Privatne trgovačke robne marke – od hrane do hemije – na svojim deklaracijama ne moraju da imaju izvorno poreklo, uređeno je izmenama Zakona o trgovini. Koliki rizik nosi ova promena, upravo pokazuje primer iz Evrope, koja nikako ne može da utvrdi koja je članica Unije konjsko meso u gotovim jelima upakovala i prodavala kao goveđe.
Ovakva novina u zakonu je, prema oceni Petra Bogosavljevića, predsednika Pokreta za zaštitu potrošača, „vrlo opasna“. – Robna marka kao robna marka ne bi bila opasna kada bi kupci imali sve neophodne informacije o tom proizvodu – smatra Bogosavljević. – Zato bi pitanje deklaracije trebalo urediti zakonom, a ne podzakonskim aktima, što je sada slučaj. Jer, interesi su interesi, i niko se neće olako odreći profita, ako mu je nadohvat ruke. Pre svega, to su komercijalni programi, kojima kvalitet nije na prvom mestu i koji često ne ispunjavaju osnovne norme. Privatne robne marke su na pojedinim ispitivanjima eliminisane iz konkurencije, jer nisu ispunjavale ni minimalne uslove kvaliteta.
Problem je i u tome što se većina tih namirnica najčešće pravi od najjeftinijih sirovina, čije je poreklo nepoznanica za potrošače. Dopunama ovog zakona uvedena je i mogućnost isticanja cena u stranoj valuti. To bi trebalo da olakša rad, pre svega, turističkim agencijama i uvoznicima automobila u Srbiji, ali i kupovinu građanima. Potrošači će, međutim, letovanje i limuzine i dalje plaćati isključivo u dinarima. U resornom Ministarstvu spoljne i unutrašnje trgovine Srbije kategorično tvrde da se u načinu plaćanja ništa ne menja.
– Plaćanje je uređeno propisima koji regulišu platni promet, a ovaj zakon to nije menjao – kaže za „Novosti“ Željko Rakić, nečelnik Odeljenja za trgovinu pri Ministarstvu trgovine. – Izuzetno, cena može da se ističe u stranoj valuti, sa naznakom obračunskog kursa, u trgovini vozilima i uslugama u turizmu, koje su u neposrednoj vezi sa inostranstvom.
Izvor: Novosti online