Stefan Gajić, Creative Director u agenciji Direct Media United Solutions, govorio je za četvrto izdanje Marketing mreža magazina o svojoj dosadašnjoj profesionalnoj karijeri, kako se njegov rad našao na Times Square-u među radovima najvećih svetskih faca dizajna, šta za njega, kao mladog profesionalca, znači klijentovo NE, ali i da li danas živimo u eri „rock stars“ ili dolazi do smene generacija u advertising industriji.
Kako je započela Vaša karijera u advertisingu? Jedna anegdota ili zanimljivost sa samog početka karijere?
Vrlo neplanirano… Znao sam da ću se baviti dizajnom, ali nisam bio siguran u kom obliku tačno… Po povratku sa SVA pre-collage programa u Njujorku video sam se sa Anom Kovačević koja me je povezala sa Popular Communications timom. U Popularu sam proveo godinu dana. Bukvalno sam sedeo i upijao sve što se dešavalo oko mene. Taj period je baza mog celokupnog znanja.
Mnogo mi je smešno kada se setim sebe iz tog perioda, jer sam u tom trenutku imao 18 godina i stvarno sam mislio da znam šta je dizajn i da sam dobar u tome. Bukvalno sam nakon tri dana shvatio da ne znam ništa.
Veliki je šok kada shvatiš da nemaš pojma, ali jedino što sam mogao je da sedim, slušam i radim. Nakon dve nedelje u Popularu znao sam da me samo advertajzing zanima, i to je bilo to.
Da li je advertising Vaš dream job i zašto?
Obožavam svoj posao. Kombinacija kreativnosti, dizajna i strategije nešto je što me ispunjava upotpunosti. Dosta mi znači što mogu da “skačem” sa projekta na projekat… To moj posao čini dosta zabavnim.
Takođe, znam da je to floskula, ali ljudi su izuzetno važni za posao. Imam sreću da radim sa ljudima koji me svakodnevno guraju da budem bolji, a što je još važnije ne dozvoljavaju da mi ego bude previše velik (haha).
Vrlo ste mladi, a već ste na poziciji kreativnog direktora i potpisujete brojne kampanje klijenata. Koja je tajna Vašeg uspeha?
Pa iskreno, nemam utisak da sam neki “DiReKtOr”… Moj pristup poslu i radu se nije promenio od prvog dana kada sam počeo da radim. Nikada mi nije bila važna titula, već potpuna kreativna sloboda, kao i “da mi ljudi ne vise iznad glave”. Da, te slobode dolaze kada se dokažeš i kada dođeš do neke titule, ali sve to je posledica autentičnosti i hrabrosti. Oduvek sam bio gladan i inspirisan da radim kul stvari koje će (nadam se) pozitivno uticati na ljude i dovesti do nekih promena.
Mislim da je cilj svakog uspeha jasno definisan plan. Kako sebe vidiš? Gde sebe vidiš? Kako da dođeš do toga? Kada sebi zadaš neki plan i strategiju lakše je penjati se do vrha.
Vaš rad našao se na internacionalnoj izložbi o toleranciji u Njujorku, na kojoj su izlagali i velikani svetskog dizajna poput Miltona Glejzera, Pole Šer, Simora Kvasta. O kakvoj izložbi je reč i šta je to značilo za Vašu dalju karijeru?
Ufffff… To je bio jedan od najvećih trenutaka u mom životu. Nikada neću zaboraviti kada me je Mirko Ilić pitao da budem deo projekta Tolerance. Mirko je od samog starta prisutan u mojoj karijeri, smatram ga mentorom i uzorom… A onda kada vas vaš uzor pozove i proceni da ste dovoljno dobri za njegov projekat – ima li bolji “pinch me” momenat?
Ne mislim da sam ni blizu ovih legendi koje ste naveli, ali prilika da se moj rad nađe negde u istom prostoru gde i njihov, da budem na istom projektu, i da se pominjem u istoj rečenici, budi takvu inspiraciju i želju da budem još bolji, da opravdam to poverenje. Večno ću biti zahvalan Mirku na toj prilici.
Izvor: Tolerance Project inc. / Mirko Ilić
Ko ili šta je najviše uticalo na Vaš profesionalni put?
Ne mogu da odredim jednu stvar ili osobu. U mom slučaju to je skup različitih stvari i osoba. Ono što sigurno znam jeste to da su moj put najviše formirali ljudi oko mene. Kada si na početku karijere ne znaš ništa, a ja sam bio dovoljno pametan da pitam i da, što je najvažnije od svega, poslušam. Ono što bih mogao da dam kao savet nekom mlađem jeste da se ne ustručavaju da pitaju.
Ceo intervju pročitajte u Marketing mreža magazinu.
*Marketing mreža magazin dostupan je u štampanom i elektronskom izdanju uz pretplatu.
Loading...
