Budućnost PR-a biće svetla ukoliko budemo spremni na fleksibilnost i promene!

Marina Grihović, direktorka PR agencije Headline i digitalne agencije Dkit, govorila je za specijalni dodatak Nedeljnika, o budućnosti odnosa s javnošću u Srbiji.

Kako biste ocenili budućnost odnosa s javnošću u Srbiji?
Budućnost će nam biti svetla ukoliko budemo spremni na fleksibilnost i promene. Ovo je mantra koja se ponavlja duže od decenije na svim stručnim skupovima gde se povede pitanje: “Opstaju li odnosi sa javnošću?”. Očigledno je da smo opstali, a da li vidimo svetlo na nebu i da li smo se trasformisali pitanje je koje će možda dobiti odgovor do kraja ovog teksta.

U kom smeru bi, po Vašem mišljenju, trebalo da se transformišu PR agencije kako bi opstale na tržištu i zadovoljile očekivanja sve zahtevnijih klijenata?
Šire gledanje slike, strateška i savetodavna uloga u odnosu sa klijentom i svim našim stakeholderima. Mislim da bismo pogrešili kada bismo okrenuli leđa onim uslugama koje smo pružali ili pružamo i to proglasili kao nešto passé. Zaista nije moderno biti moderan po svaku cenu. Opstaćemo ukoliko zadržimo sve standarde do kojih držimo godinama unazad, ali i prihvatimo nove trendove. Već sam pisala i to ću i sada ponoviti – neće nam pomoći da uvezemo neke trendove već je važno da ih i prilagodimo i transformišemo našim potrebama.

Da li je dovoljno da PR stručnjak danas ima samo dobre odnose s medijima i novinarima?
Naravno da ne. I tako je već niz godina, jer tržište zahteva mnogo više od jedne pozitivne novinske ili TV vesti. Ali to apsolutno ne znači da ne treba da ima dobre odnose sa medijima, odnosno da medije posmatra samo kao kanal gde će probije nekoliko reči koje želi klijent. Kao bivši novinar i neko ko je započeo kao stručnjak za odnose sa medijima, tvrdim da je u timu uvek dobro imati čoveka koji je dobar sa medijima, koji prati sve promene i ko pije kafu po redakcijama. Ili ko je u “prošlom životu” bio novinar. Ističem nedostatak ovakvih kadrova kao jedan od trenutnih problema naše profesije – dobar PR mora da zna kako funkcioniše jedna redakcije, jer ne može bas sve da se plati ili oglasi preko Google-a. Kao da smo sa obe strane digli ruke jedni od drugih – a sigurna sam da ćemo se mi vratiti tradicionalnim medijima i medijima u koje imamo poverenja.

Klijenti sve više traže integrisani pristup i sve teže koordinišu više agencija u isto vreme zbog ograničenih resursa u svakom smislu. Znači li to da će PR u budućnosti morati da se integriše sa marketingom ili će PR agencije morate da prošire spektar usluga?
Kada sam govorila o trasformaciji, pomenula sam da bi trebalo da zadržimo stare i prigrabimo nove usluge koje sada pomažu u boljoj komunikaciji i prenošenju poruka. PR ne treba da beži od interisanog pristupa komunikacijama. Uostalom, to nije reč koja je ekskluzivno namenjena marketingu ili digitalu. PR stručnjaci bi trebalo baš da budu nosioci te integrisane komunkikacije, kao stvaraoci strateškog pristupa i desna ruka klijenata. Pa kroz razmenu ideja sa marketingom sve to trasformišu u dobre kampanje. Vodim i digital i PR agenciju i tvrdim da smo integrisani svaki dan. Mešavina kanala samo svima nama daje širi pogled i bolji pregled. Esencija je u strateškom pristupu, i ljudima koji znaju da gledaju šire.

Danas komuniciramo više nego ikada, međutim možemo li reći da sve više zaboravljamo na moć komunikacija?
Baš zato što komuniciramo više neko ikada. Stvaramo kakofoniju. Nedavno sam ponovo posetila “Tate” galeriju U Londonu i videla sam sjajnu instalaciju nastalu od stotine kasetofona i gramofona. Naredjani jedan na drugi, svaki sa svojim programom – glasovima, muzikom, različitim jezicima… Galama, hiljadu poruka, a ni jedna reč ne ostaje u tom prostoru. Previše pričamo radi priče, a premalo da bi nas neko čuo. Eto još jednog odgovora na pitanje šta bismo trebali da uradimo da bi PR opstao / da šaljemo samo poruke koje imaju neku vrednost.

Šta će po Vašem mišljenju biti najdominantniji trend u 2019. godini u oblasti komunikacija?
Mislim da ćemo se još nadvikivati sa jedne strane, boriti za svoje mesto na sve manjem tržištu i nadati da će neko prepoznati naš kvalitet. Svetlu budućnost ćemo morati das sačekamo još koju godinu.


Oceni tekst

5,00 od 5
Loading...

Komentari