Together, we create! Together, we transform! Together, we empower! Together, we inspire! Together, we connect! Together, we grow! Together, we create! Together, we transform! Together, we empower! Together, we inspire! Together, we connect! Together, we grow! Together, we create! Together, we transform! Together, we empower! Together, we inspire! Together, we connect! Together, we grow!

OGLAŠAVANJE

spot_img

ISPRATI

Kreativni sektor predstavlja relevantan segment srpske ekonomije

Konferencija kreativnih industrija Srbije (KKIS), u organizaciji EXIT festivala i Miksera, održana je 28. februara i 1. marta u Mikser Hausu u Beogradu. Kako od “snalažljivosti, srpskog imena za kreativnost”, stići do razvijenih kreativnih industrija kao šanse za novo zapošljavanje i razvoj Srbije, nametnulo se kao ključno pitanje KKIS-a.
Na konferenciji su predstavljeni i rezultati istraživanja Grupe za kreativnu ekonomiju, koji pokazuju da kreativni sektor predstavlja relevantni segment srpske ekonomije. Svako 3. radno mesto u kreativnim industrijama kreira jedno novo radno mesto u komplementarnim delatnostima. Pokazalo se da je ovaj sektor otporniji na udare krize od ostalih sektora. U uslovima smanjenja zaposlenosti (2009-2012), ovaj sektor beležio je godišnji prosečni rast of 1,7%, dok je stopa rasta BDV iznosila oko 6%. Kreativni sektor ulaže u inovacije i razvoj dva puta više nego što je prosek privrede, pretežno zapošljava radnu snagu starosne dobi od 25 do 44 godine, od čega je oko 55% visoko obrazovanih. Samo u izvođačkim delatnostima, festivalima, 67% zaposlenih je starosti do 34 godina. Kvalitetnijim razvojem ovog sektora kreira se simbolički kapital Srbije, njen pozitivan imidž, vrednosti i ideje koje pomažu izgradnju kreativnog i otvorenog društva.

Nasuprot ovim činjenicama, kreativni sektor je nevidljiv za javne vlasti, naročito instrumente ekonomske politike. Kao posledica decenijskog shvatanja ovog sektora kao „potrošača“ državnih para i dela neprivredne infrastrukture, podrška ovom sektoru je oskudna i na nesistemskoj osnovi. Mistifikovanost koncepta i nedovojno znanja o sektoru uticu da on nije na adekvatan način integrisan u socio-ekonomske procese razvoja Srbije.

Procene Grupe za istraživanje kreativne ekonomije pokazuju da se, usled neadekvatne investicione politike i politike finansiranja kreativnog sektora, svake godine izgubi oko 1% rasta ukupnog BDV nacione ekonomije. Ključne oblasti reforme i unapređenja koje su nepohodne ovom sektoru su: 1. Modernizacija i reforma sistema finansiranja kreativnog sektora 2. Redefinisanje sistema institucionalne podrške kreativnim preduzetnicima 3. Digitalizacija i jačanje virtuelne kreativne ekonomije 4. Internacionalizacija kreativnog sektora 5. Unapređenje kvaliteta ljudskih resursa kroz obrazovanje, profesionalnu obuku i stvaranje kvalitetnih struktura za prenošenje znanja i veština.

spot_img

PROJEKAT

spot_img

PROJEKAT

spot_img

Anketa

Koji projekat Marketing mreže Vam je omiljen ili se rado u njega uključujete?

Oceni tekst

0,00 od 5
1 Star2 Stars3 Stars4 Stars5 Stars
Loading...

Povezani tekstovi

POSTAVI KOMENTAR

Molimo unesite Vaše ime
Molimo unesite Vaš komentar!