Deca u advertisingu

Kada govorimo o deci u advertajzingu, moja prva asocijacija je kreativnost. Nikada više puta nisam čula reč kreativnost nego kad su u pitanju “reklame” i zabava za decu! Ali možda je realnija asocijacija da dece u reklamama ima i previše. Deca nas pozdravljaju sa bilborda, TV spotovi su prepuni nasmejanih mališana svih uzrasta, smeškaju se sa dizajna ambalaža, samo što ne iskaču iz časopisa a čini se i da je nemoguće ne sresti lik deteta kad zaronite u društvene mreže.

To obilje poruka namenjeno je odraslima, ali je vidljivo i deci. Zato temu dece u advertajzingu možemo posmatrati u nekoliko ravni: iz aspekta dece koja poruku primaju ali i iz aspekta dece koje prenose tu poruku. Dodatna ravan posmatranja jeste preispitivanje onogo što promovišemo kad su u pitanju deca i kakav uticaj imamo na oblikovanje stila života porodice i deteta. U svakom slučaju ono što je neophodno imati u vidu jesu prožimajući elementi: uticaj, integritet i moral.

Kad su deca u pitanju, jedno je sigurno – ne bi smelo da dodje do zloupotrebe. Dečija prava mora da se poštuju. Ako govorimo o proizvodima koji su neophodni za decu, logično je da ćemo prikazom situacija iz realnog dečjeg života, povećati verovatnoću da se naša ciljna grupa identifikuje sa oglasnom porukom. Ta formula je jasna. Tu postoje ograničenja koja su propisana Zakonom o oglašavanju. Nas stručnjake za marketinške komunikacije uvek zanima kome se obraćamo. Tako u ovom slučaju imamo zaplet – ako se ne obraćamo deci, obraćamo se roditeljima, pa je u redu da se mame i tate identifikuju sa likovima u oglasnoj poruci. Ali pošto poruke uglavnom vide i deca, moramo biti posebno obazrivi. Proizvodi i usluge za decu tiču se svih nas.

Naš Zakon o oglašavanju se dotiče direktno oglašavanja usmerenog ka deci, u smislu da naglašava šta se ne sme. Dete ne sme biti prikazano u opasnoj situaciji, ne smemo neposredno pozivati decu na kupovinu roba ili usluga ili da to zahtevaju od svojih roditelja, ne smemo podsticati decu na ponašanje koje im može škoditi, ne smemo neposredno podsticati decu na kupovinu ili zakup roba ili usluga, zloupotrebom njihovog neiskustva i lakovernosti i ne smemo zloupotrebljavati posebno poverenje koje deca i maloletnici imaju u roditelje, nastavnike ili druga lica.

Svaka od pobrojanih stavki zahteva dodatno tumačenje i analizu. Ima slučajeva gde je jasno da smo se ogrešili o slovo zakona. Ali puno je onih slučajeva o kojima možemo polemisati. Na primer, iako je prihvatljivo da deca jedu slatkiše, stručnjaci će vam reći da to uopšte nije preporučljivo za njih, pa se onda postavlja pitanje gde je granica u ovom slučaju i bukvalno dobrog ukusa. Da li oglašavanjem slatkiša navodimo decu da se ponašaju na način koji im može škoditi? Ili, kako ćemo tretirati popularnost YouTube-ra kod dece? Svakako je njihov uticaj neosporan. Zbog ovakvih pitanja, tema dece u advertajsingu je složena i mora biti predmet naših daljih istraživanja.

Na kraju ovog uvodnog članka zaključila bih da je tema dece u advertajzingu istovremeno i tema advertiajzinga za decu a to nije igra rečima već pitanje kako da mudro koristimo moći masovnih komunikacija da poboljšamo život deci. Teme od važnosti za dečji razvoj ne smeju biti manje važne od promovisanja proizvoda i usluga namenjenih deci. Društvena odgovornost kompanija koje proizvode proizvode za decu je i da stavi u fokus teme od važnosti za dečji razvoj. Detinjstvo krije odgovore na pitanja koja opsedaju savremenog čoveka. Proučavanje detinjstva i značaj formativnog perioda su u fokusu onih kojima je dobrobit dece i čoveka prioritet. Naša inicijativa ŽutePatalone ima za cilj da skrene pažnju javnosti upravo na te teme značaja ranog detinjstva i da pokrene izučavanje koje će doneti konkretne smernice za odgoj deteta. To je zato što mi verujemo da jedino srećno detinjstvo može doneti boljitak čovečanstvu.

Autorka teksta:
Tijana Adamov Ignjatović, osnivač Koncept Inkubatora ŽutePatalone i
direktor agencije Scholz&Friends Belgrade

*U narednim tekstovima baviću se decom u advertajzingu. To je samo za nijansu lakše nego baviti se decom u realnom životu. U narednim mesecima, pokušaću da nađem odgovor na pitanje da li su moćnija deca u advertisingu ili je advertising moćniji za decu? Da li zaista znamo šta je najbolje za decu? Da li možemo da promenimo svet na bolje ako obratimo pažnju na najmlađe? O svemu tome i još o nekim uvidima pratite u tekstovima pisanim specijalno za Marketing mrežu.


Oceni tekst

3,00 od 5
Loading...

Komentari