U stvari, pisalo je „ne diraj mi ribicu“, jer – ribe u moru ima sve manje, i mora i okeani su u kritičnom stanju i odgovoran i održiv ribolov i zone bez ribolova su važna tema i budući scenario koji moramo da usvojimo kako bismo pristupili rešavanju ovog problema u budućnosti.
Niste pročitali tako? Ne kapiram. Tako piše u kampanji koju je na društvenim mrežama, konkretno Instagramu, plasirala WWF organizacija.Odnosno pisalo je, jer su objave nakon ozbiljnog outrage-a u komentarima ispod, povučene u toku noći uz izvinjenje svima koje je ovakav način komunikacije povredio ili uvredio na bilo koji način.
I da, nakon burne reakcije zajednice i upućenih kritika, brend je pokazao da je na kraju dana ipak „samo čovek“, da je ljudski grešiti i kampanja je sklonjena u toku noći uz priznanje da su promašili način komunikacije i izvinjenje svima koje je ista uvredila ili povredila. A trebalo je biti zabavno.
I ne samo ova rečenica, nego i sledeće: „VELIKE RIBE PREFERIRAJU MALI ALAT“ i „RADIJE HVATAM STRANE NEGO DOMAĆE RIBE“. Sa sve – sačekajte saznaćete uskoro.
Izvor: Instagram/wwf_adria_regional
WWF – WTF? Biće da, i nemamo smisla za humor, i nismo shvatili iz prve. Pokušavala je WWF usput i da nam objasni: da je to samo provokacija, da budemo strpljivi i da će uskoro objaviti poentu kampanje i otkriti o čemu se zapravo radi. Ne znam da li da budem bezobrazna, ali kad ovako za napisane poruke, dodatno prikazane i slikom u vrlo eksplicitnom kontekstu (sa fotografijama na kojima su muškarci i žene) kažete ljudima da se strpe i da će uskoro shvatiti poentu, to mu plastično dođe kao da nekome koga siluju kažete, budi strpljiv videćeš do kraja da je to samo seks.
Ali, hajde da na trenutak sklonim na stranu činjenicu da sam žensko, i da ovakve izjave bezmalo godinama slušam u raznim kontekstima, prilikama i situacijama u sredini gde nam se generacija unazad usađuje vaspitanjem da na ovo ne treba da se vređam, to je humor, deo našeg mentaliteta, kultura… i da se na ovo osvrnem kao copywriterka. Jer da budem iskrena, po meni ovo nije samo uvreda za žene, ovo je uvreda i za advertajzing.
Smišljanje slogana, poruka i reklamnih kampanja je moj posao. Razumevanje brenda je moj posao. Razumevanje sadašnjeg trenutka, društvenih dešavanja i vremena u kom se neka kampanja dešava je takođe moj posao. Dakle tajming je takođe jako bitan. Vrlo dobro znam kakvo su oružje reči, i kakav efekat mogu da proizvedu, jer lepo je još Branko Miljković rekao – Ubi me prejaka reč, zato i znam da jedna pogrešno izgovorena može da ubije čoveka. Ili u ovom slučaju ženu. Nije dovoljno što su u porodičnom nasilju u toku godine ubijene 22, već moramo da nastavljamo da ih ubijamo nehotice, neprimerenim humorom, uznemirujućim sadržajem, indirektnim porukama, nagoveštajima, lošim kampanjama i slično. U našoj industriji seksizam, nevezano o kom se polu radi, više ne sme da bude alat za promociju, i seks ne treba da prodaje – ni ženu ni muškarca. Ne smemo jeftinim humorom i jeftinim rečima da aludiramo na nešto što su neki skupo platili. Ne smemo da se borimo za opstanak jedne vrste, ponižavajući drugu. Jer to je upravo reč, ponižavajuće je. I za brend koji reši da izađe sa ovom komunikacijom, i za nas koji smo to samo aminovali, verovatno sa sve – klijent je tražio. Borba mora da bude zajednička.
Mi smo oni koji treba da menjamo stvari, i oni koji treba da prilagode komunikaciju shodno kontekstu sadašnjeg trenutka. Mi smo oni koji treba da prenesemo poruku. Ma koja god kampanja da je u pitanju i koji god da je klijent.
Naše poruke moraju biti jasne, direktne i nimalo dvosmislene. Ako je problem izumiranje ribe u morima i okeanima – poruka je ne ubijajte ribu, a ne „ne diraj mi ribicu“.
Ako ne možemo da nađemo drugi način da zainteresujemo publiku, da kreiramo tenziju i iščekivanje, da skrenemo pažnju javnosti na neku važnu temu, onda možda samo ne umemo da radimo taj posao.
I da, nakon burne reakcije zajednice i upućenih kritika, kampanja je sklonjena u toku noći uz priznanje da su promašili način komunikacije i izvinjenje svima koje je ista uvredila ili povredila. Osvanula je nova kampanja, sa fotografijama koje neposredno ukazuju konkretan problem uz poruke koje to jasno govore i tema je počela da se komunicira bez uvijanja i skrivenih značenja. Time je brend pokazao da je na kraju dana ipak „samo čovek“, da je ljudski grešiti, i verovatno će mu biti oprošten ovaj jedan „propust“. Ali ono što nama treba da ostane kao pouka je – neka bude poslednji.
Autorka teksta: Julija Dukić, Senior Copywriter, Ovation
Loading...
