Kako su pokazala prošlogodišnja istraživanja, marketing je jedna od top 3 profesije kojoj se najmanje veruje. I kao da nam to nije bilo dovoljno, prateći svetske trendove i razvoj tehnologije, “običnim” ljudima koji su na kraju dana naša ciljna grupa, dali smo još povoda za sumnjičavost – novi nivo virtuelne realnosti, metaverzum, koji upravo marketingu donosi neograničene mogućnosti za razvoj.
U svetu koji suštinski nije stvaran, ali je i te kako deo naše stvarnosti, sve izgleda savršeno “normalno”. Ukoliko ste ikada verovali da postoji paralelna stvarnost, metaverzum bi verovatno bio baš to.
Kao i sa svakom drugom ovako velikom i stranom novinom, koja može delovati zastrašujuće i pomalo nebezbedno, uvod i priprema bili su postepeni. Primera radi, virtuelni influenseri bili su samo jedan od prvih elemenata koji su u ovom pogledu zagolicali pažnju javnosti, ali je takođe i podelili. Virtuelno u stvarnom, stvarno u virtuelnom… Mnogima je teško da definišu svoj stav o ovoj temi.
Druga polovina 2010-ih bio je period kada su brendovi i marketinške agencije polako ali sigurno počele da kreiraju i koriste virtuelne influensere za promociju svojih proizvoda, usluga i ideja. Setimo se digitalnog modela Shudu Gram koja je prezentovala novi Fenty Beauty ruž za usne i za koju niko nije mogao da poveruje da nije stvarna. Tu je i Miquela Sousa, digitalno kreirana influenserka, koja je zdušno podržavala pokret Black Lives Matter, ali i učestvovala u kampanjama brenda Prada. Modna kuća Balmain “koristila” je virtuelne modele za svoju kampanju, no, pritom izazvavši lavinu komentara u vezi sa tim da li ovakve ličnosti zaista mogu da promovišu društvenu raznolikost.
Neke od najpraćenijih virtuelnih osoba koje imaju ozbiljan uticaj u stvarnom svetu su i Lu do Magalu (5.9M pratilaca na Instagramu), Barbie (2.1M pratilaca), Guggimon (1.5M pratilaca), dok se Miquela Sousa, Imma, Bermuda, Shudu Gram i Rozy navode kao najrealističniji virtuelni influenseri. I zaista, ponekad je teško razlikovati virtuelno od realnog, što je svakako i bila poenta.
Šta god mislili o njima, virtuelni influenseri su tu da ostanu i njihovo vreme tek dolazi, naročito sa daljim razvojem metaverzuma, ali i našim otvaranjem prema novinama i savremenim tokovima razvoja. No, postavlja se pitanje da li baš svaki brend može da iskoristi moć koju ovakvi ambasadori poseduju; da li je svako tržište adekvatno tržište za ovakvu inovaciju i koliku ulogu u donošenju konačne odluke o uključivanju virtuelnog influensera u kampanje ima sama ciljna grupa kojoj se brendovi obraćaju?
Koliko god, možda, bili zastrašeni idejom da naše mišljenje i potrošačke navike definiše neko ko nije “od krvi i mesa”, činjenica je da su virtuelni influenseri stvoreni kako bi olakšali, ali i uneli svojevrsno osveženje u influencer marketing. I ne, nemojte brinuti da će oni bilo koga zameniti – tu su kako bi pružili opciju B brendovima koji žele da pomere granice, ali i testiraju sebe same.
“Virtuelni influenseri u svetu su alternativa tipičnom pristupu influenserima preko kojih kompanije keiraju sopstvene brend ambasadore. Virtuelni influenseri više odgovaraju brendovima jer su kreirani po želji, stalno su dostupni, brže obavljaju zadatke, štede vreme i mnogo je manji rizik od negativnih reakcija”, objašnjava Anja Petrović koja se bavi influencer marketingom u agenciji SmartPoint Adria.
Prednosti virtuelnih influensera su, dakle, brojne te je lako zaključiti da je reč o trendu koji treba da bude deo ozbiljnih marketinških kampanja čiji se kreatori ne plaše rizika. Ruku na srce, ne može se stopostotno tvrditi da će sam brend biti zadovoljan realizacijom kampanje i da će njeni rezultati biti željeni. No, marketing jeste igra u kojoj je uvek poželjno tragati za novim odgovorima na stara pitanja.
Foto: Unsplash
Da li sve ovo znači da virtuelni influenseri mogu da zauzmu svoje mesto i na digitalnom nebu Srbije?
“Za naše tržište ovo je novi trend koji još uvek zvuči kontraintuitivno”, smatra Anja Petrović i dodaje: “S obzirom na komercijalni potencijal virutelnih influensera, oni će u budućnosti svakako biti deo svakog tržišta. No, njihov razvoj bi bio znatno teži u Srbiji, zbog psihološkog momenta koji proizilazi iz činjenice da su tradicionalne reklame gradile poverenje između stvarnih ljudi.”
Iako u Srbiji, makar za sada, virtuelni influenseri ne postoje, u Rumuniji su stvari malo drugačije. Ana Tobor jedna je od prvih virtuelnih influenserki na ovim prostorima koja je okupila skoro 5000 pratilaca, a da je reč o ličnosti koja i te kako ima potencijala za uspeh potvrđuje i njena saradnja sa Samsungom na promociji Galaxy Z Flip telefona, u martu 2020. godine.
Način na koji bi i naša zemlja mogla da doprinese razvoju virtuelnih influensera jeste Metahuman – projekat koji je lansirao domaći studio 3Lateral, a koji za cilj ima “oživljavanje” meta ljudi, odnosno, digitalnih karaktera koji su gotovo identični ljudskim. Metahuman je već deo Unreal Engine-a, najnaprednijeg alata za kreiranje fotorealnih 3D vizuala, postao je deo svetski popularne Netflixove serije Love Death + Robots, a pronalazi svoj put i u gejming svetu. Upravo zato verujemo da ovaj projekat može da ostvari veliki uspeh.
Stvarni ljudi, odnosno ciljne grupe brendova, jesu ključni faktor koji određuje uspeh virtuelnih influensera. A, da njihova budućnost ipak može biti svetla pokazuje istraživanje koje je agencija The Influencer Marketing Factory sprovela u martu ove godine.
Rezultati su pokazali da 58% ispitanika (uzorak istraživanja čini 1000+ Amerikanaca od 18 do 55+ godina) prati makar jednog virtuelnog influensera na društvenim mrežama, dok 24% onih koji ih ne prate nisu čak ni znali da tako nešto postoji.
Dalje, 27% korisnika koji prate virtuelne influensere to čine zbog njihovog sadržaja, 19% zbog storytellinga, a 15% zato što ih inspirišu.
Iako je samo 35% korisnika kupilo proizvod ili isprobalo uslugu koje su promovisali virtuelni influenseri, zanimljiv podatak jeste da je najviše ispitanika od 35 do 44 godina koji su virtuelne influensere zapravo ocenili kao ličnosti od poverenja (6.5 od 10).
Sa druge strane, posmatrajući konzumente društvenih medija u Srbiji, pretpostavlja se da bi mlađa populacija koja prati trendove lakše prihvatila novu generaciju influensera iako postoji mogućnost da nas naše pretpostavke prevare. U skladu sa tim, Anja Petrović koja se bavi influencer marketingom u agenciji SmartPoint Adria predviđa da će upravo precizno određivanje ciljne grupe biti najteži deo kreiranja strategija kampanja koje uključuju virtuelne influensere.
Uprkos nesumnjivom potencijalu, dalji razvoj virtuelnih influensera pokreće brojna pitanja. Kako stvoriti “ljudsku povezanost” sa brendom koji ne promovišu stvarni ljudi ili, sa etičke strane gledano, da li je u redu upotrebiti “deepfake” i AI tehnologiju za prezentovanje proizvoda ili usluga brenda? Da li bi se na ovaj način brendovi udaljili od svojih potrošača ili bi im pak bili atraktivniji? I, generalno, gde prestaje stvarnost, a počinje fantazija? Nestrpljivi smo da saznamo.
Za Marketing Mrežu tekst napisala: Ivana Tomić, Brand Specialist, SmartPoint Adria
Foto: Anja Petrović, Influencer Marketing, SmartPoint Adria
Loading...
