Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno!

Oglašavanje

spot_img

POSAO & PRAKSA

Da li je danas uopšte moguće zaštititi lične podatke?

Počelo je kao skrinšot poruke, pretvorilo se u sukob na društvenim mrežama na kojima je, čini se, veći broj onih koji osuđuju, da bi se završilo sa ozbiljnim pitanjem koje se pomalo neozbiljno shvata – da li smo svesni sa kime delimo lične podatke i da li je, kada se razmena jednom desi, moguće zaštititi se od zloupotreba? Dobro došli u “slučaj Wolt”.

Pre svega, ovo se zaista desilo. Kompanija za dostavu potvrdila je da je došlo do zloupotrebe ličnih podataka korisnice i da je, usled kršenja ugovora, dostavljaču uručen otkaz. Dakle, nije reč o marketinškom triku, iako je razvoj situacije i te kako skrenuo pažnju kako na Wolt, tako i na prilično osetljivo pitanje zaštite ličnih podataka. Sistem će reagovati – u narednim danima biće sprovedena vanredna inspekcija kako bi se utvrdilo na koji način je došlo do zloupotrebe i da li je reč o izolovanom slučaju ili ih pak ima još.

Zakon o zaštiti podataka o ličnosti primenjuje se od 22. avgusta 2019. godine, ali tri godine kasnije nedoumice očigledno i dalje postoje. Za početak, nekoliko stvari je ovde ključno istaći:

Podaci o ličnosti uključuju ime i identifikacioni broj, podatake o lokaciji, identifikatore u elektronskim komunikacionim mrežama ili jedan, odnosno više obeležja fizičkog, fiziološkog, genetskog, mentalnog, ekonomskog, kulturnog i društvenog identiteta.

Povreda podataka o ličnosti je povreda bezbednosti podataka o ličnosti koja dovodi do slučajnog ili nezakonitog uništenja, gubitka, izmene, neovlašćenog otkrivanja ili pristupa podacima o ličnosti koji su preneseni, pohranjeni ili na drugi način obrađivani.

Podaci o ličnosti se moraju obrađivati na način koji obezbeđuje odgovarajuću zaštitu podataka o ličnosti, uključujući zaštitu od neovlašćene ili nezakonite obrade, kao i od slučajnog gubitka, uništenja ili oštećenja primenom odgovarajućih tehničkih, organizacionih i kadrovskih mera.

Zaštita ličnih podataka u digitalnom okruženju još je veći izazov te je na ovaj segment potrebno obratiti posebnu pažnju. Zakon navodi da je rukovalac dužan da stalnom primenom odgovarajućih tehničkih, organizacionih i kadrovskih mera obezbedi da se uvek obrađuju samo oni podaci o ličnosti koji su neophodni za ostvarivanje svake pojedinačne svrhe obrade, kao i da, ukoliko postoji rizik od ugrožavanja prava i slobode lica naročito upotrebom novih tehnologija, izvrši procenu uticaja predviđenih radnji obrade na zaštitu podataka o ličnosti pre nego što započne sa obradom.

Foto: Unsplash

Ako govorimo o ovom konkretnom slučaju, na Wolt-ovom sajtu uslovi poslovanja za korisnike jasno su naglašeni, baš kao i izjava o Privatnosti, a ovi dokumenti detaljno objašnjavaju svrhe korišćenja podataka, kao i prava samih korisnika.

Međutim, iako pravna pokrivenost ovakvih pitanja jeste ključna, edukacija lica čiji se podaci koriste možda je još i važnija. Da li zaista znamo koje podatke, kome i kada ustupamo? Da li znamo na koji način mogu biti zloupotrebljeni i šta je uopšte zloupotreba ličnih podataka? Da li znamo kako da se zaštitimo i, ako do zloupotrebe dođe, kome se tada možemo obratiti?

Komentari na društvenim mrežama povodom “slučaja Wolt” dokazuju da je odgovor na prethodno postavljena pitanja mahom: ne, ne znamo. Određeni broj žena je na strani devojke čiji je broj telefona iskorišćen za nešto što više ne spada pod “vršenje usluge”, ali čini se da je mnogo više onih koji nisu na njenoj strani jer veruju da je preterala, da je samo želela pažnju i da je definitivno mogla da postupi drugačije. Komentari nad kojima bi zapravo trebalo najviše da se zapitamo tiču se budućnosti udvaranja i muško-ženskih odnosa.

Nažalost, ovakav vid zloupotrebe podataka nije jedini – korisnice su otkrile da su im se slične situacije dešavale i sa kuririma ili majstorima, ali budući da nije reč o “zvučnim” kompanijama ili brendovima, ovi slučajevi ostali su neprimećeni.

Zaštita ličnih podataka dvosmerna je ulica. Dok je davanje saglasnosti za njihovo korišćenje i obradu ono što se tiče nas, lica na koja se podaci odnose, do rukovalaca i obrađivača je da ih ne zloupotrebe ili upotrebe u svrhe koje nisu transparentne i koje krše dogovor. Primera radi, ukoliko smo pristali da ostavimo kontakt telefon ili imejl adresu da bismo ostvarili popust na određeni proizvod ili uslugu, ti podaci treba da budu upotrebljeni samo u te svrhe. Dakle, svako sledeće kontaktiranje, nekim drugim povodom, jeste zloupotreba podataka.

Naravno, prostora za nepravilnosti uvek ima, naročito na internetu, ali ukoliko smatrate da su vaši lični podaci zloupotrebljeni i jednostavno se ne osećate dobro u vezi sa tim, prvi korak jeste obraćanje samom rukovaocu, a potom i Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti koji ima ovlašćenje da sprovede inspekcijski nadzor nad primenom zakona. Pre svega ovoga, posvetite se edukaciji o svojim pravima.

Lični podaci su najvrednija stvar koju posedujemo, pa ipak, tako ih olako shvatamo i tako se olako ophodimo prema njima. Razmislite: da li biste bez razmišljanja podelili podatke sa svoje platne kartice kao što to činite sa, recimo, brojem telefona, imejl adresom, pa čak i jedinstvenim matičnim brojem građana? Dokle god mi kao društvo ne promenimo način na koji gledamo na lične podatke, privatnost i pravo na izbor sa kim ćemo, kada i o čemu komunicirati, ovakve situacije će se neminovno dešavati – najčešće iz neosvešćenosti, koja će ostati skrivena iza “dobre namere”.

Mišljenja o ovom i svakom narednom slučaju verovatno će ostati podeljena, ali izbor na koji način ćemo reagovati uvek je na nama – i kada smo posmatrači, i kada smo akteri.

Za Marketing mrežu tekst napisala: Ivana Tomić, Brand Specialist, Smartpoint Adria

OGLAŠAVANJE

spot_img

PROJEKAT

spot_img

PROJEKAT

spot_img

Anketa

Koji projekat Marketing mreže Vam je omiljen ili se rado u njega uključujete?

Oceni tekst

5,00 od 5
1 Star2 Stars3 Stars4 Stars5 Stars
Loading...

Povezani tekstovi

POSTAVI KOMENTAR

Molimo unesite Vaše ime
Molimo unesite Vaš komentar!