Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno!

Oglašavanje

spot_img

POSAO & PRAKSA

Digitalni hladni rat

SVET – Amerika je pretrpele prvi poraz u „digitalnom hladnom ratu”, smatra ovdašnji medijski ekspert Gordon Krovic, u svom komentaru u „Volstrit džornalu” o prošlog petka završenoj Svetskoj konferenciji Međunarodne unije za telekomunikacije (ITU). Veliki skup u Dubaiju na kome je učestvovalo 1.600 delegata iz 150 zemalja i koji, uprkos dvonedeljnom trajanju i činjenici da ga je pokrivalo 360 novinara, nije dobio medijski publicitet – završen je odbijanjem SAD i još 53 zemlje da potpišu Revidirani sporazum o regulisanju telekomunikacija.
Svojim potpisom u Dubaiju pristupilo mu je međutim 89 zemalja, dakle ubedljiva većina. Šta je povod da Amerika, zajedno sa nekim (ali ne svim) transatlantskim saveznicima, ali i drugim zemljama (među kojima su i Srbija, Hrvatska, Crna Gora i Slovenija), odbiju nešto sa čim se većina slaže?
Razlog je – internet. A paradoks je da se reč „internet” u sporazumu od samo 10 strana nigde ne pominje.
Konferencija formalno nije sazvana da bi raspravljala o globalnoj računarskoj mreži već samo da dopuni telekomunikacionu regulativu donetu još 1988, ali ipak nije izbegla da upadne u zamku politike.
Zbog toga što su se SAD i vodeće zapadne zemlje našle na jednoj, a Rusija i Kina (Iran takođe) na drugoj strani, ishod je odmah proglašen zvaničnom objavom „digitalnog hladnog rata”, a činjenica da je Amerika ostala u manjini na forumu jednog organa UN, okarakterisana je kao njen drugi poraz u svetskoj organizaciji (prvi je bilo nedavno glasanje o Palestini).
Za ono što se stvarno dogodilo, ovo su možda preteške reči, pa se dramatizacija zato može tumačiti kao sredstvo da se skrene pažnja na ono bitno što je u pozadini.
SAD su naime u poslednji čas, izjavom vođe svoje delegacije ambasadora Čarlsa Krejmera, odbile da sporazum potpišu „u postojećoj formi” zbog toga što se u njemu pominje mogućnost kontrole „netraženih masovnih elektronskih komunikacija”. Reč je o „spemu”, bombardovanju internet korisnika neželjenom poštom. Tehnička regulativa tako je dobila primese politike, jer kroz ista vrata kroz koja prolazi „spem” pošta, prolaze i svi drugi internet sadržaji.
Iako su pre toga u sporazum uneti i pominjanje ljudskih prava i ograda da se nova regulativa ne odnosi na „telekomunikacije koje prenose sadržaj” (još jedan način da se opiše internet), SAD očigledno nisu želele da se vrata državnom zavirivanju u internet saobraćaj niti odškrinu.
Državno prisluškivanje interneta je druga priča. Sa stanovišta zvaničnog Vašingtona, čak i indirektno spominjanje interneta u regulativi telekomunikacija otvorilo bi brešu na sada čvrstoj brani njegove slobode i nadnacionalne prirode. Internet je po prirodi nedržavni i ne poznaje granice: sastoji se od oko 40.000 privatnih mreža i 425.000 globalnih ruta. IKAN, „Internet korporacija za dodeljena imena i brojeve”, međunarodna grupa koja reguliše dodeljivanje internet adresa, ima doduše ugovor sa vladom SAD, ali se uprkos tome globalna mreža smatra slobodnom.
Da je internet i društvene mreže koje koriste njegovu infrastrukturu sve veći i politički faktor, potvrdilo je „arapsko proleće”. Očigledna je takođe i sve veća nervoza pojedinih režima zbog toga što internet omogućava lako povezivanje njihovih disidenata i opozicije. U nekim zemljama blokiran je pristup određenim sajtovima – ali to nigde nije međunarodno institucionalizovano.
ITU inače po pravilu radi na principu konsenzusa, a glasa se samo izuzetno. Ovoga puta se glasalo, rezultat se vidi, a praktična posledica je da će zemlje koje su prihvatile Revidirani sporazum moći da ga primenjuju od 2015, a one koje nisu mogu da ga ignorišu. Da li se stvara internet verzija „gvozdene zavese”?

Autor: Milan Mišić
Izvor: Politika

Foto: Beta

OGLAŠAVANJE

spot_img

PROJEKAT

spot_img

Anketa

Koji projekat Marketing mreže Vam je omiljen ili se rado u njega uključujete?

Oceni tekst

0,00 od 5
1 Star2 Stars3 Stars4 Stars5 Stars
Loading...

Povezani tekstovi

POSTAVI KOMENTAR

Molimo unesite Vaše ime
Molimo unesite Vaš komentar!