Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno!

Oglašavanje

spot_img

Oglašavanje

spot_img

POSAO & PRAKSA

#izazov2022: Danas smo svi mediji… i šta ćemo sad?

Lagani prelaz u vikend-raspoloženje tog petka, na koncu uspešne radne sedmice, pred sam kraj najuspešnije godine do tad, remetio mi je samo dosadni buzz pres-kliping aplikacije na telefonu. „Šta sad, kog vraga?”, gunđam, budući da nemamo nikakvu PR aktivaciju tako kasno te nedelje. Kad tamo, jedna za drugom ređaju se objave koje spominju čas nas, čas naše partnere, čas đuture sve one s kojima smo ikad išta radili, i to u negativnom kontekstu.

Jedan Instagram post na projektu koji smo skromno finansijski podržali nesmotreno je uvredio pola Srbije. Zamisao projekta bila je da učenike i sve nas ostale kroz postove na Instagramu, u digitalnom prostoru za učenje, podesća na važne lekcije iz jezika i književnosti. U neveštom pokušaju duhovitosti, zasnovanom na predrasudama i naučenim zabludama, autori projekta upitali su na Instagramu: „Imaš li muke sa padežima kao ljudi sa juga Srbije?” Vest o tome prelila se sa mreža u tradicionalne medije. Digla se i kuka i motika da se vinovnici najstrože kazne, a podstrekači (čitaj: mi i naši partneri, ni krivi ni dužni) pozovu na odgovornost. Uđosmo i u vikend, pa u novu nedelju, a jedna vest prestiže drugu: ko ih finansira, ko iza njih stoji, koga su hteli, a koga uspeli da uvrede, je li to fašizam, je li to sistemska diskriminacija, „Neću izvini, hoću (tvoju) glavu” i slična pitanja i povici punili su stupce i širili se u etru. Oglasiše se i zabrinuti stručnjaci, lingvisti i borci za ljudska prava, dadoše stručno mišljenje i Ombudsman i Poverenica za zaštitu ravnopravnosti… I stvar se napokon stiša.

Srbija sa nešto manje od sedam miliona stanovnika prema poslednjim podacima sa početka godine ima 3,05 miliona aktivnih korisnika Instagrama. U moru sadržaja koji se proizvodi i plasira na ovoj platformi, od običnih ljudi koji samo žele da deliće iz svog života kroz slike podele sa porodicom i prijateljima, do velikih kompanija i brendova koji grade i neguju odnose sa kupcima i zajednicom, povremeno se nešto probije i do medija u užem smislu i završi u štampi i na televiziji kao vest dana. U visokopolarizovanom društvu u kome živimo, lako se desi da Instagram post neukusnog sadržaja postane vest, školski projekat u slobodnoj novinarskoj interpretaciji postane „knjiga”, a ceo nesretni slučaj predmet dnevnopolitičkih prepucavanja i dokaz stranoplaćeničkog uticaja.

Da su učenici poznate beogradske srednje škole, autori pomenutog projekta, znali koliko glavobolje može da izazove jedan nedovoljno promišljen Instagram post – sigurno ne bi kliknuli na share. Ima li bolje ilustracije za tvrdnju da smo svi danas, zbog vrtoglavog razvoja i dostupnosti tehnologije i različitih kanala komunikacije, mediji za sebe? Mi u Propulsionu, zajedno sa USAID-om, upravo i pratimo fenomene te nove medijske realnosti koja nas je zadesila: da sve je vest, a da istovremeno, zbog hiperprodukcije i konzumacije velike količine informacija, ništa nije (dovoljno dobra) vest; da svi jesmo mediji koji aktivno kreiramo sadržaje, delimo informacije i oblikujemo realnost; da influenseri jesu i glas svoje generacije i uzori pokolenjima koja tek stasavaju.

Tradicionalno nam se preporučuje da veštine medijske pismenosti gradimo kroz vežbanje sposobnosti da iz više izvora proveravamo informaciju ili da prepoznajemo spin i lažne vesti, ali to više nije dovoljno – a građani koji učestvuju u našim istraživanjima kažu da nije ni potrebno. Danas, kada nas jedan klik na dugme share deli od toga da pokrenemo revoluciju ili izazovemo sunovrat civilizacije (ili barem jednog omanjeg školskog projekta), valja ozbiljno promisliti i vlastitu odgovornost i ulogu u kompleksnom medijskom i digitalnom prostoru.

Koja li je tajna zdrave pameti u takvoj jednoj novoj realnosti – nisam pametan!

Više o ovoj temi čućete na forumu IZAZOV 2022, koji se održava 12. i 13. aprila u hotelu Mona Plaza Beograd.

Za Marketing mrežu tekst napisao: Goran Zarić, Menadžer programa Nova pismenost, Propulsion

PROJEKAT

spot_img

Anketa

Koji projekat Marketing mreže Vam je omiljen ili se rado u njega uključujete?

Oceni tekst

0,00 od 5
1 Star2 Stars3 Stars4 Stars5 Stars
Loading...

Povezani tekstovi

POSTAVI KOMENTAR

Molimo unesite Vaše ime
Molimo unesite Vaš komentar!