštačke inteligencije obuhvata više industrija – od lanaca snabdevanja, marketinga, istraživanja, izrade proizvoda do troškova rada stručnjaka. Pre dve godine njegova vriednost je bila 95,9 milijardi dolara, 2022. 142,2 milijarde, dok se ove godine procenjuje na 207,9 milijardi dolara. Tako bi se, prema predviđanjima, za manje od decenije (od 2021. do 2030.) ta vrednost mogla povećati za čak 19 puta.
Iako neke tehnologije veštačke inteligencije postoje više od 50 godina, poslednjih godina su napredak u snazi računara, dostupnost velike količine podataka i novi algoritmi doveli do velikih otkrića. Sposobnost uređaja da zaključuje, uči, planira i bude kreativan postala je posebno popularna prošle godine zbog Chat GPT-a, iza kojeg stoji američka istraživačka firma OpenAI. Trend su sledili Majkrosoft i Gugl, a veštačku inteligenciju primenile su aplikacija za učenje stranih jezika Duolingo, alat za ispravljanje gramatike Grammarly i mnogi drugi. Upravo je to objašnjenje brzog rasta vrednosti tržišta jer gotovo svaka tehnološka kompanija koja ima dugoročnu viziju poslovanja mora ići ukorak s razvojem i primenom veštačke inteligencije.
Daktilografi, savetnici za putovanja, pisari, službenici za informacije u kontaktnim centrima ili šalterima u bankama te anketari samo su neka od zanimanja koja uskoro više neće obavljati ljudi. Najveće promene osetiće zaposleni u administraciji, posebno žene, jer su one češće zaposlene upravo na takvim radnim mestima. Međunarodna organizacije rada je izračunala da će zbog toga nestati 21 milion radnih mesta na kojima trenutno rade žene, dok je u slučaju muškaraca broj znatno manjih devet miliona.
Open AI već radi na ažuriranju svog popularnog chatbota, a žestoka konkurencija mogla bi uticati na to da razvoj tehnologije u budućnosti bude još i brži. S druge strane, „kočnica“ dolazi u obliku regulacija o kojima se sve glasnije govori, posebno kada je reč o podacima koje veštačka inteligencija koristi u svom radu.
Piše: Marina Klepo
Izvor: jutarnji.hr
Loading...
