Promene Facebook i Instagram algoritma ponekad mogu izgledati kao misterija i izazvati glavobolju marketinškim stručnjacima. Poslednjih godina se mnogo toga menjalo u algoritmima ovih društvenih mreža, pa je u skladu sa promenama poželjno menjati i strategiju svog oglašavanja na njima.
Promene Facebook algoritma
Verovatno se sećate da je Facebook 2018. godine napravio značajne promene u svom algoritmu, od kojih se najvažnija odnosila na to kako se postovima daje prioritet i redosled u News Feed-u. U januaru 2018, Zuckerberg je najavio kako bi korisnici trebalo da očekuju da će ubuduće videti više postova od prijatelja, porodice i grupa, a manje od kompanija, brendova i medija.
Niz ažuriranja algoritama u 2019. promenio je način rangiranja video zapisa na News Feed-u, pa su prioritet dobili klipovi koje ljudi traže ili im se vraćaju. Promenjen je i način na koji se prikazuju komentari na javnim stranicama, tako što će prvo biti prikazani oni koji su imali mnogo angažmana.
U 2020. Facebook je poboljšao sposobnost algoritma u prepoznavanju i degradiranju postova sa preteranim i obmanjujućim zdravstvenim tvrdnjama, kao i postova koji prodaju alternativne medicinu. Takođe, prethodna godina je bila u znaku personalizovanog oglašavanja. Facebook je želeo da korisnicima ponudi zanimljiva i personalizovana iskustva na platformi, pa sprovodi popis svih postova dostupnih u mreži korisnika kako bi predvideo koju vrstu sadržaja ljudi žele da vide na svom feed-u. Sistem zatim ocenjuje svaki od ovih postova na osnovu signala koje mu korisnik daje (sviđanja, deljenja, komentari, oznake itd.). Postovi za koje je malo verovatno da će privući korisnika tada se odbacuju, kao i oni koji predstavljaju dezinformacije ili sadržaj sa mamcima za klikove.
Ove promene i ažuriranje algoritama dovele su do značajnog pada organskog reach-a i angažovanja stranica, što je razumljivo izazvalo uzburkanost u marketinškoj zajednici.
Pad organskog reach-a
Situacija na Facebook-u je sada takva da je organski reach na istorijskom minimumu, delom zbog promene algoritma, a delom i zbog povećane konkurencije na platformi.
Još 2014. stopa organskog reach-a za stranice brendova je pala na 6% (i na samo 2% za brendove sa preko 500.000 pratilaca). Od januara do juna 2017. prosečan broj angažmana sa brendiranim sadržajem na Facebook-u pao je za više od 20%. Glavni razlog tog pada je povećan broj korisnika i objava. Druga studija iz 2019. zaključila je da organski reach iznosi samo oko 6,4% ukupnih lajkova na stranici i potvrdila prethodno navedeni razlog, ali ukazala da značajan udeo u tome ima i nekvalitetan sadržaj.
Kako organski reach pada jedina održiva opcija sa visokim ROI-jem za marketinške stručnjake na društvenim mrežama postaju plaćeni tj. sponzorisani postovi ili postovi koji privlače više pažnje i proizvode veći broj interakcija.
„ALWAYS ON“ strategija
Sve dok je organski reach postizao rezultate imala je smisla i Always on strategija, koja je bila dominantna u digitalnim medijima više od decenije, a podrazumevala je da sadržaj na Facebook-u i Instagram-u morate da postujete redovno, kako biste bili vidljiviji – u proseku jedan post dnevno, sa izuzetkom nedelje. Takav pristup doveo je do proizvodnje jednostavnih, ponekad besmislenih i često iritantno dosadnih postova pravljenih samo sa tendencijom da se bude stalno prisutan i podiže reach.
Ova strategija je pomogla mnogim influenserima i malim brendovima da bez finansijskih ulaganja u reklamu, , postignu odlične rezultate na društvenim mrežama, ali i da ih, kao i svoje pratioce, zatrpaju gomilom nebitnog sadržaja – da ne kažemo internet smeća. Ono što se nameće kao posledica promene Facebook algoritama jeste da će brendovi sada sa publikom komunicirati manje, ali svrsishodnije.
Ceo tekst pročitajte na sajtu agencije Kliping Beograd.
Loading...
