Ana Mirković, izvršna direktorka Instituta za digitalne komunikacije (DCI), specijalno za Marketing mrežu govori kako izgraditi reputaciju na društvenim mrežama, da li taj posao treba prepustiti spoljnim saradnicima (specijalizovanim agencijama) i da li u ovom trenutku možemo reći da su građani Srbije digitalno pismeni.
Možemo li, po Vašem mišljenju, u ovom trenutku reći da su građani Srbije digitalno pismeni?
Građani Srbije su pismeni digitalno onoliko koliko su pismeni realno. Društveni mediji nam daju jasniji uvid i realniju sliku o tome koliko je neko pismen, obrazovan, informisan jer, što reče onomad jedan mudar čovek na Tviteru, svi bi hteli da pišu, a niko ne želi da čita. U prevodu, svi su prozvani da nešto kažu, a nisu prozvani da se o svemu tome informišu i mi sada imamo jedan dobar ’internet skener’ koji nam ukazuje na nimalo zavidan nivo pismenosti kod nas. Kada kažem pismenost – ne mislim samo na pravopis već i na informisanost, znanje, introspekciju (samoopažanje i uvid u sopstvene mogućnosti) itd.
Ako smo dobri u live, da li to znači da smo podjednako dobri i u online komunikaciji? Koja su osnovna pravila koja se moraju poštovati kada govorimo o digitalnim komunikacijama?
Verujem da pojedinac, kompanija, brend koji dobro komuniciraju u realnom okruženju – mogu biti dobri i na internetu. A da bi bili – moraju imati jasnu strategiju i pametno definisane ciljeve. Svi mi imamo neke ciljne grupe kojima želimo nešto da poručimo. I želimo, takođe, da te poruke dovedu do neke reakcije, promene stavova ili ponašanja. Analiziramo njihove potrebe, želje, interesovanja… Pažljivo kodiramo poruke, još pažljivije biramo kanale komunikacije, a tek nakon što je poruka poslata – slede pravi izazovi: slušamo, analiziramo, pitamo, slušamo, slušamo, analiziramo… Jer slušanje je najvažniji deo komunikacijskog procesa – otkrivamo da li su nas drugi razumeli (i kako su nas razumeli), šta misle o poruci, na koji način na nju reaguju… „Razlog zbog kojeg imamo dva uha, a samo jedna usta je da bismo mogli više slušati, a manje govoriti“, govorili su stari Latini. Mnogi od nas su u fazonu “Ala smo im rekli…”, a malo je onih koji će se pohvaliti slušanjem. A onda tu nema komunikacije. Naročito nema kvalitetne digitalne komunikacije.
Na društvenim medijima je slušanje najvažnije. Ceo koncept društvenih medija je da korisnici generišu sadržaje, koncipiraju teme, kreiraju procese i učestvuju u njima. Od toga koliko pažljivo slušamo – zavisi koliko ćemo biti uspešni u poslu kojim se bavimo. Na nama je da iniciramo procese i animiramo zajednicu da se u njih uključe, da aktivno učestvuju (participiraju) i da stalno kreiraju nove sadržaje. Osim toga, komunikacija na digitalnim medijima je i permanentna i transparentna, dvosmerna i višesmerna… Sve to je čini jako izazovnom i zahteva od nas da i sami budemo takvi: otvoreni, uvek spremni da komuniciramo, da otkrivamo druga i drugačija stanovišta, da poštujemo različitost i da neprestano učimo.
Na koji način se tradicionalni mediji bore sa dvosmernom komunikacijom i koja je osnovna komparativna prednost društvenih medija?
Tradicionalni mediji godinama unazad pokušavaju da pređu iz moda ’jednosmerna’ u mod ’dvosmerna’ komunikacija. Jako im teško ide i njihova pozicija jeste nezavidna – publika se promenila, drugačije se ponaša, navikli su da učestvuju u kreiranju sadržaja i nisu baš otvoreni da bespogovorno primaju informacije bez mogućnosti da daju svoj komentar, iznesu svoj stav i, na kraju krajeva, i sami budu kreatori vesti. Tradicionalni mediji će definitivno morati da prođu kroz proces ozbiljne transformacije, ne bi li pronašli svoje mesto kod publike. Ali, ukoliko je dilema da li će tradicionalni mediji nestati usled naleta novih, digitalnih medija – moje mišljenje je da neće. Svi mogu (i treba) da pronađu svoje mesto – društveni mediji donose brzinu, fleksibilnost i višesmernost u komunikaciji, tradicionalni su kredibilni, pouzdani i sistematični.
Kompanije i brendovi još uvek ne ulažu dovoljno novca u digital, smatrajući da je on „jeftin“. U kojoj meri će kursevi u okviru DCI omogućiti polaznicima da nauče na koji način da rasporede svoje digital budžete, ali i mobilišu korisnike da postanu online ambasadori brenda/kompanije?
U najbliskijoj budućnosti biće nezamislivo da neko nema obrazovanje iz oblasti digitalnih komunikacija. U ovom trenutku u našem regionu digital je prepoznat kao potreba, pa, ipak, malo je ljudi koji se bave digitalnim komunikacijama na nekom sistematičnom nivou. Fejsbuk je popularan (ima 1,2 milijarde korisnika u svetu i više od 3.5 miliona korisnika u Srbiji), ali da li je to najbolji kanal za promociju vašeg poslovanja, proizvoda, servisa? I ko su ljudi koje želite da animirate na toj društvenoj mreži? Koje su njihove karakteristike, kako se ponašaju, šta vole i ne vole, koji sadržaji sa njima najbolje komuniciraju i u koje vreme? To nisu piptanja koja treba da vas zbune, već da vam olakšaju dostizanje ciljeva. Sledeća stvar je da li ste spremni za društvene medije? Koliko ste otvoreni, posvećeni vašoj zajednici, koliko ste tolerantni i spremni da radite na sebi (na unapređenju proizvoda i usluga). Ukoliko niste – društveni mediji nisu za vas. A ukoliko ignorišete apsolutno najdominantniji medij današnjice, opstanak vašeg poslovanja je (verovatno) pod znakom pitanja.
Institut za digitalnu komunikaciju će pomoći kompanijama, organizacijama i pojedincima da shvate temu, za početak. Zatim, naučiće ih da prate procese i ponuditi im metodologiju da mogu u svakom trenutku da se prilagode promenama koje su brze i jako frekventne. Naučiće ih da kreiraju strategije, pametno biraju kanale komunikacije, da koriste ogromne baze informacija i podataka koje vam društveni mediji nude i da upravljaju komunikacijom u skladu sa realnim parametrima. Naučiće ih da prate procese, pažljivo ih evaluiraju i menjaju pristupe u onoj meri u kojoj to pojačava efekte kampanje. A najveći benefit je to što će raditi sa stručnjacima iz oblasti digitalnog marketinga i društvenih medija iz Evrope, selektovanih iz grupe praktičara koji su radili i rade najveće kampanje u ovoj oblasti. Njihova praktična znanja i uputstva omogućiće im da optimizuju upotrebu digitalnih medija u poboljšanju poslovanja, na pravi način definišu strategiju nastupa i prave ljude vežu za svoj brend na kvalitetan način. Uz maksimalnu uštedu vremena i novca.
Kako izgraditi reputaciju na društvenim mrežama i da li taj posao treba prepustiti spoljnim saradnicima (specijalizovanim agencijama)?
Reputacija jedne kompanije, brenda, organizacije ili pojedinca formira se na osnovu iskustvenog doživljaja vezanog za neku organizaciju. Reputacija je posledica uspostavljanja neposrednog kontakta sa organizacijom i sa formiranjem mišljenja o njoj na osnovu čitave kolekcije slika. Na osnovu svega dosada ispričanog – možete li zamisliti bolji medij za kreiranje reutacije od društvenih medija? Društveni mediji su Word of mouth 21. veka – a to što zaposleni u kompanijama govore lepe stvari o svojim proizvodima, nikom više nije važno. Najvažnije je šta svako od nas, potrošača i konzumenata nekog proizvoda, ima da kaže. Drugi ljudi čitaju naše komentare, obraćaju pažnju na naše preporuke i primedbe i upravo je to ono što utiče na kreiranje reputacije.
Verovatno svi znaju da savremeno shvatanje ukupne vrednosti kompanije najviše zavisi od kapitala reputacije, a ne fizičkog kapitala kao što se nekada mislilo. Dakle, kolika je vrednost neke kompanije zavisiće najviše od njenog nastupa na digitalnim medijima.
Svakako da je važno imati specijalizovan (agencijski) tim koji će vam pomoći u koncipiranju strategije nastupa, produkciji sredstava komunikacije na digitalnim medijima, analizama… Ali ukoliko imate osobu u kompaniji koja razume digital, onda će i rad agencije biti kvalitetniji, a ostvarenje ciljeva zagarantovano. Institut je upravo i posvećen razvoju kadrova, a time i ekonomskom razvoju regiona u kom posluje, pružajući pojedincima i organizacijama mogućnost da usvoje veštine i da se brzo prilagode promenama u okruženju, stvarajući nove poslovne prilike.
Autor: Ivana Parčetić
Loading...
