Korporacije će zbog ušteda sve više birati softverska rešenja za pisanje, ali novinari će imati taj lični odnos sa publikom. Razvoj interneta kao medija im, iako se na prvi pogled tako ne čini, ide na ruku.
U Srbiji više od 50 odsto korisnika interneta ili nešto više od milion ljudi, informacije i vesti traži isključivo na internetu i televiziji. Iako su i sada vezani za informacije medijskih kuća prepoznatljivih po štampanom izdanju, nove generacije koje nikada neće kupiti primerak novina, one koje danas idu u osnovnu i srednju školu, informišu se pretražujući društvene mreže, posebno Tviter. Njihovi autoriteti nisu obavezno vezani za te medijske kuće, već za ljude sa imenom i prezimenom koji svoje viđenje stvarnosti prenose preko blogova i tvitova. U te medije veštačka inteligencija neće ući još dugo što pruža priliku novinarima da sami izgrade svoju publiku.
Istraživanje Udruženja nezavisnih novinara Australije je pokazalo da je u proseku oko 50 odsto sadržaja u novinama spinovano dok u ekstremnim slučajevima i do 72 procenta predstavlja u stvari dobro našminkani PR. Navedeni procenti ne govore o pojedinačnim slučajevima novinara sa nedostatkom profesionalne etike već o uređivačkoj politici koja zavisi od finansijskog i političkog uticaja.
Kada neka kompanija ili politička organizacija priđe vlasniku novina sa zahtevom da se objave hvalospevi njihove akcije ili proizvoda, šta mislite sa kim će imati više problema? Sa živim novinarom koji zna da postavi nezgodna pitanja i ima neočekivani upliv savesti, ili softverom čije će jedino pitanje biti kojim tonom klijent hoće da tekst bude obojen i da li da bude direktna promocija ili umotana u neku društveno odgovornu priču?
Dovoljno je zastrašujuće u medijskom svetu bilo već to što su i ogromne medijske redakcije počele da unajmljuju „jeftinu radnu snagu“, odnosno posao delegiraju jeftinijim novinarima iz jeftinijih zemalja. Tako je, recimo, Rojters nedavno počeo da angažuje novinare iz Indije za pisanje finansijskih izveštaja i vesti, time štedeći deo preko potrebnog novca u kriznim vremenima. Sada, međutim, još strašnije deluje mogućnost da različiti softveri zamene žive novinare potpuno. I to nije budućnost koja će doći. To je budućnost koja se dešava.
Nedavno je The New York Times objavio priču napisanu pomoću softvera čikaške kuće Narrative Science, koji za sada najbolje funkcioniše za pisanje manje-više generičkih ekonomskih i sportskih izveštaja.
Za sada ovakve tehnologije proizvode najmanje dve kuće i to pomenuti Narrative Science i Automated Insights. Obe kompanije se za sada orijentišu pretežno na sportske izveštaje, a najviše eksperimentišu sa utakmicama lokalnih srednjoškolskih liga. Izdavači mogu da statističke podatke pretvore u sportski izveštaj, pokrivajući tako stotine lokalnih utakmica koje fizički nikada ne bi postigli da posete.
„Reč je o nekoj vrsti robotizovanog sportskog izveštača“, ocenjuje Robbie Allen, izvršni direktor kompanije Automated Insights. Nedavno se pojavila i kuća Stats Monkey, čiji softver uglavnom proizvodi izveštaje i vesti sa bejzbol utakmica, sporta u kojem statistika dominira. Stats Monkey ima pretenzije da svoju bazu podataka i mogućnost prozvodnje vesti proširi i na globalnu ekonomiju, gde se ogromna količina brojeva smenjuje u milisekundama.
Pokušaja da mašine zamene novinare na pisanju pojedinih tekstova bilo je i ranije, pre pojave Narrative Sciencea i Automated Insighta. New York Times je koristio softver za „štancovanje“ svadbenih saopštenja i objava. Business Week već uveliko koristi softver za sportske izveštaje, uz simbolično učešće novinara. Softver Infonic’s Sentiment se već nekoliko godina koristi za upoređivanje ekonomskih podataka različitih kompanija. Prototipovi softvera se već neko vreme testiraju i za televiziju, naročito za deo posla koji se odnosi na naraciju u emisijama, ali i za izbor snimaka i slika koje će služiti kao „pokrivalice“ u vestima.
Da li će izveštaji sa sportskih borilišta izgubiti na draži kada ih u potpunosti preuzme softver? Pogledajmo kako bi, uz dosta pojednostavljenu logiku radi pisanja ovog teksta, izgledao jedan pasus izveštaja sa utakmice Nemačka – Holandija.
Od podataka imamo ko je igrao (Nemačka i Holandija), kojim rezultatom je završena utakmica (2-1 za Nemačku) i nove pozicije na tabeli. Prethodno su uneta pravila takmičenja (ko se pod kojim uslovima plasira u dalji tok takmičenja i slično). Ovi podaci povezuju se uobičajenim frazama sportskih komentatora. U bazi podataka tako imamo i one koji opisuju pobednika poput „fantastični igrači“, „neverovatan tim“ i slično od kojih bi program nasumice izabrao jednu za početak rečenice.
Nastavak teksta pročitajte na sajtu European Journalism Observatory.
Autor: Dejan Nikolić
Loading...
