Da li je moguća saradnja čoveka i mašine?

Promene su jedina sigurna stvar u životu. Korona je to potvrdila i ubrzala stvari koje su se već brzo dešavale. U kojoj meri i u kojim pravcima će se menjati industrija medija monitoringa govorilo se od 2. do 4. novembra na FIBEP World Media Intelligence kongresu.

Ova konferencija je okupila sve značajne kompanije iz domena monitoringa medija, a Kliping je deo te zajednice kao član Newton Media Grupe. Zaključci kongresa mogu da opravdaju vreme promena u kome živimo i da otškrinu vrata transformaciji industrije praćenja medija. Ta transformacija ide najviše u pravcu angažovanja veštačke inteligencije i mašinskog učenja odnosno korišćenja velike količine podataka koje je moguće skupiti na digitalu. Večito pitanje koje ide uz jedan takav scenario je – da li mašina može da zameni čoveka?

Tehnologija je dosta toga već promenila. Čini se da su se razlike u pogledima o tome šta sve tehnologija može da radi i potrebama komunikacija još dodatno istakle kada su učesnici došli do diskusija tokom panela. PR struka je navikla da dobija filtrirane i precizne informacije i podatke koje može da prikaže klijentima, a sa druge strane naišla je na inženjere koji kažu: „Imate big data, šta vam više treba?“. Upravo to je polje na kome će se odigrati bitka u domenu medija monitoringa na srednji i duži rok.

Da krenemo prvo od medija i njihovog ugla koji je jednako zanimljiv. Aleksandar Plaum iz Dojče Velea pričao je o automatizaciji u novinarstvu. Dosta toga već je urađeno i možemo da kažemo da primena veštačke inteligencije više nije pionirski poduhvat. Novinska agencija AP je 2018. godine u domenu sportskog izveštavanja koristila mašinu koja je na osnovu novinskih izveštaja i prenosa koji su rađeni pripremala izveštaje koje su njihovi korisnici čitali. Kasnije je Blumberg primenio sličan princip. Svaki tekst je bio potpisan da ga je pisala mašina odnosno veštačka inteligencija. Fascinantno u svakom pogledu. Brojne su aktivnosti koje se već sprovode kako bi bar to osnovno izveštavanje bilo automatizovano. Analitičko i istraživačko novinarstvo je nešto drugo. U tome još uvek čoveka ne može da zameni niko.

Kako su krenuli mediji u pravcu korišćenja veštačke inteligencije i tako su i agencije za medijski monitoring počele da primenjuju sličnu praksu i uvode automatizaciju u svoje procese. Dario Frančeskini je pričao o tome kako koriste softver za prepoznavanje glasa, automatsku transkripciju, i to više jezika od jednom. Predstavljeni su i softveri koji mogu da isključe šumove, muziku, druge glasove i da izvuku govornika koji vama treba. Moguće je detektovati i logo nekog brenda, kao i to koliko je on bio u kadru kada je televizijsko izveštavanje u pitanju. Svi ti napredni alati kada je praćenje medija i pojavljivanje brendova u pitanju, koji su do pre neku godinu delovali neverovatno i potpuno futuristički, sada su postali realnost i dostupni su nam svakodnevno.

Ceo tekst pročitajte na sajtu agencije Kliping Beograd.

Autor teksta: Vedran Ivanković, Business Development Director, Kliping Beograd


Oceni tekst

0,00 od 5
Loading...

Komentari