Prošlog petka u Zagrebu održana je prva brending konferencija, čiji je koncept inspirisan objektom Kiosk 67. Nekada modularno i prilagodljivo dizajnersko rešenje, ikona jugoslovenskog dizajna, modernizma i svakodnevnog života slovenačkog arhitekte Saše J. Mächtiga, danas je deo regionalne kulture.
Upravo to je glavna premisa konferencije: brending koji otključava relevantnost, prilagođavanje i opstanak brendova izvan njihovog logotipa – u našem stvarnom životu.
Dozvoli mi da ti ukratko prenesem nekoliko utisaka sa konferencije.
Za kreativce je ova konferencija počela prerano. Naime, u 9 ujutru na bini su nas pozdravili članovi uvodnog panela: Davor Bruketa, Marina Mesar, Filip Peraić, Zoran Đukić i moderator Fran Mubrin, pod naslovom „When Art Meets Business “.
U razgovoru su kao ključnu stavku kreativnosti i budućih rešenja istakli čoveka. Činjenica je da ručni rad, ta nesavršena perfekcija, danas deluje trezvenije i ima veću vrednost. Umetnost izjednačavaju sa životom i vide je kao dividendu budućnosti. Fran Mubrin, moderator prvog panela, ceo razgovor je izuzetno lepo sažeo, pa ću ga citirati u originalu: „ak’ smo mi ljudi nastali iz odnosa (naših roditelja) onda i dobri projekti nastaju iz dobrih odnosa“.
Već na početku konferencije prilično brzo mi je bilo jasno da se južno od naše granice dešavaju zaista izuzetne stvari. Tome svedoči i zagrebački studio HOT TYPE. Ovaj tipografski orijentisan studio svoje usluge, između ostalog, pruža organizacijama poput Nike, Eurobasketa i Louvrea. Marko Hrastovec predstavio je značaj tipografije: kako ona utiče na „brand feel“ i kakvu moć ima tipografija pravljena po meri u izgradnji brenda i u njegovom konačnom izgledu.
Međutim, izuzetni projekti dešavaju se i na našim prostorima.
Nas Slovence je preko granice predstavio Emil Kozole iz kreativnog studija Ljudje, koji kaže da dobra ambalaža ne pokušava da ubedi većinu, jer je to nemoguće. Ona zauzima jasnu poziciju i prihvata posledice: „Do not try to be liked by many. Seek to be loved by few.“
Sličnu filozofiju pratio je i razgovor na drugom panelu, koji su činili Petra Franić, Nadine Kramarić, Juraj Zigman i moderator Domagoj Davidović. Na temu lokalnosti i zašto „one size never fits all“ dali su jasan i glasan stav: treba ići lokalno, ne pratiti većinu, već se kulturološki prilagođavati manjini. Brendovi koji su na globalnom nivou sposobni da unutar jedne subkulture pronađu zajedničku tačku između brenda i zajednice i da to na pravi način iskomuniciraju biće korak ispred ostalih.
Temu prvog panela o odnosima nadogradila je Leslie David, koja brending predstavlja kao dejting. Brending vidi kao povezivanje, a ne impresioniranje. I kao u vezi, proces kreiranja brenda razume kao mešavinu poverenja, emocija i hemije između nje i klijenta. Kaže da moramo verovati svojim osećajima, graditi na međusobnom poverenju, istraživati i stvarati. Na kraju se ova „ljubavna“ priča, nažalost, uvek završi raskidom, gde ona voli da vidi da brendovi nastave da žive po svom.
Erik Herrström i Kara Griffin iz studija Herrström predstavili su zašto ne koriste moodboardove i kako umesto toga u procesu koriste svoj metodološki okvir ECHO, pomoću kojeg se izdvajaju iz mora sličnosti.
Ovaj sistem počinje sa ECHO IMMERSE, koji najpre ide u dubinu. To je faza istraživanja jezika, estetike, istorije, subkultura, nasleđa i još mnogo toga. Nastavlja se fazom CREATE, u kojoj stvaraju i idu pre svega u širinu, što donosi brojne kreativne mogućnosti. Na kraju sledi faza ECHO IMPACT, koju su lepo saželi: „The real impact happens when there’s an echo.“
Treći i poslednji panel događaja zauzeli su moderatorka Dunja Ivana Ballon i sagovornici Helena Kuhar, Lucija Potočnik, Luka Mavretić i Tomislav Kučina.
Najviše se govorilo o tome kako digital nikada ne spava i zašto ni tvoj brend ne sme. Kažu da je digital već dugo deo naše realnosti, ali neki i dalje odmaraju u popodnevnoj dremci. Čak i ako su prisutni, ne koriste puni potencijal. Ističu koliko je važno slušati ljude i zajednicu i da bi za svaki brend, na početku, trebalo da postoji neka vrsta „ljudske svrhe“. Tvrde: „Short attention span is not a thing.“ OK, hrabro.
Više se radi o činjenici da ima ogromno sranja. Podstiču intuitivnost, jer je digitalni svet prebrz da bismo bili samo reaktivni. Mnogi brifovi su, pre nego što dođu do nas, možda već zastareli. Važno je da, kada ljudi dođu do nas, dobiju nešto više od „Hej, kupi ovo“.
Za kraj konferencije, potpuno drugačiji pristup i nešto neočekivano. Freddie Ost iz studija Snask završio je dan na vrhuncu, najuticajnijim govorom, i poručio: „Distruption is normal now. Change is fu**ing inevitable. How it was done yesterday is not how it should be done today. Nothing stays the same and neither should you. The problem comes when change happens and you don’t.“
Time završavam svoj iscrpan izveštaj sa stvarno top događaja. Poklon ekipi. Nadam se da se sledeće godine vidimo na Kiosku.
Za Marketing mrežu izveštaj napisao:
Marko Damjanović
Tekstopisac i brend strateg
Loading...
