Koja lična moralna načela dovedu do toga da jedan od izvršnih direktora ugledne svetske investicione banke nedavno da otkaz? Greg Smith je rekao da nije više mogao da radi u okruženju koje je toksično i destruktivno, gde su interesi klijenata stavljani po strani zarad dobiti i profita. Gigant poput kompanije Goldman Sachs, sa tolikim uticajem na globalnom finansijkom tržištu, po njegovom mišljenju, ne bi smeo da se ponaša na takav način.
Odgovornost za poštovanje etičkog kodeska i normi je važna u svakom poslu, a pogotovo u odnosima sa javnošću u kojima vi imate moć da utičete na stvaranje slike o nekom događaju, pojavi, osobi. Etika je veoma bitno pitanje za industriju koja nastoji da se ophodi etično i traži veliko poverenje javnosti.
Činjenica je da se etika doživljava kao neopipljiv i nejasan pojam, ali u ovoj oblasti stvari su vrlo precizne i jasno definisane. Za PR profesionalce u Srbiji obavezujući je Kodeks profesionalne etike Društva Srbije za odnose sa javnošću. Ukoliko PR stručnjak ne poštuje pravila propisana kodeksom, sud časti ovog društva sankcioniše takvo ponašanje. Pravila koja sadrži taj kodeks slična su pravilima koja postoje i u drugim profeisonalnim kodeksima. Jasno definišu kakvo ponašanje je neprihvatljivo i šta je obaveza pojedinca kada shvati da kompanija sa kojom radi ili za koju radi ne posluje etički. A to je ključno da bi sistem funkcionisao – kao i u sportu, svi moraju da poštuju pravila igre da bi ona uopšte bila moguća.
Kršenje kodeksa etike neminovno dovodi do narušavanja reputacije pojedinca ili kompanije. Reputacija je veoma krhka i delikatna stvar, potrebne su godine, nekad i decenije, da se izgradi dobra reputacija, a samo jedan dan da se ona naruši. Prava je samo kada su reči usklađene sa delima, a istraživanja govore da jedan odsto pada indeksa reputacije neke kompanije znači tri odsto pada prodaje. Ovo jasno ukazuje na jaku vezu koja postoji između etike, poštovanja njenih principa, reputacije i poslovnih rezultata.
Indeks reputacije kompanija se ne meri u Srbiji, dok se u svetu to radi već duže vreme. Čuveni magazin Fortune svake godine objavljuje listu najuglednijih kompanija sačinjenu na osnovu glasova poslovnih ljudi iz celog sveta, a prošle godine prvo mesto zauzeo je Apple, odmah ispred kompanije Google. Međutim, postavlja se pitanje da li ekonomska kriza čini da etika više nije u fokusu i da li se nekad svesno prave kompromisi koje se inače ne bi činili?
U vreme loše poslovne klime ljudi često prave kompromise na koje inače nisu spremni kako bi zadržali posao ili održali poslovanje. Međutim, kršenje etičkih kodeksa i pravljenje kompromisa dovode do izneverenih obećanja. Jednom kada se odlučite na takav korak, to znači da ste uvek spremni na njega i stvari se teško vraćaju na staro. Setimo se samo kompanije British Petroleum i izneverenog poverenja čitave javnosti. A primer kompanije Goldman Sachs nam govori o tome kako pojedinac kome etički kodeksi nalažu da podnese ostavku može da naruši reputaciju kompanije. Samo glas jednog zaposlenog od 30.000 nekada je dovoljan da posledice budu ogromne i teško nadoknadive. Mislim da se snaga javnosti teško može uporediti sa bilo čim drugim i samim tim i njena odgovornost je velika. Javnost bi trebalo da bude nešto od čega oni koji ne posluju po etičkim principima zaziru i od čijeg suda strepe. O toj snazi svedoči primer prekida veoma opasnog procesa peskiranja u fabrikama Levi’s i H&M nakon priče koja je dospela u javnost. Ovaj proces koristi se za dobijanje popularnog efekta izbledelog, iznošenog džinsa, a upravo osuda javnosti je dovela do konkretnih promena u poslovanju radi boljih uslova za radnike.
Odluka da neko ne poštuje etičke kodekse, kad se donese, nosi sa sobom određene posledice. Osoba koja to učini mora da živi i dela u skladu sa tom odlukom. Kompanija ili pojedinac mogu da odluče da prekrše kodeks, ali ne sme da izostane osuda poslovne javnosti i medija i sankcija predviđena etičkim kodeksom.
Kolumna preuzeta iz magazina Ekonom:east
Autor: Jelena Kovačević (www.represent.rs)
Loading...
