„Slobodan kao čovek, a ne kao ptica“ je ideja koji stoji iza logoa ljudskih prava. Ona objašnjava društvo, tačnije njegovu osnovu. Društveni mediji su alat koji taj čovek, kao društveno biće, koristi. Da bi se razumeo osetio značaj, prvo je potrebno koristiti društvene medije, te naučiti kako ih (is)koristiti. Bez toga, puko teoretisanje ostaje na marginama.
Da bismo govorili o korišćenju (ali onom koje je sada aktuelno) mora se prihvatiti nekoliko stvari, koje su već neko vreme podrazumevane:
• ne postoje virtuelni i stvarni svet
• koristiti web i biti na webu su dve različite stvari
• prestaje slušanje, a počinje učestvovanje
• sadržaj (više) nije „kralj“ bez konteksta
• tekst nema samo širinu i dužinu, već i dubinu (linkove).
Vezano za pomenuti kontekst, sada je bitno iz čijeg ugla i na koji način posmatramo značaj društvenih medija. Kako oni utiču na relacijama pojedinac – društvo, kompanije – korisnici, država – građani, jesu najvažnije teme. Svakako da i informisanje, obrazovanje, zabava i slično, čine deo globalne slike.
Koncept društvenih medija
Stvari su vrlo jednostavne: Facebook je najveći, Twitter je najbrži, YouTube je gospodar videa. Ostali ih prate, svaki sa svojom namenom. Zajdničko im je da su alat, bilo svaki za sebe, bilo kao jedan sistem. Taj alat se koristi na različite načine, u različite svrhe. Karakterisitično je da ga svako korišćenje unapređuje, postaje veći i jači, te on sada menja društvo. Što društveni mediji postaju veći, svet postaje manji.
Danas jako važan, sutra još važniji, način korišćenja je mobilnost. Mobilna tehnologija omogućava da edruštvenost iznesemo iz sobe. Sada se mnogo više stvari odvija u realnom vremenu (ne brže, brzina je ovde manje bitna), nema onog „kašnjenja“ do sedanja za računar. To u priču uvodi i geolokacijske servise, koji su naročito „društveni“ i dodatno pobijaju teorije o offline i online svetu.
Različiti aspekti poslovnog korišćenja
Različito je kako kompanije koriste i kako bi trebalo da koriste društvene medije. Tačnije, šta znači „kako bi trebalo“? To je verovatno ono kako bi korisnici voleli: transparentnost, komunikacija, brzina, efikasnost i još mnoge velike reči. Sa druge strane, mi hejtujemo, žalimo se, kritikujemo, ponašamo se kao pravedni korisnici. Jedino pitanje koje postoji i koje odlučuje o tome kako su društveni mediji (is)korišćeni je: Da li smo spremni da ih jednako žustro hvalimo kada to zasluže?
Marketing je oblast koja je najbolje prihvatila društvene medije, tako da ima najviše koristi od njih. Baviti se marketingom, a ne biti na „umrežen“ gotovo da je nemoguće. Najviše korisnika je na facebooku, sa twittera prvo dolaze kritike, google+ je bitan za pozicioniranje u pretrazi. „Možemo se ne baviti društvenim medijima, ali se oni već bave nama“ je stari citat, ali na lokalu ga je još uvek neophodno ponavljati.
Mediji unose novine, donose promene. Mi se menjamo, menjaju se navike, pa onda i način korišćenja. I tako u krug. Jedino što je stalno su promene, nekontrolisane od strane pojedinaca, te upravo zato dobre za kvalitetan razvoj društva. Ali mediji nisu društvo, oni su samo društveni alat, što će i ostati (bar još dosta dugo).
Autor: Boris Milošević
Visoka škola elektrotehnike i računarstva
Loading...
