Sve češće se susrećemo sa pojmom “design thinking” a šta u stvari znači ova metoda?
Metoda je namenjena za rešavanju problema procesa u jednog sistemu, tako što su u fokusu korisnici (kupci, klijenti) i njihova potražnja. Suština je da koriste nove tehnologije i niz alata dizajna koji zadovoljavaju potrebe korisnika a istovremeno donose poslovni uspeh.
Definicija potiče od Tima Browna, vođe konsultantske firme IDEO iz Silicijumske doline. Pored Univerziteta Stanford, IDEO je bio gnezdo dizajnerskog razmišljanja a Tim Brown je jedan od prvih „proroka“.
Objavio je više članka na ovu temu u Wall Street Journal-u i Harward Business Reciev. IDEO je, između ostalih, sarađivao sa kompanijom Apple is Steve Jobs-om, igrajući važnu ulogu u razvoju sad već kultnih proizvoda kompanije.
Među tehnikama upravljanja su uvek one produktivnije, koje nagovoraju korisnike i okruženje da rešenje ne traže u tzv. problemskom prostoru (između problema i u odnosu na probleme) već u prostoru rešenja (između mogućnosti).
Kada nam je potrebno dizajnersko razmišljanje?
• tražimo uzrok problema (otklanjanje grešaka je samo po sebi dobra stvar)
• kada razmišljamo samo o tome šta ne želimo, a ne pričamo o tome šta u stvari želimo
• problem nije dobro definisan – lažna rešenja, placebo efekti i prazni krugovi
• pri reševanju problema odmah se suočimo sa novim problemom
• rešenja su atraktivna ali nisu dovoljno pouzdana
• dostupna rešenja su korisna ali ne motivišu nas i one koji su uključeni
Koraci dizajnerskog razmišljanja
UPOZNAVANJE
Polazna tačka je upoznavanje ciljne grupe. Da bi se jedan proizvod, usluga ili čak sama organizacija razvila, najvažniji element iz ugla dizajnera je upoznavanje potreba i razloga koje stoje iza tih problema. Ovaj korak se obično sastoji od istraživanja i učenja.
DEFINISANJE
Ako postoji dovoljno podataka o datoj ciljnoj grupi sledeći korak je formulisanje onoga što želimo da poboljšamo. Šta može doprineti potrebama ciljne grupe? Identifikacija problema je ključni zadatak sa akcentom na postizanje cilja. Često postavljeno pitanje u ovoj fazi je “Kako bismo mogli…?”
BRAINSTORMING
Ako smo uspeli da definišemo problem, sledeći korak je da nađemo što više mogućih rešenja. Brainstroming nam kao alat pruža mogućnost da nađemo što više mogućih rešenja. Ništa nije nemoguće, u ovoj fazi je bitna količina a ne kvalitet. U ovoj fazi možemo da obnovimo čitav proces inovativnim i jedinstvenim rešenjima.
IZRADA PROTOTIPA
U ovoj fazi ćemo izabrati od sakupljenih ideja taj, onu koju ćemo realizovati. Cilj nije stvaranje savršene verzije nego da što pre testiramo ideju rešenja. Prototip može biti novi model, algoritam, scenario, situacija – u zavisnosti od proizvoda ili usluge.
TESTIRANJE
Proces se ponovo otvara u pravcu ciljne grupe jer je primarni cilj interakcija sa prototipom. Povratne informacije dobijene tokom testiranja nam omogućavaju da se vratimo u fazu izrade prototipa ako je potrebno i da doradimo na prototip sve dok ne bude savršen. Faze izrade prototipa i testiranja se neizmenično menjaju sve dok je potrebno.
Design Thinking metoda je složena i zahteva dosta znanja i iskustva stručnjaka, međutim prateći osnovne principe ove metode i sami možete obnoviti svoje procese, proizvode ili usluge i naći inovativna rešenja.
Usudite se da budete jedinstveni!
Autor teksta: Mariana Bede, Smart Marketing
Loading...
