Kontroverze koje prate privatnost i bezbednost na društvenim mrežama su česta tema u medijima, i svakako ne nedostaju saveti na temu kako da se na najbolji način pozabavite vašim online prisustvom.
Uzimajući u obzir debate koje ne jenjavaju, iskoristili smo “Dan privatnosti podataka” (28. januar) da se osvrnemo još jednom na podatke iz Truth Central studija, koji pojašnjavaju stavove korisnika prema pojmu privatnosti i deljenja podataka.
Tokom 2011. godine kada je McCann Truth Central lansirao prvu svetsku studiju “Istina o privatnosti” (praćenu dopunama u 2013. i 2015.), napravljena je segmentacija ispitanika, pri čemu smo otkrili dve suprotstavljene grupe u istom spektrumu, takozvanu grupu “Ekstrovertni egzibicionisti” i grupu “Nepoverljivi skrivači”. Tipičan tinejdžerski zavisnik o smartfonu spada u prvu kategoriju korisnika koji su prisutni na raznim društvenim mrežama, sa stotinama pratilaca i prijatelja na svakoj stranici koju je otvorio, sa desetinama objavljenih postova/interakcija na nedeljnom nivou. S druge strane, “nepoverljivi skrivači” se uzdržavaju od deljenja ličnog materijala na društvenim mrežama i ulažu velike napore da sačuvaju svoje privatne podatke.
Dok ove dve grupe predstavljaju dva ekstremno različita ponašanja kad je privatnost u pitanju, pravu sliku komplikovanog odnosa sa iznošenjem privatnosti u javnost daju ljudi koji su “u sredini”. Prema podacima istraživanja Truth Central-a iz 2015. godine, znatan broj korisnika je rastrzan, suočavajući se istovremeno sa strahom od narušavanja privatnosti i zadovoljstvom koje deljenje ličnih podataka pruža.
Kriza identiteta onih koji su u sredini je stvarna: 45% ljudi širom sveta se slaže da je važno izgraditi pozitivnu sliku o sebi na društvenim mrežama. U isto vreme, polovina ove grupe ispitanika (53%) kaže da je zažalila zbog nečega što je objavila na internetu i da su kasnije pokušali to da izbrišu.
Ipak, pune dve trećine ove grupe bile bi voljne da dele svoje lične podatke dokle god shvataju kakve im to povoljnosti može pružiti, ali 76% je takođe zabrinuto zbog narušavanja privatnosti u eri ubrzanog tehnološkog napretka.
Dakle, šta možemo zaključiti o ove dve suprotstavljene grupe? Uzimajući u obzir njihov “nestalan glas” i stav prema privatnosti i podacima, ukazuje se neverovatna prilika da im brendovi pomognu u tome kako da na bezbedan način koriste svoje podatke. Ova grupa shvata da deljenje ličnih podataka može imati svojih prednosti, ali se ipak uzdržavaju od toga, zbog straha od tuđeg zadiranja u njihovu intimu. Brendovi koji budu bili u mogućnosti da korisnicima pruže opipljivu kompenzaciju, pružajući im istovremeno veći stepen kontrole nad privatnim podacima, uspeće da pridobiju poverenje ljudi. Naročito u ovim vremenima kada postoji narušavanje privatnosti i veliko nepoverenje kada je podela podataka u pitanju.
Na osnovu saznanja iz naših dosadašnjih studija, kada je Srbija u pitanju, čini se da on-line privatnost ima dva lica – privatnost vezanu za finansije i privatnost vezanu za sve druge aspekte života. Spremnost na deljenje podataka se značajno razlikuje u ova dva segmenta, pa smo tako u vrhu zemalja po broju naloga na Facebook-u u odnosu na ukupan broj korisnika interneta, ali je e-Commerce, s druge strane, prilično nerazvijen. Dok je dakle većina spremna da podeli najintimnije trenutke iz privatnog života sa velikim brojem ljudi, jako smo oprezni, pa čak i uplašeni da ostavimo podatke finansijske prirode on-line. Zato i kada kupujemo preko interneta, najčešće biramo plaćanje pouzećem. Ukoliko brendovi budu obratili pažnju na ove činjenice, to im može pomoći u planiranju on-line aktivnosti i poslovanja uopšte.
Da biste saznali više o privatnosti i kulturološkim razlikama među ljudima kada je u pitanju povezanost, socijalizacija i deljenje, možete nam se obratiti putem sajta http://www.mccann.rs/ ili na Facebook stranici.
Loading...
