Odgovornost, savest, moral, reputacija, ugled… česte su reči za retka dela poslednjih decenija, ne samo među PR praktičarima, iako su „Znakovi pored puta“ davno postavljeni i kazuju da „dođe vreme kad se čovek nađe pred mračnim, neprelaznim jazom koji je godinama, polagano i nesvesno, sam sebi kopao. Napred ne može, natrag nema kud. Reči nestalo, suze ne pomažu; sramota ga da jaukne; a i koga da zove? Ne seća se pravo ni svoga imena. Tada vidi čovek da na zemlji postoji samo jedno istinsko stradanje, to je: muka nemirne savesti.”
Andrićeve reči o prirodnim zakonima koji prethode poštovanju pisanih regula i za našu profesiju mogle bi da stoje „uklesane“ u dnevnom podsetniku aktivnosti – od savesti prema sebi samima, do uviđanja postupaka i namera koje (ni)su u skladu sa ličnim vrednosnim i moralnim sudovima.
Ponosni na članstva u strukovnim organizacijama, kakve su nacionalna društva za odnose s javnošću, neretko se mnogi preispituju gde su granice – savitljivosti sopstvene kičme pred poslodavcem, poželjne slike sopstvenog lika u ogledalu, granice lične egzistencije, (ne)slaganja… U lavirintu puteva koji vode ka ličnom ugledu, naizmenično su postavljeni znaci koji podsećaju da je važno znati „kako preživeti“. Važno je i da se osnažimo odgovorima na pitanja „kako živeti“ i kako trajati dok kreiramo reči koje osnažuju (ne)dela onih za čiji račun i na čiji račun preživljavamo u poslovnoj areni. Strukovna udruženja, ali ne jedina, imaju zadatak da to čine.
Odgovoran stav prema vlastitom životu, znanje i veštine potrebni za upravljanje vlastitom životu, ključni su za određivanje ličnih i profesionalnih ciljeva, a kada svako bude znao cilj, odgovor na pitanje „kada reći dosta, idem?“ brzo dolazi. Takve izbore prave naše kolege u svim sektorima, bilo da rade za domaće, međunarodne kompanije, da su zaposleni u javnom sektoru ili da su angažovani u organizacijama civilnog društva. Takve izbore prave i zaposleni koji ostaju bez posla zbog neodgovornog odnosa poslodavaca; takve izbore prave čelni ljudi javne administracije kada odlučuju o sudbini naroda ili budućnosti prirode koja nas okružuje; takve izbore pravimo svi, ali je odgovornost za odluke značajno drugačija. Unutrašnji glas koji nas upozorava da neko možda gleda, neretko ostaje nečujan, ali su zahtevi koje struka i javnost postavljaju sve glasniji i ostaje nam nada da će saglasje ostati važna reč za ljude od reči.
Pritisci su veliki, izbori mali, konkurencija nemilosrdna, kriterijumi različiti, znanje površno, odgovornost zaboravljena, posledice nesagledive… i mogao bi se nastavljati niz bez traženja odgovora. Međutim, iskustvo sa pravim profesionalcima u PR struci mi kazuje da odgovore imaju svi koji su razvili veštine poznate još iz doba Aristotela – govoriti istinu zasnovanu na činjenicama, pokazati dobronamernost i biti blagonaklon i ljubazan. Naravno, nije jednostavno „pomiriti“ lične i kompanijske interese i ciljeve, biti u svakom trenutku svestan sopstvenih i tuđih postupaka, sačuvati i ljude i ideje i procese i aktivnosti od moralne, pravne, poslovne i socijalne neodgovornosti.
U takvoj, složenoj mreži odnosa, „prekaljeni“ PR poslenici uglavnom imaju svetlo sa tri strane na ličnom i profesionalnom putu – doživotno obrazovanje, strukovno povezivanje i svakodnevni rad. Lična savest je najjače svetlo za čvrst korak kroz PR(a)šumu.
Autor teksta: Marija Janjušević, generalni direktor Ninamedia kliping
Izvor: Regionalni newsletter Komunicirajmo, Kliping
Loading...
